MALA JE SA MNOM 1. (ili šta su "smislili neki, pre samo par godina za nas")

Ilustracija - fragment poliptiha Srdjana Markovića Djileta, sa izložbe u galeriji "Zvono".

Ilustracija - fragment poliptiha Srdjana Markovića Djileta, sa izložbe u galeriji "Zvono".

.

Priča je, videćete, sjajna, al’ najpre jedna mala digresija.

Eto, može mi se i tako, od svog sam bloga gazda.

Sem toga, i za čitaoca je tako bolje. Svakako bolje nego kad mu pisac najpre sve nešto intrigantno i dinamično, baš onako obečavajuće, a onda iznenada zastrani u digresije, pa gnječi li gnječi.

Eh, to zastranjivanje…, ništa to nije pametno. Što rek’o jedan Fric, kojem je inače mahom za verovati, “čitalački svijet se ne da gnjaviti” - smesta poželi da čita nešto drugo.

A ovako, pravo na sporedno, ipak je čistije. Mada, i tu valja biti na oprezu. Izrodi se to, izrodi! Ima ih koji se sasvim zaborave, pa tako, sve iz digresije u digresiju, i do samoga kraja.

Evo, Sinkler Luis! Ceo mu jedan roman u digresijama. Sve kao, sa’će on ono glavno, čini ti se tek što nije, ma samo još ovaj detaljčić - tobož ključan je za razumevanje bitnog - kad ono, ni do kraja knjige... Ma kakvi!

Kao, ispričaće ti kako je poznavao Kulidža, američkog predsednika iz dvadesetih, i baš to, kako je poznavao Kulidža, prevarantski je turio u naslov, pa ipak, možeš tu knjigu koliko hočeš da izvrčeš, možeš i do raspadnuća da je treskaš o zid, pre ćeš i onu, već nevažeću nemačku stotku da istreseš, onu što si je od samoga sebe pod ko zna koje korice sakrio..., ma pre ćeš i hiljadarka koju u životu nisi video, nego što ćeš i “dž” od tog zaturenog Kulidža.

Uh, sad gledam..., pa ovo o digresiji, fakat, ispade digresija! Ali ništa, popraviću se, evo smesta ću se popraviti i ispričati vam tu MALA JE SA MNOM priču. Samo još da sasvim kratko ispalim i tu glavnu digresiju, tu koju sam i najavio. Odnosi se na ono "SA MNOM" iz naslova bloga.

Napisao sam to “SA”, i napisao sam to “MNOM” odvojeno, dakle kao dve reči, ali verujte, učinio sam to samo iz pristojnosti. Eto, odnekud mi je sevnulo kako bi bilo pristojno da se i ja malo socijalizujem, da bar na trenutak prestanem da zakeram, pa ma koliko me nelagodnosti, samoprebacivanja, pa i gaduckanja to stajalo.

"SA" je u redu, ne dvojim ni kad rešavam ukrštenicu, ali da ono "MNOM" napišem kao posebnu reč, to po sopstvenoj pameti i osećaju za jezik..., ma kakvi, taman posla! Pa kako da napišem reč koja nikada i nigde nije postojala, koja dakle uopšte i nije reč, i koja se, jer uopšte nije reč, ne može kako treba ni izgovoriti? Sramota me, ja sam ozbiljan čovek!

Bez obzira što za sada svi tvrde, pa čak i Google tvrdi, da je baš tako i samo tako, znači samo SA MNOM ispravno, celo moje BHS biće (bosansko-srpsko-hrvatsko biće) tome se najodlučnije protivi.

Stvarno ne znam, ne mogu da se opsetim kada je to uvedeno, ali nikako nije moglo biti mnogo davno. Što reče neumrli Milan Mladenović, možda “pre samo par godina za nas”.

Mada, moguće je da je tako što več davno bilo negde zapisano, da je u nekom budjaku čučalo, tihovalo i čekalo svoj momenat..., bilo na snazi, ama se nije primenjivalo. U svakom slučaju, tek sam nedavno sa čudjenjem prrimetio da su svi počeli da me ispravljaju.

Ko li je to, i zašto smislio? Jel’ to iz Akademije nauka grunulo? Sasvim je moguće, liči na njih. No nije sad bitno ko je smislio - kome se moglo, taj je i smislio. Za sve nas, jezičke podanike je smislio. Stigla direktiva, Lindjo viknuo razdvajaj!

Ali ako već brane da se to SA MNOM piše zajedno, onda neka makar aminuju neku od poznatih evergreen varijanti, npr. "SA MNOME" ili "S MENOM". Mada bi, po mom mišljenju, najpraktičnije i najhumanije bilo da regularnom i književno ispravnom proglase verziju "S MENE"! Jeste malo nepravilna, ali najrazumnjivija je, glatko se izgovara, a sem toga, već je ionako najraširenija.

Oduvek sam ja to “sa mnom” pisao onako kako to svako normalan, izgovara, kako to čak i oni s televizora, sa sve Neodustajnim Koštunicom i Ocem Nacije izgovaraju, znači spojeno,

Pamtim da su me (paz’te sad, digresija na digresiju), u školi redovno čašćavali ocenom ili dve manje, ali pouzdano znam, ne zbog tog SAMNOM. Niko to nije ni običnom, a kamo li crvenom... Ma ne,, bilo je to zbog nekih glupih kukica nad nekim glupim slovima. Sve mi zadače vazda bile crvenim kvačicama i kosim crticama prošarane..

Ali ne bih ja sada o tome, nipošto ne bih u dalje digresije, te stoga o tom kukičanju nekom drugom prilikom. Pa ipak, samo da napomenem da po mom najdubljem uverenju, izmedju svih tih Č-ova i Ć-ova nikakve suštinske razlike zapravo i nema, da je to isto po nečijoj, ko-zna-kadašnjoj mušičavoj direktivi nametnuto, te da je velika nepravda što, isključivo zbog tog kukičastog detaljčića, u gimnaziji nikada nisam bio odlikaš.

Uostalom, što i tu ne bi mogla neka mala rehabilitacija, eto, revizijica bar po neke ocene? Da popričam s drugarima iz Stranke? Možda stvarno može nešto se sredi...

A to MALA JE SA MNOM..., ok, evo sa'ću…, mada..., hm..., nešto razmišljam..., pa možda ipak bolje sutra.

A?

Ili, šta ja znam..., ovih dana...

Mnogo je brate, čak i za mene kasno, evo beli se u prozoru, odo' sad malo da pedalam uz reku, čarobno je to jutarnje svetlo, možda shutnem i koju dobru fotku…