Kultura kao osnova identiteta

Kultura kao osnova državnog i nacionalnog identiteta tema je naučno‐stručnog skupa u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) koji je počeo 24. novembra različitim viđenjima nekih od sistemskih izazova kulture u Srbiji koji se tiču smera kulturne politike, zakonskih okvira i finansiranja, globalizacije i nacionalnog identiteta, kulturnih industrija i izazova tržišta, institucija, odnosa kulture i obrazovanja, uloge medija, kao i zaštite kulturnog nasleđa i njegove međunarodne afirmacije. Disonantni tonovi pojedinih učesnika su očekivani, pa je i moto skupa “neslaganje bez ljutnje”, kako je rekao predsednik SANU akademik Vladimir Kostić.

Otvarajući dvodnevni skup, Kostić je rekao da je želja SANU da se kroz izlaganja ispolje “ozbiljnost i kompetentnost pod senkom obavezne različitosti”.

“Simpatična je konstatacija da je i za pojam slobode, a ne samo dijaloga, potreban onaj drugi. Sami ne možemo dostići slobodu”, rekao je Kostić, koji je član Programskog odbora skupa, uz Aleksandra Kostića, Isidoru Žebeljan, Ljubodraga Dimića i Ivana Medenicu.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević ponovio je u pozdravnom govoru značaj izrade Strategije za razvoj kulture, koja bi prema ranijim najavama trebalo da se nađe na javnoj raspravi krajem godine. Pomenuo je i rad na novim zakonima, uključujući zakon o pozorištu koji bi tu oblast, kako je rekao, trebalo da izvuče iz limba između socijalizma i neoliberalizma.

“Kultura preživljava društvene, ekonomske, ideološke preokrete u društvu samo ako ima jezgro. Zato nam je potrebna Strategija razvoja kulture u narednih deset godina”, rekao je Vukosavljević, koji je naglasio i da kultura mora da ostane čvrst oslonac nacionalnog identiteta i dodao da je “zadatak svake kulturne politike da zaštiti jezik i pismo, kao i da povećava funkcionalnu pismenost i stvara ambijent za razvoj književnog stvaralaštva".

Vukosavljević je najavio da će posebna pažnja biti posvećena i amaterskom stvaralaštvu, kao što su folklor i druge aktivnosti kulturno-umetničkih društava, koje smatra važnim za mlade generacije. Navodeći da na kulturu mladih posebno utiče školski sistem, najavio je da će se zalagati i za to da se u nastavi nađe više sadržaja koji se tiču istorije kulture Srba, svetskih religija, istorije umetnosti...

Kao jedan od višedecenijskih problema u praksi, Vukosavljević je naveo političko-partijsko kadrovanje, ocenjujući da “nigde više nego u oblasti kulture proizvodi negativne posledice”. U tom kontekstu, najavio je da će se zauzeti za afirmisanje principa da se na odgovornim mestima u institucijama kulture nađu stručni i obrazovani ljudi.

Tokom izlaganja učesnika skupa, među kojima su bili stručnjaci za kulturnu politiku, muzeolozi, medijski stručnjaci, reditelj i bivši ministar kulture Nebojša Bradić, nekadašnja gradska funkcionerka za kulturu Gorica Mojović, kompozitorka Ivana Stefanović, članica Nacionalnog saveta za kulturu i drugi, bilo je reči o mestu kulture u strategijama države, zakonskim okvirima kulturne politike i načinima finansiranja kulture, institucijama kulture i kulturi institucija, kulturnoj politici u razvijenim zemljama, ulozi obrazovnog sistema u očuvanju kulturne tradicije, kulturnim industrijama i izazovima tržišta, ulozi medija u stvaranju kulturnih obrazaca, muzejima, kulturnim dobrima kao neobnovljivom resursu, srpskom nasleđu u međunarodnom kontekstu, baštini i elitnoj kulturi pred izazovima modernog doba…

