Doživotna sloboda: ZVONKO KARANOVIĆ

Mogućnosti, platforma
 

mogućnosti brzo iskrsavaju,
račvaju se,
izvijaju svuda oko tebe
bočno, ispred, iza,
probijaju u svim pravcima

nazireš mreže,
isprepletane korene događaja,
pojmove, slike
 
nazireš
materijalizam,
bespomoćno, začuđeno dete u uglu
 
nazireš
slobodu kao zlatnu kuglicu pod jezikom
ali koju sada vidiš ispod stola za ručavanje
 
pogled ti je zamućen
(na momente i ludački oštar),
pogled na čiji izveštaj ne možeš
sa sigurnošću da se osloniš
 
osećaš nelagodu,
stegnutost od tolikog prostora
dodeljenog tebi,
dodeljenog tebi i ostavljenog
 
odnekud nadiru telesa,
tenkovi,
telegrafski stubovi,
televizori s LED ekranom
 
predvodnici Oktobarske revolucije
s visoko podignutim zastavama
promiču žurno i mašu kao putnici
s turističkog brodića
 
izgnječeni jednobojni plastelin sveta
raspada se, postaje prostor,
neslućeno veliki univerzum
u kome se stvari
udaljavaju,
odlaze,
dok ne ostaneš sam
u nepreglednom okeanu
narandžinog soka
u koji si bačen,
i skoro ugušen
klaustrofobičnom samoćom
 
odmah potom
roniš kroz osvetljeni bazen
premeštaš automobil iz garaže u garažu
živiš na moru, na nekom mestu
s izrazito suvim vazduhom
 
talasi mogućnosti jure ka tebi,
tople, meke mogućnosti
u kojima možeš da plivaš
ili hodaš po njima,
ako ti se prohte
 
stojiš na platformi
koja liči na dasku za surf
debljine milionitog dela milimetra
pogleda uprtog u more,
u zalazak sunca
 
na platformi
ipak, na platformi

Zvonko Karanović

Čelobrdo, oktobar 2017.