Izazovi i šanse sektora kulture
Međunarodna konferencija 'YUropa', u organizaciji Tačke kulturnog kontakta Srbije, pokrenula je širok spektar pitanja - od mogućnosti saradnje balkanskih i arapskih zemalja, kojima je bio posvećen u celini prvi dan skupa, kao i izazova sa kojima se susreću postkofliktna područja, preko posledica globalne finansijske krize u kulturi, novih trendova kulturne politike na nivou Evropske unije, nagomilanih nerešenih problema u zemljama u tranziciji, sa kojima se posebno suočava marginalizovani civilni sektor, do primera dobre prakse pojedinih zemalja u regionu, poput Hrvatsk
Međunarodna konferencija 'YUropa', u organizaciji Tačke kulturnog kontakta Srbije, pokrenula je širok spektar pitanja - od mogućnosti saradnje balkanskih i arapskih zemalja, kojima je bio posvećen u celini prvi dan skupa, kao i izazova sa kojima se susreću postkofliktna područja, preko posledica globalne finansijske krize u kulturi, novih trendova kulturne politike na nivou Evropske unije, nagomilanih nerešenih problema u zemljama u tranziciji, sa kojima se posebno suočava marginalizovani civilni sektor, do primera dobre prakse pojedinih zemalja u regionu, poput Hrvatske.
Svojevrsna poruka izlaganja i diskusije odnosi se na potrebu proaktivnog odnosa prema problemima i izazovima, koji bi doprineo stabilizovanju delovanja i obezbeđivanju održivog razvoja, ali i iskorišćavanju brojnih šansi za saradnju u sektoru kulture, kao i promeni globalnog imidža zemalja u regionu.
I poruka organizatora - Kancelarije TKK pri Ministarstvu kulture i informisanja Srbije, jeste da profesionalci u sektoru kulture i medija treba da imaju aktivnu ulogu u pružanju odgovora na pitanje zašto je kultura važna za društvo i zašto ne sme biti marginalizovana, kako bi se stvorila pozitivna klima u javnosti koja bi uticala na odluku Vlade Srbije o potpisivanju novog Memoranduma o razumevanju sa Evropskom komisijom, kao uslovom za učešće u programu “Kreativna Evropa” koji zamenjuje “Kulturu 2007-2013”.
“Pominjanje EU je utešno, ali se naši problemi neće rešiti u Briselu. Svakako, država ne bi trebalo da nameće populističke strategije - državotvorne mere kako bi se ‘evropeizirao’ kulturni sektor. Za društvo u Srbiji presudno je uspostavljanje politike sećanja kao sredstva izgradnje identiteta, kako ne bi izmanipulisani političkom retorikom opet završili nesrećni i poniženi, opsesivno fantazirajući o ‘novom početku’. Svetu treba najzad poslati razumljivu i snažnu poruku o tome šta su vrednosti našeg društva za koje se zalažemo”, rekla je direktorka Kancelarije TKK Lola Joksimović 12. septembra u Domu omladine Beograda, otvarajući drugi dan konferencije “YUropa”.
Ističući da je učešće Srbije u programu “Kultura 2007-2013” omogućilo da kulturni sektor povuče od 2007. do 2013. godine više od 1,7 miliona evra iz EU (52 organizacije učetsvovale su u 65 evropskih projekata, uz 34 izdavačkih projekata prevođenja evropske literature na srpski jezik), Lola Joksimović podsetila je da program “Kreativna Evropa 2014-2020”, koji stupa na snagu 1. januara 2014, objedinjuje dosadašnje programe “Kultura 2007-2013” (izvođačke, vizuelne umetnosti, kulturno nasleđe, muzika, kreativne industrije), “MEDIA” (film i audiovizuelne delatnosti) i “MEDIA Mundus” (saradnja profesionalaca iz celog sveta), uz budžet od 1,8 milijardu evra.
