MEJLAČENJE (ili kako su nam "ljudi bez kalibra i bez ideje, ufuravali istine crno-bijele")
/ stjepan_mimica
Staroj školskoj drugarici (šta mi bi, i šta je tu je) pošaljem link svog bloga “BANOVIĆ STRAHINJA – EPSKA GEJ IKONA”. Sledećeg jutra, u svom Inboxu zateknem ovo:
Do kad misli život da me kinji?
Urušavaju mi se iluzije jedna za drugom.
S pažnjom pročitah tvoj tekst, i dadoh se u beg..,
Kad god sam htela da pojmim veličinu muškarca, hvatala sam se Banović Strahinje.
Imala sam velikih problema kada je moja ćerka u gimnaziji analizirala pesmu. Ja joj čitala glumatajući, usput čak i suzu pustila. Ma vraga! Detetu moja objašnjenja ni malo nisu bila bliska, gledala me ,,ko iz tuđe glave”.
Ja se pitala: ,, na koga se izmetnu, pa svi smo bili normalni.”
Kad ono, KRK U BRK! Mimica isto!
Laku noć
--------------------------
Nešto kasnije, u Natalijinom inboxu našlo se ovo:
Natooo!!!
Jel' se ti to naljuti? Na starog druga, školskog druga? Ne mogu da verujem!
Da begaš? Kamo? Ko će ti posvedočiti kada do svedočenja dođe?
Seti se sta sam ti o svedocima napisao, i kako ih treba negovati.
A iluzije..., pa valjda ti je jasno da ne vrede ništa, sem ako su vlastite.
Za vlastite iluzije. ma i poginuti!
Pusti, Nato, iluzije koje su nam uvaljivali drugi, i koje su drugima uvaljivali treći. Što reko Džoni Stulić, "ljudi bez kalibra i bez ideje, ufuravali nam istine crno-bijele".
Gomila tog shita je nama istrajno ufuravano:
U sitna crevca izlagali su nam nasu narodno-oslobodilačku borbu, deleći je pri tom na nemačke ofanzive, pamtili smo da su Nemci u Kragujevcu streljali 7000 građana, a streljali su, nemački precizno, 2.300, objašnjavali nam da je Vrhovni štab taktički prešao na Vis, a zapravo su ga Englezi iz bezizlaza avionom šibnuli na najudaljenije jadransko ostrvo, gnječili nas “Bitkom za ranjenike”, a svi su pobijeni, jer Đilas ih je (u više izvora piše) napustio i pobegao, zagrcnuto nam pripovedali kako je Savo Kovačević herojski poginuo, a zapravo je (u više izvora piše) s leđa upucan, dok je pregovaračima s Abverom, zgađeno vikao “nemoj da mi pravite mir s Nermcima”, oduševljeno su nam pričali kako su partizani potom sredili četnike, a Nemci su ih, kao nepouzdane, praktično izručili Titu, jer Tito im je (u više izvora piše) obećao da će, ako ga na tu stranu puste iz obruča, sve učiniti da spreči tada planirani anglo-američki desant na Jadransku obalu…
Srećom, sve te iluzije, koje su nam, tamo u “Drinki” godinama zakucavali u glave, nikada nisu postale zaista naše iluzije, Neke su bile toliko trule, da ni kod dece nisu mogle da prođu, nekih smo se otresali postepeno, a ostatak je vremenom bledeo i urušavao se sam od sebe (kad kažem “mi” i “naše”, ništa ne imputiram tebi, mislim na većinu).
Nisam savremenik NOB-a, nisam ni istoričar, ne mogu suditi o tome da li je sve to što “u više izvora piše” zaista tačno, možda su sve to lagarije, baš kao i one što su nam ukucavali u glave, ali umem da čitam, verujem čak da sam sposoban da razumem jednostavniju fabulu, a original “Banović Strahinje” već dva veka nije revidiran, svakome je na izvol'te, i ne može biti nikakvog sporenja piše li tu zaboga ono što tu, fakat, piše. A piše nešto sasvim suprotno od onoga što su nam govorili, i što podrazumeva večina.
