Pinjon-Ernest u junu u Haosu
Galerija Haos u Beogradu najavila je za jun izložbu angažovanog francuskog umetnika “ulične umetnosti” Ernesta Pinjona (Ernest Pignon-Ernest), koji će napraviti postavku in situ originalnim i printovanim crtežima koje je lepio po fasadama i ulicama raznih gradova. Pinjonova izložba biće otvorena 17. juna, a tog dana u podne umetnik će učestvovati u razgovoru o svojoj umetnosti, najavila je galerija Haos, u kojoj je u toku izložba crteža Miodraga Dada Đurića.
Galerija Haos u Beogradu najavila je za jun izložbu angažovanog francuskog umetnika “ulične umetnosti” Ernesta Pinjona (Ernest Pignon-Ernest), koji će napraviti postavku in situ originalnim i printovanim crtežima koje je lepio po fasadama i ulicama raznih gradova.
Pinjonova izložba biće otvorena 17. juna, a tog dana u podne umetnik će učestvovati u razgovoru o svojoj umetnosti, najavila je galerija Haos, u kojoj je u toku izložba crteža Miodraga Dada Đurića.
Rođen u Nici 1942. godine, Pinjon-Ernest studirao je u rodnom gradu i najpre se bavio arhitekturom. Vrlo brzo se zainteresovao za grad i počeo da pravi brojne urbane intervencije, postavši vremenom istaknut u tzv. uličnoj umetnosti.
Redovno samostalno izlaže još od najranije mladosti. Odabira grad, urbane ambijente, što iz izazova, što iz potrebe, te dopušta svim aspektima (crtež, fotografija...) da se dotaknu istorije i legende. To se desilo sa Le Kapom (Le Cap) u Nici 1974. godine, povodom bratimljenja grada, zatim sa Remboom 1978. Napulj mu je 1988. ponudio brutalnu svetlost i tvrdoglavu prošlost, a Soveto angažman protiv aparthejda.
Pinjon-Ernest je osnovao sa Antoniom Saurom i Žakom Deridom asocijaciju "Umetnici sveta protiv aparthejda".
Van trgovačkih krugova pravio je velike panoe koje je lepio na zidovima gradova u kojima je radio intervencije (telefonske kabine u Parizu kao “mesta koja odražavaju grad”).
Fasciniran prvim gestovima praistorijskog čoveka, kreirao je 1984. godine "Aboridžine" - tzv. aboridžinska stabla, a zatim je likovno komentarisao rat u Alžiru, Parisku komunu, pravio Ekstaze (sedam zamišljenih portreta mistika) u Kapeli sv. Karla u Avinjonu, vodio dijalog s Karavađom u Napulju i Engrom u Montabanu, mešao sveto i profano u crtežima posvećenim francuskom umetniku, piscu i pesniku Žanu Ženeu...
Voli da meša na papiru portrete poznatih muzičara, pisaca (naslovljenih Tête à Tête, 1997. godine, na primer, sa Antoanom Artoom) ili pesnika.
Da li će intervenisati u Njujorku ili u Indiji ili negde drugde, zavisi od njegove odluke. Uvek želi da otvori oči gledaoca kako bi video bedu, siromaštvo, migracije, rasizam, epidemije (sida u Južnoj Africi, 2001-2002).
Prema navodima Borke Božović, njegova umetnost, inkorporira sveobuhvatno angažovanje: političko, poetsko, plastičko.
Radovi Pinjon-Ernesta se nalaze u brojnim muzejima sveta, a glavno oružje njegove moći je crtež.
Izložba u Haosu biće otvorena do 17. jula.
U galeriji Haos do 11. juna otvvorena je izložba crteža crnogorskog umetnika i akademika Miodraga Dada Đurića, a 12. juna u podne, na dan rođenja Miće Popovića, biće saopšten dobitnik nagrade za afirmaciju stvaralaštva koja nosi njegovo ime.
*Foto: Pinjon-Ernest (www.pignon-ernest.com)
(SEEcult.org)