“Novi program ‘Kreativna Evropa’ doneće sektoru kulture neophodna sredstva, i pomoći društvu koje kuburi sa identitetom, vrednostima i shvatanjem uloge kulture u razvoju zemlje. Srbija decenijama pokušava da reši nove okolnosti, osvrćući se stalno na prošlost, živeći od budućnosti, bez mogućnosti da se suoči sa sadašnjošću. Trenutna kolektivna letargija ili razočaranje građana Srbije ima alternativu u aktivnoj reakciji prema trenutnim procesima evropskih integracija, jedan odgovoran odnos prema društvenoj stvarnosti”, istakla je Lola Joksimović, dodajući da bi jačanje međunarodne kulturne saradnje, s jasnim inicijativama i partnerstvima u kulturnom sektoru, uz usvajanje evropskih standarda kulturnog razvoja, trebalo da predstavlja vrhunsku strategiju u evropskim integracijama Srbije.
Značaj učešća u evropskim fondovima za kulturu istakla je i pomoćnica ministra kulture Slavica Trifunović, zadužena za međunarodne odnose, evropske integracije i razvoj menadžmenta u kulturi, ocenjujući da su i ovakvi skupovi, odnosno poređenje iskustava, praksi i saradnje sa evropskim institucijama izuzetno važni i za predstavike uprave i za same stvaraoce u kulturi, jer je neophodno odrediti “jasan put - i vrednosno i ekonomski se emancipirati”. Ona je istakla i da učešće u programu “Kultura 2007-13” predstavlja dragoceno iskustvo i podsticaj za program “Kreativna Evropa”. Izlaganja i zaključci konferencije stoga su korisni i za strateške i operativne planove razvoja kulture, rekla je Slavica Trifunović koja je zbog ranije zakazanih obaveza prisustvovala samo početku skupa.
Na žalost, nije bilo predstavnika drugih ministarstava koji bi bili zainteresovani da čuju korisne primere prakse iz regiona, posebno iz Hrvatske, koje su iznele gošće iz Zagreba - direktorka Zaklade Kultura nova Dea Vidović i načelnica fonda Impuls pri Ministarstvu preduzetništva Hrvatske Jasminka Keser.
Obe inicijative, iako na različite načine razvijene i posvećene različitim akterima u oblasti kulture, podrazumevale su svest države o potrebi pronalaženja novih izvora podrške, uzimajući u obzir specifične potrebe korisnika sredstava.
Kultura nova, čija je ideja o osnivanju potekla još 2004. godine od organizacija civilnog društva, osnovana je 2011. nakon višegodišnjeg procesa zagovaranja podrške organizacijama koje se bave savremenom kulturom i umetnošću koja pritom predstavlja otklon od dominantnih modela, društveno je angažovana, istraživački i eksperimentalno orijentisana, a deluje neprofitno. “Reč je zapravo o organizacijama koje su progresivne, jer postavljaju prava pitanja i provociraju sve nas”, rekla je Dea Vidović.
Kao i u Srbiji danas, i u Hrvatskoj je većina budžeta za kulturu odlazila na javne ustanove, uključujući i njihove troškove tzv. hladnog pogona, plate i programske aktivnosti, zbog čega su OCD, uprkos ogromnom doprinosu kulturi, pa i celokupnom društvu, bile u neravnopravnom položaju. Ministarstvo kulture od pre nekoliko godina finansira do 20 odsto operativnih troškova i OCD, a 2003. godine osnovana je i Nacionalna zaklada za civilno društvo koja je pokazala da je moguće i osnivanje posebne fondacije za OCD u kulturi.
Svemu je prethodio i Zakon o kulturnim većima (2001), telima koja su nezavisno od Ministarstva nadležna za konkursnu raspodelu sredstava. Posredstvom Veća za nove medijske kulture u Ministarstvo kulture je i ušla ideja o osnivanju fondacije Kultura nova, koja je počela da radi 2012. godine, a kao i Nacionalna zaklada za civilno društvo, finansira se od dela prihoda od igara na sreću. Kultura je jedna od osam oblasti koje dobijaju sredstva iz lutrijskog fonda, a zahvaljujući uspehu pilot projekta podrške Kulture nove, čiji je budžet 2012. bio oko 400.000 evra, osigurano je ozbiljno povećanje sredstava na gotovo milion evra.
