Džarmuš - zvezda Kustendorfa

Kultni američki režiser Džim Džarmuš (Jim Jarmusch) najveća je zvezda drugog po redu Kustendrof festivala, koji počinje 8. januara na Mokroj Gori, a prikazaće četiri njegova filma od sredine 80-ih do poslednjeg “Slomljeno cveće” iz 2005. godine, dok će sam Džarmuš održati radionicu studentima čija su ostvarenja u konkurenciji za nagrade.

Kultni američki režiser Džim Džarmuš (Jim Jarmusch) najveća je zvezda drugog po redu Kustendrof festivala, koji počinje 8. januara na Mokroj Gori, a prikazaće četiri njegova filma od sredine 80-ih do poslednjeg “Slomljeno cveće” iz 2005. godine, dok će sam Džarmuš održati radionicu studentima čija su ostvarenja u konkurenciji za nagrade.

Program “Retrospektiva velikana” obuhvata filmove “Čudnije od raja“ (1984), “Pod rukom zakona” (1986), “Odavno mrtav” (1995) i roud komediju o ostarelom zavodniku “Slomljeno cveće”, za koji je dobio Gran pri u Kanu 2005. godine, a premijerno je prikazan u Srbiji na Festu u Beogradu.

Osnivač Kustendrofa, takođe nagrađivani reditelj Emir Kusturica, dvostruki pobednik Kanskog festivala, najavio je gostovanje Džarmuša još prošle godine, kada je festival na Mećavniku počeo sahranom holivudskog hita “Umri muški 4”.

Džarmuš će na Kustendorfu održati radionicu, a prema najavi Kusturice, dobiće i svoju ulicu.

Rođen 1953. u Akronu (Ohajo), Džarmuš je studirao američku i englesku književnost na Univerzitetu Kolumbija, ali je nekoliko meseci pre diplomiranja otišao na godinu dana u Pariz i u arhivi Francuske kinoteke (Cinematheque Francaise) otkrio svet filma. Po povratku u SAD, upisao se na prestižni filmski odsek njujorškog univerziteta, gde je izvesno vreme radio u nastavi kao asistent reditelja Nikolasa Reja.

Džarmušov završni rad i ujedno prvi film, “Konstantno gluvarenje” (1980), izazvao je prilično neodobravanje na diplomskom ispitu, navodno zbog prekomerne dužine od 80 minuta. Nakon toga, učestvovao je na brojnim festivalima u Evropi (osvojio je nagradu Jozef fon Sternberg u Manhajmu i nagradu FIPRESCI u Portugalu 1982), stekavši kultni status.

Džarmušovo drugo ostvarenje, “Čudnije od raja” (1984), prvobitno zamišljeno kao polusatni kratki film snimljen na doniranoj filmskoj traci, kasnije je preraslo u celovečernji film iz tri dela. To niskobudžetno roud ostvarenje govori o troje razočaranih mladih ljudi i njihovom putovanju iz Njujorka, preko Klivlenda, do Floride.

Film “Čudnije od raja”, koji će na Kustendorfu biti prikazan 14. januara, dobitnik je Zlatne kamere u Kanu 1984. i nagrade za najbolji film Američkog nacionalnog udruženja filmskih kritičara 1985.

Džarmuš je dve godine kasnije napisao scenario i režirao film “Pod rukom zakona” - priču o trojici robijaša (Džon Luri, Tom Vejts i Roberto Beninji) iz njuorleanskog zatvora, koji će biti prikazan 11. januara, a na festivalima u Norveškoj, Danskoj i Izraelu nagrađen je kao najbolji strani film.

“Pod rukom zakona” je sa filmom “Čudnije od raja”, pre svega zbog neobičnih junaka i niskog budžeta, stvorio stereotip “nezavisnog” filma.

Naredni film, “Tajanstveni voz” (1989), Džarmuš je sačinio od tri priče (Daleko od Jokohame, Duh i Izgubljen u svemiru) koje se tokom iste noći odvijaju u malom hotelu u Memfisu. U tom filmu daje sliku američke kulture viđene očima stranaca: japanskih tinedžera, italijanske udovice i engleskog probisveta.

“Tajanstveni voz”, koji neće videti publika Kustendorfa, osvojio je u Kanu nagradu za najviši umetnički domet, a Dzarmuš je primenio uporednu naraciju i u narednom filmu, “Noć na Zemlji” (1991) - priči od pet priča o odnosu taksista i mušterija u pet gradova širom sveta. Za taj film osvojio je 1993. godine Independent Spirit nagradu.

