Kolektivne akcije u Beogradu
Umetnička grupa Kolektivne akcije gostuje ovih dana u Trećem Beogradu, gde će 15. oktobra biti otvorena izložba “Virtuozi obmane”, posvećena “putovanjima izvan grada” tog kolektiva ruskih konceptualnih umetnika koji deluju zajedno od polovine 70-ih, a predstavljaju Rusiju na ovogodišnjem, 54. Bijenalu u Veneciji. Grupu Kolektivne akcije, čiji je jedan od osnivača i dugogodišnji spiritus movens umetnik Andrej Monastirski, predstavljaju u Beogradu Sergej Romaško, Sergej Letov i Sabina Henzgen, takođe dugogodišnji članovi.
Umetnička grupa Kolektivne akcije gostuje ovih dana u Trećem Beogradu, gde će 15. oktobra biti otvorena izložba “Virtuozi obmane”, posvećena “putovanjima izvan grada” tog kolektiva ruskih konceptualnih umetnika koji deluju zajedno od polovine 70-ih, a predstavljaju Rusiju na ovogodišnjem, 54. Bijenalu u Veneciji.
Grupu Kolektivne akcije, čiji je jedan od osnivača i dugogodišnji spiritus movens umetnik Andrej Monastirski, predstavljaju u Beogradu Sergej Romaško, Sergej Letov i Sabina Henzgen, takođe dugogodišnji članovi.
Uoči izložbe u galeriji Trećeg Beograda, članovi grupe Kolektivne akcije održaće 13. oktobra u 19 sati i predavanje u Univerzitetskoj biblioteci “Svetozar Marković” .
Grupa Kolektivne akcije, osnovana još 1976. godine u Moskvi, od samog početka organizuje “putovanja izvan grada”, odnosno zajednički odlazak grupe učesnika iz metropole u “nezaposednuti” prostor prirode koji otvara mogućnost implementacije alternativnih oblika estetskog doživljaja i kolektivne akcije.
Boravak članova grupe Kolektivne akcije u Trećem Beogradu, kao galeriji koja se nalazi u “nezaposednutom” prostoru banatskog dela dunavske obale, stvara takođe atmosferu za niz mogućih značenja, navela je članica te grupe Sabina Henzgen u tekstu povodom izložbe.
Najčešće destinacije grupe Kolektivne akcije bila su snežna i šumovita polja na periferiji grada. U takvim prostorima, oni su delovali tekstom, crtežom i postavljanjem predmeta, tematizujući percepciju i susret posmatrača sa slučajnim tragovima prisustva drugih.
Uglavnom je to bilo snegom prekriveno i drvećem ograničeno polje (na periferiji, u parku, u šumi), što predstavlja pozornicu za minimalnu akciju koja tematizuje obrazce percepcije i kategorije ispod konvencionalnog jezičkog i slikovnog sveta: prisustvo / odsustvo, blizina / daljina , zvuk / tišina, ritmičke sekvence, pauza ...
Belo polje, koje se - kako u tradiciji suprematizama Kazimira Maleviča, “osvetljavanja” Martina Hajdegera, tako i u budističkoj Šunjati koncepciji, razume kao demonstraciono polje za aktere, kao prostor percepcije i kao polje refleksije za učesnike.
“Kod putovanja se, u stvari, radi o eksperimentima, koji služe za istraživanje naše sopstvene svesti i o introrspekciji u stanju očekivanja događaja”, navela je Sabina Henzgen u tekstu o radu Kolektivnih akcija od 1976. do 2010.
Između praznog centra i granice percepcije se u estetskom eksperimentu Kolektivnih akcija pojavljuje čitav niz drugih polja, zona i traka, koji se prepliću: stvarni događaj se ne odvija samo na empirijskom polju, već i u svesti učesnika. Uvođenje minimalnih elemenata akcije se fokusira na proširenje očekivanja, koja se u toku odvijanja akcija u stvari prazne od bilo kakvog konkretnog sadržaja. Kroz razne trikove i manevre - kao što su “skretanje pogleda” ili “očekivanje bez ispunjenja” - kroz princip “praznih akcija”, anuliraju se navodni ciljevi i sadržaji akcije i tako uvek nanovo bivaju razočarani oni učesnici koji su naviknuti da očekuju iluzionistički spekatkl.
To se takođe očitava u programskoj seriji akcija sa geslima Kolektivnih akcija.
Grupa je 1977. godine u prirodi okačila transparent na kome je bilo geslo: “ Ja se ne žalim ni na šta i sve mi se sviđa, uprkos činjenici da nikada nisam bio ovde i ništa ne znam o ovom mestu”. Godinu dana kasnije sledilo je sledeće geslo: “Čudno je što sam sebe lagao, da nikada nisam bio ovde i da ništa ne znam o ovoj mestu, jer je u stvari ovde kao i svuda, samo što se ovde jasnije oseća i dublje ne razume”. Natpisi na transparentima sa sopstvenim poetskim tekstovima u vidu zen budističkih koan izreka predstavlja suočavanje sa strategijama esetizacije ideološke kulture, koja je usmerena na varku univerzalne harmonije, u kojima se istina i laž, činjenica i fikcija ne mogu razlikovati.
Kolektivne akcije se ne iscrpljuju u doživljaju situacije na terenu, a tajanstvenost akcija podstiče mnoštvo komentara na radove.
Tekstovi se u radovima prvo javljaju kao uputstva, pravila i planirane strukture koje kasnije, kroz dokumentaciju, dovode do nastajanja pojmovnih prostora. Putovanje kroz pojmovne prostore je jednako važno kao i putovanje u fizičkom prostoru.