Zato i tvrdim da su i te tvoje iluzije o “srpskom sokolu" ostatak te iste gomile istrajno uvaljivanog shita. Pa dovoljno će ti biti da poredjaš činjenice koje se navode u poemi, smesta ćeš se otresti onog srpsko-hrvatskog Banović Strahinje, otrešćeš se i onog filmskog, onog što ga je neki moj rođak, jamačno iz uviđavnosti prema žanru (a možda i prema domaćinima) skaredno lažirao.
Na šta bi naslovni lik ličio, i da li bi Franko Nero pristao da ga igra, da je faktografija pesme makar u onom bitnom ispoštovana? U onome gde je ta nagizdana muškarčina bila i šta je radila dok su Turci divljali u njegovom domu. Ne smem ni da zamišljam na šta bi taj film onda ličio, da li bi ga uopšte bilo moguće snimiti. Pa moralo bi se protiv zacementirane prevare, protiv ovdašnjeg ponositog prezira prema činjenicama, pa i protiv osnovnih zakona vestern dramaturgije, a ovo poslednje dopušteno je samo najvećima.
Zar misliš da bi “Banović Strahinju” Gete slavio, da je tvojoj i mojoj profesorki poverovao. Pa ta poema je upravo zato velika, jer naslovnjak nije papirnat, već je kompleksan - i golem i sitan, i bezobziran i plemenit, i ovo i ono, pa je baš zato, jerbo je psihološki ubedljiiv, u literarnom smislu upravo kolosalan.
A ono o valjuškanju sa muškarcima, ta to je, valjda si shvatila, bila tek šala i provokacija, očita persiflaža govora mržnje i tako nam bliske paranoidne zadrtosti…, u stvari, parodija svakojakih ovdašnjih zlonamernih pakovanja.
Ako nisi od prve skapirala taj moj gard, ne brini se, nisu ga skapirali ni neki čuveni ovdašnji kritičari, inače tako superiorni u zabranu ovdašnje “stvarnosne proze”, tako senzibilni za ruralno zavičajni šmek…
Jedina svrha tog mog meta-zezanja, bila je da iznervira i privede eventualne čitaoce bitnom. Ko bi moju moralističku studiju inače čitao? Seksualna netipičnost (valjda je ovaj izraz dovoljno korektan), mada ni ona nije sasvim bez osnova, tu je tek metafora moralne izopačenosti i grešnosti, iz koje se B.S. korak po korak iskupljuje.
Zar si zaista poverovala da je to narodna pesma? Pokojni Miloš Žutić, prvak sveta u desetercu bez režisera, pričao mi je kako su ga zamalo izbacili iz gimnazije, jer je na času srpsko-hrvatskog izrazio sumnju u opštenarodno autorstvo nad Banović Strahinjom. I jer je izjavio da je to mogao napisati jedino neki plemić. A ja bih dodao, i klasičar.
Jer, zar tu nije očigledna inspiracija Ilijadom? Zna li se u Ilijadi da li je Helena oteta ili je pobegla s ljubavnikom? Ne zna se, dabome, namerno je nejasno, Pored ostalog i zato, Ilijada i jeste velika.
Kad je u literaturi malo ovo, malo ono, kad likovi nisu mentalni klišei, kada sve skupa dakle liči na život, onda je ta literatura po pravilu velika…
Molim te, pročitaj posle onoliko godina nanovo tu velicanstvenu poemu, taj najžešći, a još ne-prepoznati srpski brend. Zaboravi sve što su nam o tome govorili, ispljuni žvaku koju je neko već davno ižvakao, pa jos jednom to pažljivo pročitaj. Tek onda mi reci šta misliš.
A reci mi, zar nije moj tekst duboko feministički?
I reci mi, kako je to razumela tvoja ćerka? Slično meni? Pametnica mamina!
Pozdrav, S.
____________________
Smesta mi otpisala. Eh, Nata! Vazda isti đavolak, baš kao na onoj razrednoj fotki.
Vratila mi ceo moj mejl, prethodno ga dobro nafilovavši zakucavajućim commentima:
Natooo!!!
TU SAAAM!
Jel' se ti to naljuti?
ZAR SI POMISLIO?
