BEOGRADSKE TLAPNJE 1 (vozački foto-blog)

Ma ništa, samo neke fotke.
Takoreći foto-blog.
Može foto-blog?
Jel' ima to, foto-blog?
Ako nema, od sad ima.
Nemam kameru, kabasto to meni, a sem toga, tolike sam po kafanama i taksijima ostavljao, da sam već sasvim odustao.
Imam samo tanušni mobilni za ćiju bi se kamericu jedva moglo reči "ipak nekakva".
Vazda mi u džepu, vazda je iz džepa potežem, povazdan nešto snimam.

Snimam da ne zaboravim - mobilni mi k'o mentalna proteza.
Bez mobilnog, k'o bez pola mozga.
Kad god ga negde zaboravim, setim se svoje učiteljice i njenog čuvenog "jednom ćeš, Stjepane, glavu da zaboraviš".
Eto zašto sa šalama valja oprezno.
Svaka se kad-tad, bar na pola obistini.

A to, foto-blog, otkud?
Pa eto, jednom bloger - uvek bloger, moram nekakav blog, a neću više da pišem. Zimus pisao, pa ništa. To jedva da je po neko..., dabome,, u dijagonali.
Ono jes', lajkovali mi to po Fejsbuku onoliko, al' slabo ja u te lajkove verujem.
Zašto ne verujem?
Pa prosto, već mesecima ne kačim ništa novo, a niko ni da pita gde je onaj?
Mada, i generalno, s tim čitanjem ovde slabo. Evo, tu nedavno, sa susednog stola jasno čuo - ma kakvo čitanje, ne stižem ni da pišem.

Uostalom, dok svi ne pročitaju staro, što i da pišem novo?
Danguba je to, bude obavezno i poneka bruka, a moram još i da smaram jednu Vesnu, nedužnu devojku, da mi tekstove kukića. Jer meni svi oni Č-ovi i Ć-ovi jednako dragi - ne razlikujem ih uopšte .

A ove fotke, ma to ja usput.
Sećkam se tako, bajagi rasejano zveram, a svaki čas, kao da imam tikove, munjevito trzam iz džepa onaj mobilni, u hipu naciljavam - škljocam... (http://www.seecult.org/blog/1722/beogradske-tlapnje-2-pesacki-foto-blog)
Ili, na primer, pedalam bici-stazom, leva na guvernalu, desnom potežem – škljocam. Sto metara dalje,opet isto: leva na guvernalu, desnom potežem – škljocam... I sve tako. (http://www.seecult.org/blog/1722/beogradske-tlapnje-3-biciklisticki-foto...)
A biva, vozikam se po gradu autom, pa i tada, kroz šoferšajbnu, isto..
Znam, znam, zabranjen vozačima mobilni, ali o fotkanju mobilnim, u Zakonu ni reč.
 

A posle, kod kuće..., ma šta koga briga šta ja kod kuće, ni ne pomišljajte na fotoshop, ja sam, ponavljam, ugledni gradjanin, predsednik kućnog saveta te i te zgrade u toj i toj prestoničkoj ulici...
Niti se ja tim izmotacijama i manguplucima bavim, niti bih tako što ikada priznao.