I entuzijazam ima granicu

Direktor Festivala evropskog filma Palić Radoslav Zelenović, koji je i dugogodišnji prvi čovek Jugoslovenske kinoteke, izjavio je da je budućnost te i sličnih manifestacija najblaže rečeno neizvesna u situaciji kada se permanentno smanjuje finansijska podrška nadležnih.

“Kad uspostaviš Festival ovih gabarita, dovodiš značajne autore koji su obeležili evropsku i svetsku kinematografiju, imaš ozbiljne tribine i kvalitetnu razmenu mišljenja, kada skoro svaki film iz Glavnog i programa Paralele i sudari ima goste, to ne može da se radi uz permanentno smanjivanje finansijske podrške. I entuzijazam ima svoja ograničenja”, rekao je Zelenović u intervjuu za festivalski sajt.

Podsetivši da se program festivala poput Palića ne formira mesec dana pre početka, već mnogo ranije, Zelenović je rekao da bi bilo na granici dobrog ukusa da su organizatori u junu pitali Nikitu Mihalkova ili Emira Kusturicu da li bi došli u Palić da prime nagradu “Aleksandar Lifka”.

“Svaki, pa i ovaj Festival počeli smo da dogovaramo u septembru prošle godine. Tako će biti i sa svakim sledećim. Ako neko misli drukčije – grdno se vara”, rekao je Zelenović, dodajući da je sigurna budućnost Festivala - bioskopska publika koja je ne jednom dokazala da voli vrednosti evropskog filma.

Povodom jubileja i budućnosti Festivala Palić, Zelenović je podsetio da je nulto izdanje održano 1992. godine, kada je postojala nada da su mnogi problemi ostali u prošlosti. Festival je izostao 1996. godine, jer nije bilo sredstava.

“Ali, vreme je pokazalo da je pomanjkanje sredstava, ali i nerazumevanja i neshvatanja šta smo hteli Festivalom, uvek bilo. Na pretek”, rekao je Zelenović, napominjući da je mirniji period bio kada je potpisan sporazum sa Republikom Srbijom, AP Vojvodinom i Gradom Suboticom o finansiranju, koji je rezultirao time da je 2008. za Festival bilo na raspolaganju 400.000 evra.

Od 2009. godine, međutim, sredstva se smanjuju, a Festival ostaje u svojim gabaritima po broju filmova i gostiju.

“Ne izgleda logično, ali je tako. U kojoj meri je to izvodljivo, najbolje zna (direktor Otvorenog univerziteta u Subotici, koji je izvršni producent) Blažo Perović sa saradnicima”, rekao je Zelenović.

Zelenović je podsetio i da je Festival započet svega dva meseca po uvođenju međunarodnih sankcija zemlji, uz pomoć distributera, kojih je tada bilo više nego danas. Dogovor je bio tada, 1992. godine, da se do 2000. uspostavi koncept Festivala, pa je tako 2003. i učinjen zaokret ka evropskom filmu na kojem se istrajava već deset godina.

“To je bio preloman trenutak za Festival. Činjenica da se kod nas prikazuju samo evropski filmovi omogućila nam je čvrst koncept, a to je nešto sa čim kubure mnoge filmske manifestacije”, istakao je Zelenović.

Povodom problema prelaska sa 35-milimetarske trake na digitalne formate, koji je zbog tehnološkog napretka zadesio sve festivale, Zelenović je rekao da su oni koji su imali bioskopsku mrežu i dovoljno sredstava lakše prebrodili tu promenu.

“Mi nismo imali ni jedno ni drugo. Bioskope smo privatizovali, zatvorili. Jedno je sigurno, oni nikada više neće biti bioskopi. Ove promene su brzo počele da se odražavaju na festivale. Od nekada preovlađujuće 35 mm filmske trake prešlo se na DCP, Blu-rej, DVD. Rešavanje prelaska na nove tehnologije uglavnom je palo na pleća privatnih bioskopa i festivala. Za tu promenu nismo bili spremni koliko smo bili spremni da rasprodamo bioskope. Sada je teže i ako nisi tehnički osposobljen da prikazuješ filmove na novim formatima, onda i ne postojiš. Snalazimo se, i da i taj problem rešavamo najbolje potvrđuje ovogodišnji Festival na kojem ima tek nekoliko filmova na filmskoj traci, a svi prostori u kojima se filmovi prikazuju opremljeni su tehnikom koja omogućava prikazivanje digitalnih signala”, rekao je Zelenović.

Uz sve prednosti koje digitalizacija donosi, kako je upozorio, ostaje pitanje šta će biti sa tim filmovima u bliskoj budućnosti.

“Kinoteke imaju dugu tradiciju čuvanja i prikupljanja filmskih kolekcija. Profesionalci u kinotekama poseduju jedinstveno znanje i veštinu koja omogućava da se filmovi sakupljaju, čuvaju, restauriraju i štite od propadanja. Brine što zasad nema pouzdanih podataka o trajnosti novih nosača slike i zvuka jer nemamo dovoljno vremenskog iskustva kao i pouzdanih podataka. Sve ukazuje da će ti formati morati obavezno da se obnavljaju, osvežavaju svakih pet godina”, naveo je Zelenović.

Jubilarni, 20. Festival evropskog filma Palić svečano je otvoren 13. jula uručenjem nagrada “Aleksandar Lifka” Kusturici i Mihalkovu, a uprkos krizi i smanjenom budžetu, nudi oko 90 filmova, počev od “Kongresa” nagrađivanog izraelskog autora Arija Folmana koji je prikazan u glavnom programu van konkurencije.

Palićki festival i ove godine suocen je sa finansijskim problemima.

Na Konkursu Ministarstva kulture i informisanja Srbije jubilarni Palić dobio je svega 1,3 milion dinara, nakon čega je ministar obećao dodatnu podršku od pet miliona.

Festivalski sajt je www.palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)