Nagrade 13. Balkanime

Gran pri 13. Evropskog festivala animiranog filma Balkanima dodeljen je Aniti Kvjatovskoj-Nakvi (Anita Kwiatkowska-Naqvi) iz Poljske za film “Mesto”, dok je nagradu za najbolji film Jugoistočne Evrope dobio Miloš Tomić iz Srbije za film “O robovima i robotima”, kojim učestvuje i na 56. Oktobarskom salonu.

Pobednički film 13. Balkanime, kako je istakao žiri, savršeno dočarava unakrasno prepletanje misli u momentu približavanja smrti. “Mesto” je film koji ima jak vizuelni identitet i povezuje naraciju sa apstraktnom i eksperimentalnom filmskom formom, naveo je žiri glavnog takmičarskog programa Balkanime, koji su činili Žan-Lik Slok (Belgija), Viola Sova (Poljska) i Aleksa Gajić (Srbija).

Film “Mesto” prikazuje ženu u praznom noćnom vozu, usamlјenu i želјnu da se vrati kući mužu i sinu. Voz iznenada zakoči i ona pogleda kroz prozor, a ono što vidi menja joj zauvek život.

   Mesto

Nagrada za najbolji film Jugoistočne Evrope pripala je Milošu Tomiću za film “O robovima i robotima” uz obrazloženje da, animirajući objekte u tehnici stop motion animacije, baca novo svetlo na strukturu i svojstva svakodnevnih predmeta i na sebi svojstven način - izuzetno originalnim rešenjima, ilustruje davni govor profesora Radivoja Kašanina koji nikad nije bio aktuelniji nego danas.

Tomićev film “O robovima i robotima”, kojim učestvuje i na 56. Oktobarskom salonu "Ljubavni zanos", slobodna je vizuelizacija govora čuvenog matematičara i profesora Kašanina, koji je govorio studentima o važnoj temi slobode, odnosno kako da ne budu ni robovi, ni roboti. Film je deo projekta “Radiovizija” koji istražuje vredne zapise iz arhive Radio Beograda.

U punoj sali Doma kulture “Studentski grad” 8. oktobra dodeljene su i ostale nagrade 13. Balkanime, nakon predstavljanja rezultata radionice animacije peska i plastelina “Animirana vizuelna poezija” koju je vodio Koke Riobo Kortes iz Španije i performansa “Portret” Tomasa Džonsona.

Specijalne nagrade (diplome) dodeljene su filmovima iz Švajcarske, Poljske, Francuske i Hrvatske.

Nagrađen je film “Analiza paraliza” Anete Melece iz Švajcarske u kojem je “skroman, lažno naivan i kolorističan grafički dizajn spojen sa savršeno savladanom naracijom”, zatim francuski “Animirane novine” autora Donata Sansonea koji je, izvlačeći slike iz poznatih novina i izmestivši ih iz njihovog prirodnog okruženja, prikazao originalan umetnički tretman internacionalnih vesti, te poljski “Nemoguće figure i druge priče 2” autorke Marte Pajek koja na grafički vešt način, kroz paterne i repetativne prizore, pokazuje uokvirenost u monotoniju svakodnevice, a kroz nerealna iskrivljenja i vizije - nemogućnost junaka da se izbori sa ostacima prošlosti, ustaljenih navika i straha od materinstva.

   Dota

Diplomu je dobio i francuski film “Praznina” autorke Dahee Jeong, čija poetska imaginacija stvara mislilačke sekvence na platnu, uključujući inteligentni smisao za humor i koristi iskustvo odsustva koje delimo sa naratorom. Takođe, nagrađen je film “Dota” Petre Zlonoge iz Hrvatske u kojem savremeni filmski jezik, uparen sa narodnom pesmom, kreira vrstu animirane mreže, naveo je žiri glavnog takmičarskog programa u kojem su prikazana 34 filma.

Žiri studentskog programa (Tomas Džonson, Engleska), Jelena Maksimović, Srbija i Mauro Kararo, Švajcarska), u kojem je prikazano devet filmova, proglasio je najboljim “Dete mora” autorke Minhe Kim iz Velike Britanije, navodeći da predstavlja emotivno putovanje kroz koje mlada devojka postaje žena.

   Dete mora

Nagrada za najbolju školu je dodeljena Nacionalnoj filmskoj školi u Lođu u Poljskoj zbog snažnog i jedinstvenog identiteta svakog studentskog filma.

Nagrada SAE Instituta Beograd dodeljena je srpskom filmu “Životi” Gorana Rakića, koji odlikuje precizno kadriranje, snažni likovi i jednostavna, ali efektna scenografija.

Specijalne nagrade (diplome) dodeljene su filmovima “Srećan kraj” Jana Saske iz Češke zbog “izvanrednog crnog humora i zanimljivog nelinearnog toka priče”, mađarskom “Muškarci” Karlosa Rufasa Giribetsa za “jak osećaj  grubosti i nežnosti u isto vreme”, te izraelskom “Svakodnevna hronika”, čiji su autori Inbal Bentzur i Itan De-Botton, zbog “hrabre kombinacije tehnika i snaznog emotivnog opisa neizvesnosti očinstva”.

Balkanima je ove godine uvela i nagradu za najbolji animirani film za decu, a petočlani dečji žiri dodelio je to novo priznanje filmu “Kratka priča o lisici i mišu” grupe autora iz Francuske, i to zbog dirljive priče o prijateljstvu, odlične animacije i poruke da kada upadneš u nevolju uvek postoji neko ko će da te izbavi.

    Dečji žiri

Balkanima je u 13. izdanju prikazala oko 110 filmova, uključujući revijalne programe Evropska i Balkanska panorama.

Festival je otvoren 4. oktobra video instalacijom “Glodanje svjetla” Jelene Maksimović i izložbom “12 sličica u sekundi” Alekse Gajića, člana žirija i autora stripova “Technotise” i “Bič božji”, koji radi na novom filmu “Technotise: Prorok 1.0”, nastavku filma “Technotise: Edit i ja”.

Festival Balkanima ugostio je ove godine oko 30 autora iz Evrope, a kao i do sada, ulaz na sve programe bio je besplatan.

Balkanimu su podržala ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i kulture i informisanja, kao i Sekretarijat za kulturu Beograda, te ambasade Belgije i Španije.

Festival Balkanima, u organizaciji DKSG-a, osnovan je sa prevashodnim ciljem da pruži podršku razvoju srpske scene animiranog filma, ali i da autore sa prostora Balkana uključi u savremene tokove i tendencije te umetničke forme. Ideja za osnivanje potekla je od prvog umetničkog direktora festivala Balkanima i njegovog tvorca, profesora Nikole Majdaka (1927-2013), jednog od pionira domaćeg animiranog filma.

*Foto: Jovan Nedeljkov

(SEEcult.org)