Čarls Simić: Ko zna šta nas čeka
Nagrađivani američki pisac srpskog porekla Čarls Simić vidi opšte nazadovanje u oblasti kulture i obrazovanja, posebno mladih, a pesimista je i u pogledu globalne političke situacije - usled dominacije interesa krupnog kapitala i posledičnog slabljenja funkcija demokratskog sistema, zanemarivanja ideje javnog dobra, jačanja desnice, ratnog huškanja...
Gostujući u Beogradu nakon Ohrida, gde mu je proteklog vikenda uručen Zlatni venac Struških večeri poezije, Simić je u sedištu Arhipelaga, svog srpskog izdavača, rekao novinarima da u SAD “više nema optimista” i da je “politički sistem pukao”.
“Niko ne zna kako će se ovo završiti”, rekao je Simić, koji će 31. avgusta u 20 sati u Domu omladine predstaviti svojevrsnu retrospektivu svoje poezije (dostupne na srpskom jeziku u knjigama izabranih i novih pesama Iščekujući presudu, u izdanju Arhipelaga, i u knjizi Ludak, u izdanju Povelje). Takođe, razgovaraće sa publikom o svojim esejima, poetici i sećanjima na Beograd (na srpskom jeziku dostupnim u knjigama Alhemija sitničarnice, Gledaj dugo i netremice i Tamo gde počinje zabava).
Oštro kritikujući politiku američkog predsednika Donalda Trampa, Simić je konstatovao da ne bi bilo mnogo drugačije i da je pobedila kandidatkinja Demokratske partije Hilari Klinton.
“Ništa lepo se neće desiti… Političke partije su za ratove. Nema više onih koji su protiv rata. Svi vole ratove. Svi smo znali da će biti rata i ako dođe Hilari Klinton. Stvarno je strašna situacija”, rekao je Simić, ocenjujući da ni sam Tramp ne zna šta će da kaže svakog dana.
Prema njegovim rečima, pozicija pesnika, kao i svakog Amerikanca, jeste da su svi u “istom velikom sosu”.
Simić je ocenio i da to sve nije slučajno, jer se godinama namerno radilo na strahovitom polarizovanju društva, a u tom procesu je iz javnih politika nestala i svest o potrebi javnog dobra.
“Kada demokratija funkcioniše, kada ideja javnog dobra postoji, to naravno nije dobro za biznis, za pare… Zaboravljeno je sada i šta ta ideja znači… Ni Demokratska partija ne sme da pomene više common good, justice for all…”, dodao je Simić, ukazujući na opasnosti od desničarske propagande koja zalaganje za bilo koju univerzalnu vrednost pokušava da diskredituje pominjanjem drugih, bilo da su to Afroamerikanci, ili migranti.
Prema njegovim rečima, na delu je “vrlo primitivan sistem”, usmeren na to da se bogataši oslobode svih obaveza.
Opšta komercijalizacija, razvoj novih tehnologija i ubrzani tempo života odražavaju se negativno i na obrazovanje i kulturu, smatra Simić, dobitnik niza nagrada, među kojima su i nagrade Makarturove fondacije i Američke akademije, Pulicerova nagrada, nagrade “Edgar Alan Po” i “Valas Stivens”, Grifinova nagrada za poeziju, Nagrada za poeziju Kongresne biblioteke u Vašingtonu, nagrada Srpskog PEN centra za prevođenje srpske književnosti, Medalja “Robert Frost” za životno delo u poeziji…
Prema rečima Simića, koji je preveden na sve veće svetske jezike, danas se gubi interesovanje za prošlost, a to je posebno uočiljivo među mladima, koji su pre svega zadubljeni u svoje mobilne telefone i društvene mreže.
Simić je rekao da je svojevremeno donosio svojim studentima na desetine novih izdanja knjiga i sve bi bile razgrabljene, a poslednjih godina to više nije tako. “Kažu – sramota je čitati. Nije cool”, dodao je Simić, dodajući da je ranije bilo nezamislivo da studente ne interesuju preporuke za čitanje koje im je davao.
Kada je, kako je rekao, grupi studenata objasnio gde mogu da pronađu časopise iz 20-ih i 30-ih godina, samo dvoje od njih 14 je to i uradilo.
Prema rečima Simića, danas je vrlo teško naterati studente da čitaju romaće iz 19. veka. “Nemaju vremena za to. Zauzeti su društvenim mrežama”, dodao je Simić, prisećajući se vremena kada su i Tolstoj i Dostojevski masovno čitani.
Danas mladi, međutim, ne znaju ni savremene umetnike. “Teško je sporazumeti se sa njima sada. Slučajno sam pomenuo nedavno Džeka Nikolsona. Niko nije znao ko je on”, rekao je Simić.
U tom smislu, i Srbija i Balkan, pa i Evropa, za mnoge su nepoznanica.
“Pola Amerikanaca ne zna gde je Irak, iako se ratovalo toliko dugo i toliko je vojnika poginulo… U osnovnim školama više ne uče geografiju, čak ni istoriju…”, rekao je Simić, navodeći kao primer anegdotu za vreme Trampove kampanje, kada je na skupu u Misisipiju neko postavio pitanje o Evropi, a jedna devojka je rekla da je to neka neslobodna teritorija, gde su svi robovi.
“Strašno. Uplaši se čovek tog neznanja”, rekao je Simić, ukazujući da je posebno pogubno to što je Tramp izbacio iz Stejt dipartmenta većinu onih koji su nešto znali o ovom delu sveta, pa nema više ni mogućnosti za neku analizu…
Simić je govorio i o pesničkoj sceni u SAD, istakao Vaska Popu i Borislava Pekića od domaćih pisaca, a izrazio je izuzetno zadovoljstvo zbog nagrade Zlatni venac Struških večeri poezije, ističući da je to međunarodno značajan festival među čijim su laureatima neki od najvećih pesnika, uključujući dobitnike Nobelove nagradeza književnost.
Osvrnuo se i na specifičan način pisanja eseja koji je ustanovio kada je shvatio da ga standardan stil ne zadovoljava. “Probao sam da isečem neke delove – da vidim kako to izgleda. Svidelo mi se”, rekao je Simić.
Prevodilac Simićevih knjiga eseja Vesna Roganović istakla je da su njegovi tekstovi drugačiji od mnogih, jer je prisutan u svakom svom delu.
“Što bi rekla Marina Arbamović: ‘Umetnik je prisutan’… Ne na manipulativan način, već kao posmatrač sa strane. Na sopstvenom iskustvu primenjuje ono ssto je tema njegovog eseja, knjige, fenomena savremenog života...”, rekla je Vesna Roganović, dodajući da jeSimića i upoznala čitajući njegove knjige.
“Kada čitate njegove eseje, dobijete roman u nastavcima, u kojem je Čarls Simić protagonista. Počinjete da živite sa tim likovima, čini vam sse da je vass dobar poznanik, jer mnogo kazuje o sebi, ali ne banalne stvari, već ono ssto je bitno u njegovom životu”, rekla je Vesna Roganović, ističući da je Simićevo delo suprotnost svim ideologijama koje zanemaruju individualno, ljudsko, pojedinca, životnost gradova…
Arhipelag priprema novu knjigu Simića, a u izdanju te kuće poslednjih godina objavljene su njegove knjige “Alhemija sitničarnice”, “Gledaj dugo i netremice” i “Tamo gde počinje zabava”, kao i knjiga izabranih i novih pesama “Iščekujući presudu”.
(SEEcult.org)