Čulo se, između ostalog, i da je kriza kulture odraz krize društva, kako je rekao urednik izdavačke kuće “Gradac” Branko Kukić, koji smatra da je specifičnost Srbije u tom pogledu u tome što su neznanje i neuspešnost evidentni u primeni bazičnih kulturnih pravila i pronalaženju pravih smernica, pa je kultura u nesaglasju između visoke produkcije i treša. Kritikujući populistički pristup, koji polazi od mase i u tesnoj vezi sa politikom i ideologijom, Kukić je pozvao Ministarstvo kulture da više uvažava mišljenje stručnjaka i kreativnih ljudi. Ističući i da je najvažniji zadatak države da ulaže u kulturu, naglasio je i da se zabava i vrhunska kultura ne mogu mešati.

O ulaganju u kulturu govorila je i Gorica Mojović, dugogodišnja poslanica Demokratske stranke, navodeći da bi, uz izdvajanje iz državnog budžeta, mogao formirati i poseban fond od lutrijskih sredstava, taksi i drugih izvora. Naglasila je i neophodnost poreskih olakšica za ulaganje u kulturu, kao i izmene zakona koji na tu oblast pogubno utiču, kao što su zakoni o javnim nabavkama, budžetu, radu, autorskim i srodnim pravima… Gorica Mojović se zauzela i za uvajanje novog krovnog zakona o kulturi, ocenjujući da Zakon iz 2009. nije bio idealan, ali ni toliko loš, te da su ga dodatno pogoršale izmene i dopune usvojene u februaru ove godine.

Sumirajući izlaganja prvog dana skupa, prof. dr Ivan Medenica rekao je, između ostalog, da se sada svi zaklinju u procedure, a niz primera u praksi pokazuje da se proceduralnost može i simulirati. U tom kontekstu je ukazao i na dugogodišnje stanje v.d. statusa u ustanovama kulture koje je proizvelo utisak da se ništa ne može promeniti i odvratilo mnoge da učestvuju na konkursima za rukovodeća mesta.

Medenica je posebno pomenuo i značaj koji, pored institucionalne, ima nezavisna kulturna scena koja međunarodnim umrežavanjem i nastupima, kao i aktivnostima u zemlji, zapravo na simboličkoj i ne samo na simboličkoj ravni poprima ulogu kulturnih institucija.

Na osnovu izlaganja učesnika skupa, ukazao je, između ostalog, i na uticaj izbegličke krize na svojevrsni zaokret u odnosu na pitanje kulturnog identiteta u današnjoj Evropi, kao i na opasnosti od ekstremnog naglašavanja identiteta koje je 90-ih na ovim prostorima dovelo do razaranja širih razmera.

Tokom prvog dana skupa čula su se i suprotstavljena stanovišta o tome šta je zapravo kultura i da li ona podrazumeva konsenzus ili je polje stalnog konflikta. U više izlaganja čula se i teza da je kultura uvek u sukobu sa vladajućim ideologijama, da je njena osnovna premisa sloboda i da je ona zapravo kontrakultura. Medenica je primetio da je bilo i mešanja pojmova ili pristupanja sa različitih pozicija temama popularne i masovne kulture s jedne i visoke, elitne kulture s druge strane. Čulo se i stanovište da se nacionalna kultura kontaminira različitim vidovima kontrakulture ili masovne kulture, kao i to da je nacionalna kultura smetnja neoliberalnom kapitalizmu danas i neka vrsta odbrane od njega.

Medenica je primetio i da je u par referata izražen izričito negativan stav prema konceptima transhumanizma i posthumanizma koji su u savremenoj teoriji sve popularniji. Postavljeno je i pitanje da li su to generalno dehumanizujući koncepti i da li se evropska kultura bazira pre svega na konceptima hrišćanske kulture.

Kao posebno važno, Medenica je istakao predavanje dr Darka Tanaskovića, ambasadora Srbije pri Unesku, koji je “detaljno razložio kako se borba za srpsko kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji vodi u organima Uneska, šta su tu realne opasnosti i izazovi, a šta nase projekcije i nerealne opasnosti”.