Publika Kustendorfa podsetiće se 13. januara crno-belog netipičnog vesterna “Odavno mrtav” iz 1995. godine, priče o mladom beguncu pred zakonom Vilijamu Blejku i njegovom nesvakidašnjem prijatelju, Indijancu Niko.

Džarmušova saradnja s Nilom Jangom, koji je napisao muziku za taj film, rezultirala je ostvarenjem “Godina konja” (1997), dokumentarnim filmom o Jangu i njegovoj grupi Krejzi Hors (Crasy Horse).

Džarmuš je dve godine kasnije snimio film “Put samuraja” o crnom plaćenom ubici koji živi po samurajskom kodeksu Hagakure. Čitav film se vrti oko pitanja časti, bilo da je reč o samurajskom ili mafijaškom poimanju časti i osvete.

Njegovo naredno delo, konačna verzija filma “Kafa i cigarete” (2003), sačinjeno je od niza komičnih vinjeta povezanih upravo kafom i cigaretama, a jedna od njih (treća) osvojila je 1993. u Kanu Zlatnu palmu za kratki film.

Džarmuš je godinu dana kasnije snimio je “Slomljeno cveće”, koje će 9. januara biti prikazano na Kustendorfu, u bioskopu “Stenli Kjubrik”.

Kustendorf će početi domaćom premijerom Kusturičinog dokumentarnog filma “Maradona”, čija je svetska premijera bila prošle godine u glavnom programu Kana van konkurencije.

Kao i prošle godine, Kustendorf je posvećen i velikanima savremenog autorskog filma, i budućim filmskim stvaraocima, pa će publika tako videti i takmičarski program za nagradu Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje, za koju konkurišu filmovi studenata filmskih škola iz 16 zemalja (Velike Britanije, Gruzije, Egipta, Italije, Japana, Kube, Meksika, Nemačke, Poljske, SAD, Slovačke, Srbije, Češke, Škotske i Španije, Turske).

Program “Savremene tendencije” predstavlja neke od najboljih filmova prošlogodišnje produkcije, njihove autore i glumce, koji će voditi radionice sa studentima filmskih škola i akademija, a osim “Maradone”, biće prikazani i kanski pobednici “Gomora” italijanskog reditelja Matea Gornea, “Glad” britanskog reditelja Stiva Mekvina, “Tulpan” kazahstanskog reditelja Sergeja Dvorcevoja, “Tri majmuna” turskog reditelja Nurija Bilgea Čejlana i najnoviji film “W” američkog reditelja Olivera Stona o predsedniku Džordžu Bušu.

U okviru tog programa, biće prikazano, na kraju festivala, i otvaranje Letnjih olimpijskih igara 2008. u Pekingu, u režiji Žang Jimoua.

“Evergreen” program podsetiće na jedan od najboljih filmova 60-ih godina - “Ja sam Kuba” Mihaila Kalatozova, a prikazaće i film “Vreme je stalo” (1982) mađarskog reditelja Petera Gotara, koji ć e takođe biti među gostima i jedan od voditelja radionice.

Muzički program, svake večeri, nakon projekcija i radionica, obuhvata koncerte grupa Haydamaky iz Ukrajine, Zdob si Zdub iz Moldavije, Natty Bo and the Topcats iz Velike Britanije, La Mano Ajena iz Čilea, Leb i Sol iz Makedonije, kao i Folklornog ansambla “Svetozar Marković”, grupe Vrelo i Emira Kusturice and The No Smoking Orchestra iz Srbije.

Organizator međunarodnog filmskog festivala Kustendorf je Rasta Film International, a Kusturica je osnivač, programski selektor i direktor.

Kusturica je izjavio da se na organizovanje tog festivala odlučio s obzirom na vreme u kojem je autorstvo stavljeno na marginu, a autori su u životu sve beznačajniji.

I prvi Kustendorf ugostio je niz slavnih reditelja, među kojima su bili Nikita Mihalkov iz Rusije, Kristijan Munđiu iz Rumunije i nemački reditelj i scenarista turskog porekla Fatih Akin.

Žirijem je predsedavao austrijski pisac Peter Handke, dok će ove godine filmove ocenjivati glumica Anica Dobra (predsednica), nemački producent Karl Baumgartner i direktor Kinoteke u Bolonji Đanluka Farineli.

Kustendorf će biti održan pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije.

Sajt Kustendorfa je http://www.kustendorf-filmfestival.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

*Foto: Wikimedia, ChrysArt - Jim Jarmusch at CBGB, CC BY 2.0

(SEEcult.org)