TJA, JEDNA ILUZIJA MANJE!, BOLJE NEGO JEDNA VIŠE.
Ne mogu da verujem!
I NE TREBA! GLASAM ZA VIRTUELNA PRIJATELJSTVA, TU NE MOZES DA SE RAZOČARAŠ. ZNAŠ ONO, KLIK, KLIK, I POJELA MACA KAŠICU.
Da begaš? Kamo? Ko će ti posvedočiti kada do svedočenja dođe?
TU TI SE NEŠTO PRIBOJAVAM. KAŽU DA TAMO GORE I NE TRAŽE SVEDOKE... ZNAŠ ONAJ VIC O KALUĐERICAMA I SVETOM PETRU?...
A iluzije..., pa valjda ti je jasno da ne vrede ništa, sem ako su vlastite.
MA VLASTITE TEK NI PIŠLJIVA BOBA...
Za vlastite iluzije. ma i poginuti!
AKO NE MOŽEŠ DA POBEGNEŠ, SLAŽEM SE.
Pusti, Nato, iluzije koje su nam ufuravali drugi…
A ŠTA SMO MOGLI DA RADIMO OSIM DA SAČEKAMO DA PORASTEMO I DA NAM SE OTVORE OČI, KAO MALIM MAČIĆIMA.
Što reko Džoni Štulic…
BLAGO JE REĆI DA GA OBOŽAVAM.
Gomila tog shita je nama istrajno ufuravana….
UZ DUŽNO POŠTOVANJE PREMA SAGOVORNIKU, NE BIH SADA O TOME.
MOG DEDU SU UBILI 21-OG OKTOBRA, U SRED BEOGRADA, KADA SE OSLOBODISMO FAŠIZMA I NARODNIH NEPRIJATELJA. A DEDICA JE BIO SAMO JEDAN OD DESETINA HILJADA.
TAKO SAM OSTALA PRIKRAĆENA ZA PRIČE, ŠTA JE NEGDA BILO.
…sve te iluzije, koje su nam, tamo u “Drinki”, godinama zakucavali u glave…
UVEK SAM U SEBI IMALA NEKI STRAŠNI BUNT PROTIV TOGA, ALI NISAM ZNALA, TAKO MALA, KAKO TO DA ISKAZEM.
PA POGLEDAJ NAM FOTOGRAFIJU!
Zar si zaista poverovala da je to narodna pesma?
SADA VISE NE.
ISKRENO, NISAM NIKAD O TOME RAZMIŠLJALA, ALI SADA SHVATAM DA IMA MATERIJALA ZA RAZMIŠLJANJE, I TO DOOOSTA.
Zna li se u Ilijadi da li je Helena oteta ili je pobegla s ljubavnikom?...
KLADIM SE U ŽIVOT DA JE KIDNULA!
NEMOJ, MOLIM TE, DA ME TERAS DA SAD ČITAM I ILIJADU.
A reci mi, zar nije moj tekst duboko feministički?
DOZVOLI DA KASNIM S ODGOVOROM, PROCITACU GA JOS JEDNOM LAGANO.
DANAS, CUNJAJUĆI DA NAĐEM " BANOVIĆ STRAHINJU", ISMEJAH SE DO SUZA. VIDI OVO:
NEKI KLINAC, SREDNJOŠKOLAC, U ANALIZI KAŽE: " OSNOVNI MOTIV U BANOVIĆ STRAHINJI JE USAMLJENOST JER SAM ČITA PISMO OD STARE MAJKE".
JA SAM JOŠ DOBRO PROŠLA. ŠTA RADITI SA OVAKVIM DETETOM?
VEEELIKI, VEELIKI POZDRAV
LJUTNE NEMA.
NATALIJA.
-----------------------------
P.S.
Ma ne, ne uvodim ja tu nikakav novi literarni ready made, nije ovo ni slučajno “pronadjeni mejl”, kao parafraza “pronađenog rukopisa”, ma kakvi!
Ovo je baš onako, štonokažu odistinski.
Najbolji dokaz da tu ništa nije dirano su brojne tipkarske, pa i one druge, bojim se, nepopravljive greške..