Tanasković je u diskusiji posebno ukazao na nerealna očekivanja u vezi sa nematerijalnim kulturnim nasleđem, navodeći kao pozitivan primer nominovanje slave, za šta je pripremljen “izvanredan dosije”.

Prema njegovim rečima, nedostaje vise ozbiljnosti, dogovora i  anticipacije, naročito u domenu nematerijalnog kulturnog nasleđa i prirodnog nasleđa.

“Mi treba da se setimo na vreme i pripremimo sve, a ne tek kada neko drugi nominuje, kao što su Česi brendirali šljivovicu”, rekao je Tanasković, pominjući i stvaraju nepotrebne netrpeljivosti u vezi sa nominacijama, često izazvanih dezinformacijama, poput tvrdnji da “Albanci otimaju gusle”, iako Albanija nije ni podnela takvu nominaciju.

“Proneo se glas da Albanija ima nameru da prijavi gusle i onda su se kod nas digli glasovi kako je to moguće. Istovremeno, mi imamo odavno nameru da prijavimo kolo. Ali, moramo se dogovoriti hoćemo li gusle, ili kolo”, rekao je Tanasković, navodeći kao primer i negativne reakcije na pojedine ideje za upis na Uneskovu listu, iako bi odlično prošle.

“Na primer, Indonezija je pokrenula u okviru Uneskove liste Sećanje sveta (Memory of the world) da se upiše arhiv Pokreta nestvrstanih. Ovde su bili protiv takve ideje, a primljena je (u Unesku) fantastično… Mogućnosti su široke, ali prvi problem je ovde kod nas”, rekao je Tanasković, ukazujući i da treba pratiti svetske trendove u vezi sa nasleđem, a Srbija, recimo, nema predstavnika na 11. Međuvladinom komitetu za zaštitu kulturnog nematerijalnog nasleđa koji će biti održan početkom decembra u Adis Abebi. 

Višnja Kisić iz organizacije Evropa Nostra Srbija skrenula je pažnju na potrebu uzimanja u obzir činjenice da se i Unesko sve više pomera sa nacionalnih država na transnacionalno shvatanje nasleđa, što pokazuje i primer stećaka, koji su u julu ove godine upisani na Listu svetske baštine kao zajednički predlog Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore.

“Ne moramo da se borimo i sučeljavamo nacionalne identitete koji nas nisu dovodili na dobra mesta i neće nas dovesti, već možemo da nađemo praksu saradnje, a stećci su jako dobar primer za to”, rekla je Višnja Kisić.

U nastavku skupa, 25. novembra biće reči o identitetskim matricama kroz izlaganja o globalizaciji i pitanju kulturnog identiteta (Ivan Medenica), jugoslovenskim i postjugoslovenskim kulturnim identitetima (Laslo Vegel), problematizaciji identiteta u savremenoj umetničkoj produkciji (Nevena Daković), ulozi urbanizma u razvoju kulturnog identiteta grada (Borislav Stojkov).

Završnica skupa, koji je deo programa SANU o strateškim pravcima razvoja Srbije u XXI veku, posvećena je kulturnoj baštini i savremenom trenutku kulture, a među učesnicima su Draško Ređep (Getoizacija kulture ili religija kao propisano, suženo i nedovoljno okruženje stavralačke misli), Milena Dragičević Šešić (Institucionalni i nezavisni akteri u savremenoj kulturi), Dijana Milošević (Nezavisna kulturna scena Srbije: odliv mozgova), Bojan Kovačević (Mogućnosti kreativnog upravljanja gradom?), Mileta Prodanović (Spomenička kulturna baština) i Novica Milić (Kultura u XXI veku – nacija i država u desetak kratkih tema).

Program skupa je u Kalendaru portala SEEcult.org, a može se uživo pratiti na sajtu SANU

(SEEcult.org)