U vidno polje tako dolazi granica između jezika i vanjezičke realnosti, između teksta i ne-teksta i između situacionog “iskustva” - gesta, što je istovetno impulsu beskrajne interpretativne spirale u kojoj se situacija i dokumentacija međusobno nadovezuju.
Kod Kolektivnih akcija se u realne akcije prvo uvode tekstualne paradigme (uputstva, pravila, planirane strukture), što kroz dokumentaciju sa druge strane dovodi do nastajanja tekstualnih i pojmovnih prostora, koji su kasnije povod za nove akcije.
Teoretizacijom njihovog rada, inače, bavio se ovogodišnji kustos ruskog paviljona, poznati teoretičar i filozof Boris Grojs.
Kolektivne akcije su za više od 30 godina realizovale 124 performansa.
U poslednjm izvedenim akcijama pod nazivom “dekoracija-2010" radi se o transformaciji predhodno planirane akcije gesla: Umesto transparenta gesla u prirodi je instaliran jedan dekorativni, sjajni, zlatni objekat koji nakon kraja SSSR upućuje na fascinaciju glamurom i na prikaz bogatstva i moći kao na jednu novu ideologiju u Putinovoj eri.
Radovi Kolektivnih akcija su tek kroz dokumentaciju, odnosno faktografiju, razumljivi i za posmatrače koji nisu sami učestvovali u performansima.
Instalacija omogućava posetiocima izložbe, da se upute na “sekundarno” putovanje kroz različite slojeve dokumentacije, koja se sastoji od opisnih tekstova, priča, teorijskih komentara, diskusija, crteža, fotografija, video materijala i veb sajta. Na taj način oni ne postaju samo učesnici u procesu rekonstrukcije događaja akcije, već potencijalno mogu da koriste stečeno iskustvo i za generisanje nove, sopstvene perspektive za akciju. Podsticaj za otvaranje novih perspektiva, prema navodima Sabine Henzgen, posebno je očigledan s obzirom na činjenicu da instalacija nije u tradicionalnom umetničkom prostoru, već u inženjerskom birou na periferiji Glajdorfa, kuda po analogiji Kolektivnih akcija putovanje iz grada vodi.
Tako se podsticaj za otvaranje novih perspektiva u okviru "Štajerske jeseni u Gracu" posebno očitovao u činjenici da se instalacija nije dogodila u tradicionalnom umetničkom prostoru, već u inženjerinskom birou na periferiji Glajsdorfa, dakle u pitanju je putovanje izvan grada. U Beogradu, međutim, Kolektivne akcije se susreću sa umetničkom zadrugom Treći Beograd, pri čemu se stvara polje tenzije unutar uzajamnog odnosa akcije i refleksije, blizine i udaljenosti, identifikacije i otuđenja.
Osnovni estetski pojmovi Kolektivnih akcija, prema Monastirskom, su demonstraciono znakovno polje (sistem elemenata prostorno-vremenskog kontinuuma koji su autori svesno uključili u ustrojstvo teksta konkretnog rada), ekspoziciono znakovno polje (sistem elemenata prostorno-vremenskog kontinuuma, koje autori nisu svesno uključili u ustrojstvo teksta konkretnog rada, ali koji utiču na tekst kao njegovi skriveni motivacioni konteksti), faktografski diskurs (sistem dokumentovanja, koji omogućava meta nivoe umetničkog događaja kao produktivan kontekst estetskog delovanja) i težišna šema (demonstracioni element događaja, sastoji se od njegovih organizatora i gledalaca), nedeterminisana zona (zona slučajnih utisaka).
Takođe, estetika Kolektivnih akcija zaznovana je na praznoj akciji (element teksta izvan demonstracije), putovanjima izvan grada (akcioni žanr i istovremeno - knjige, u kome je sadržinski akcenat na estetskom značaju raznih etapa puta ka mestu dejstvovanja - akcije i oblicima komunikacije o tome), šunjata budističkom konceptu (varijanta “praznine“ kao metod za smanjenje fantazmi kolektivnog tela) i upotpunjenom čekanju (čin čekanja kao predmet čekanja - čekanje kao očekivanje).
Među osnovnim estetskim pojmovima Kolektivnih akcija, prema Monastirskom su i trake nerazlikovanja (zona demonstracionog znakovnog polja) i nezapaženost (estetski postupak, koji ukazuje na naličije prisustva (često - osnovnog) događaja u prostorno-vremenskoj zoni opšteg događanja akcije, gde se “ovde i sada” nalazi van pažnje i interesa posmatrača.
Kolektivne akcije su, inače, predstavljene u ruskom paviljonu u Veneciji multimedijalnom izložbom “Prazne zone”, u čijem je središtu minimalistička ambijentalna instalacija Monastirskog sa čuvenim venecijanskim drvenim stubovima, krevetima nalik iz gulaga i monotonim zvukom molitve koji se čuje. U prostoru se ističe i natpis (na ruskom i engleskom jeziku): “Pitam se zašto sam lagao sebe da nikada nisam bio na ovom mestu i zašto sam ga potpuno ignorisao. A isto je kao svuda, samo je osećaj jači i neshvatanje je dublje”. Ostatak izložbe referiše na istorijske i topološke kontekste, a zasnovan je na materijalima ranijih radova Kolektivne akcije.
*U PRILOGU:
- Andrej Monastirski - OSNOVNI ESTETSKI POJMOVI KOLEKTIVNIH AKCIJA (Andrej Monastyrskij - ÄSTHETISCHE GRUNDBEGRIFFE DER KOLLEKTIVEN AKTIONEN)
- mapa Trećeg Beograda (Pančevački put 2A)
(SEEcult.org)