I taj iznos, kako je navela Dea Vidović, nije još dovoljan da podmiri potrebe nezavisne kulturne scene, ali je situacija bitno unapređena, uzimajući u obzir i da Kultura nova nije zamišljena kao izvor finansiranja koji bi ukinuo dosadašnje mogućnosti podrške, već je komplementarna sa drugim izvorima - lokalnim, nacionalnim i sada evropskim - kako bi doprinela stabilnom rastu i razvoju organizacija civilnog društva u kulturi. Pritom su pažljivim izborom programskih područja podrške, u saradnji sa Upravnim odborom Kulture nove, obuhvaćene najurgentnije potrebe organizacija civilnog društva, počev od podrške za pripremu i pisanje projekata do podsticanja saradničkih platformi u zemlji i u regionu.
“Jer, svi sarađujemo već godinama, a na nacionalnim nivoima ne postoji sistemska podrška regionalnoj saradnji”, napomenula je Dea Vidović, ukazujući i na opasnost da, nakon ulaska Hrvatske u EU, dođe do ozbiljne asimetrije u pogledu mogućnosti nastavka saradnje organizacija civilnog društva u regionu. Kultura nova stoga podstiče hrvatske organizacije da i same doprinesu daljem razvoju partnerskih organizacija u regionu, svojih dugogodišnjih saradnika.
Za razliku od većine ostalih zemalja u regionu, Hrvatska je kulturu uključila i u oblast malog i srednjeg preduzetništva, na osnovu sveobuhvatne analize u toj oblasti, koja je 2008. iznedrila pilot projekat saradnje Ministarstva preduzetništva i Ministarstva kulture.
“S Ministarstvom kulture nas je ujedinila ideja da treba izjednačiti sve preduzetnike na tržištu”, rekla je Jasminka Keser, dodajući da je posebna namera bila nagraditi tipično kulturne projekte. Kulturi je 2013. godine dodata i evropska definicija kreativnih industrija u smislu svega onoga što objedinjuje kreativnost i znanje. Programeri igrica, na primer, kako je rekla, nisu više momci iz garaže, već su sada uspeli da se nađu na globalnom tržištu.
“Jako je važno podsticati konkurentnost, a u kreativnim industrijama konkurentnost je globalna”, rekla je Jasminka Keser, ističući potrebu da se na državni budžet gleda kao na privredni, a ne kao na fiskalni program, jer je on razvojni mehanizam.
Na važnost partnerske saradnje radi podrške razvoju kulture ukazala je i Bojana Matić, menadžerka programa Art Angle - organizacije koja rukovodi novim Balkanskim fondom za umetnost i kulturu (BAC), sa sedištima u Sarajevu, Beogradu i Skoplju, koji je osnovan u partnerstvu sa Evropskom kulturnom fondacijom (ECF) iz Amsterdama, nakon prestanka rada Balkanskog fonda za kulturu (BIFC).
Cilj BAC-a pre svega je jačanje nezavisnih kulturnih scena u regionu, a da za tim postoji ogromna potreba ukazuje i broj prijava na prvim regionalni konkurs BAC-a, koji je nedavno završen. Pristiglo je više od 110 prijava projekata u kojima bi učestvovalo oko 400 organizacija.
Kao još jedan primer partnerske saradnje i umrežavanja u regionu izneta je i praksa EUNIC mreže, koja okuplja strane kulturne centre, a svojevrsni nastavak diskusionog dela konferencije - u vidu praktičnog rada na rešavanju brojnih pokrenutih pitanja - predstavljaju “Šporet radionice” koje 13. septembra vode u Domu omladine direktor Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope iz Niša Predrag Cvetičanin i direktor EUCLID-a Geoffrey Brown.
Radionice “Šporet” baviće se sticanjem neophodnih veština za koordinatore evropskih projekata, kao što su budžetiranje, računovodstvo, finansijski menadžment, fandrejzing, upravljanje projektima, izveštavanje, marketing i generalno podizanje kapaciteta za različite sektora (vizuelne, izvođačke umetnosti, izdavaštvo, kulturno nasleđe itd), a biće završene 14. septembra prezentacijom projektnih ideja svih učenika.
Konferencija "YUropa" organizovana je u saradnji TKK sa Fondom “Roberto Cimeta” (FRC), međunarodnom organizacijom u oblasti kulture, koja pruža ekspertsku podršku razvoju evropsko-arapskih odnosa i lokalnim umetnicima koji rade u međunarodnim okvirima, kao i usluge spoljnog saradnika javnim upravama u oblasti međunarodne mobilnosti i strategija saradnje.
Vesna Milosavljević - SEEcult.org