Nagrade 22. FAF-a
Gran pri 22. Festivala autorskog filma (FAF) “Aleksandar Saša Petrović” dobio je iranski film “Zovem se Nero” Rafija Pitsa, kao “hrabar prikaz potrage za identitetom i poštovanjem u svetu punom konflikta i ograničenja koja stvaraju stalež, rasa, nacionalna pripadnost; kao i ograničenja običnih građana koji se koriste kao oruđe u mašineriji rata, da bi na kraju bili žrtvovani i odbačeni na oltaru patriotizma”.
Reditelj Rafi Pits nije bio u mogućnosti da prisustvuje svečanom zatvaranju 22. FAF-a 3. decembra u Domu omladine Beograda, ali je putem video poruke izrazio zahvalnost članovima žirija, kao i svima koji su mu pomogli da snimi film “Zovem se Nero” o deportovanom Meksikancu koji nelegalno prelazi granicu i priključuje se američkoj vojsci da bi dobio zelenu kartu i potom državljanstvo, a nedugo posle toga, nalazi na Bliskom Istoku boreći se da preživi….
Pits je u poruci naveo da je tražio na internetu citat Aleksandra Saše Petrovića kako bi se sa njim poistovetio i u kojem oseća ođek svog filma. “Bože, ako mi podariš još jedan život posle smrti, dopusti da budem Ciganin. Dopusti da sam izaberem jedan od puteva: put radosti koji će od mene načiniti srećnog čoveka, ili put smrti i susret sa tobom’”, naveo je Pits u poruci, citirajući Petrovićeve reči.
Rafi Pits
Istakao je i da mu Gran pri FAF-a predstavlja veliku čast, da je veoma dirnut i da bi voleo da je u Beogradu. “Hvala što mi dajete hrabrost da nastavim dalje”, poručio je Pits, reditelj koji pripada novom talasu iranske kinematografije, a filmom “Zovem se Nero” učestvovao je i u takmičarskom programu Berlinala.
Žiri 22. FAF-a, koji je ocenjivao 12 filmova u glavnom takmičarskom programu, jednoglasno je odlučio da dodeli Gran pri filmu “Zovem se Nero”, a činili su ga indijski reditelj Gurvinder Sing, autor filma “Četvrti pravac” koji je 2015. godine dobio Gran pri, zatim generalna direktorka programa NIPKOW Petra Vajsenburger i jedna od najcenjenijih poljskih rediteljki današnjice Malgoržata Šumovska.
Novčani iznos nagrade od 5.000 evra obezbedila je, kao i do sada, fondacija koja nosi ime velikog srpskog reditelja Aleksandra Saše Petrovića.
Članovi žirija Gurvinder Sing i Petra Vajsenburger
Nagradu za najbolju režiju osvojio je rumunski reditelj Kristi Puiju za film “Sijeranevada” u kojem, kako je istakao žiri, spaja različite likove koji su suočeni sa svakodnevnim strahovima u apsurdnom i komičnom zbližavanju šire porodice. Pritom daje sve od sebe, iznoseći na videlo sve ono što ispunjuje naše savremene brige, nerviranja i nedoumice.
“Odvažno vođstvo glumaca u jednom zatvorenom prostoru sa minimalnim pokretima kamere menja običaje snimanja i montaže, čineći osvežavajuće pripovedanje mogućim”, istakao je žiri, koji je specijalnu nagradu dodelio filmu “Album” turskog reditelja Mehmeta Kan Mertoglua, uz obrazloženje da je to obmanjujuća i prodorna priča o časti i privatnosti unutar društvenih vrednosti u sve većoj mašineriji državnog nadzora: “Precizno ispričan i sačinjen od jasnih slika, ‘Album’ je zreo i pronicljiv prvenac”.
Puiju je poslao poruku zahvalnosti, koju je pročitala voditeljka završne ceremonije 22. FAF-a, kojoj je prisustvovao Mertoglu, zahvalivši na priznanju.
Najboljim filmom u programu “Hrabri Balkan” dobio je film “Tranzicija” rediteljke Milice Tomović, čija se hrabrost rediteljskih izbora, kako je istakao žiri, ne ogleda samo u tretmanu teme promene pola, nego i u njenim estetsko-formalnim rešenjima.
Milica Tomović
“Portretisanje porodice kao funkcionalne, integrativne i jedine jedinice srpskog tranzicionog društva koja svojim članovima pruža osećaj istinskog pripadanja, prihavatanja i ljubavi, izuzetak je, pa možda i jedinstven slučaj u srpskom filmu. Milica Tomović suptilnim vizuelnim rešenjima, temeljnim pripremnim radom sa glumcima i preciznim dijalozima najavljuje beskompromisan rediteljski opus”, naveo je u obrazloženju žiri programa “Hrabri Balkan”, koji su činili Ivan Ikić, Ivan Salatić i Tanja Šljivar.
Glavni žiri 22. FAF-a trebalo je da dodeli i nagradu za najbolju sinematičku sekvencu u filmu, koju je 2015. godine ustanovio i lično je finansira prof. Vlada Petrić u čast Slavka Vorkapića.
Članovi žirija Gurvinder Sing i Petra Vajsenburger saopštili su da su odlučili da ove godine ne dodele to priznanje, jer se nijedan film nije posebno istakao, iako su svi u pogledu sinematičnosti dobri. Nagrada nije dodeljena jer žiri nije želeli da forsira bilo koji film, smatrajući da to ne bi bilo fer prema drugima.
Festivalski tim i volonteri
Na 22. FAF-u dodeljene su i nezvanične nagrade.
Povelja “Aleksandar Petković Petko” za najbolji snimateljski rad pripala je Džesiki li Ganje, direktorki fotografije kanadskog igranog filma “Boris bez Beatris”, u režiji Denisa Kotea.
Priznanje nosi ime čuvenog srpskog direktora fotografije Aleksandra Petkovića (1929-2000), a dodeljuje ga Udruženje filmskih umetnika Srbije – Sekcija snimanja filmske slike. Odluku je doneo žiri čiji je predsednik filmski snimatelj Đorđe Nikolić, a članovi kritičari Petar Jončić i Dušan Cicvara.
Udruženje filmskih novinara i kritičara FIPRESCI Srbija dodelilo je nagradu za najbolji film u glavnom takmičarskom programu brazilsko-francuskoj koprodukciji “Akvarijus” scenariste i reditelja Klebera Mendonca Filha.
Žiri kojim je predsedavao Milan Špiček, a članovi su bili Vladimir Džudović i Ivan Karl, odlučio je da dodeli i specijalno priznanje filmu “Sweet Movie” (1974) Dušana Makavejeva, koji je u glavnom programu prikazan na počasnoj projekciji.
Drugo udruženje kritičara - Srpski ogranak FIPRESCI proglasilo je za najbolji angažovani film 22. FAF-a “Srca sa ožiljkom” rumunskog reditelja i scenariste Radua Žudea iz glavnog programa, a specijalno priznanje dodelio je kratkometražnom eksperimentalnom filmu bosanske autorke Elme Tataragić “Sjećam se”, koji je prikazan u programu “Hrabri Balkan”.
Članovi tog žirija su filmski teoretičari i kritičari Tomislav Gavrić i Ivana Kronja i kritičar Dejan Petrović.
Andreas Drezen
U završnici ceremonije, uoči poklona volontera i festivalskog tima, publici se obratio i nemački reditelj Andreas Drezen, dobitnik Srebrnog medveda, koji je rekao da je zavoleo FAF pre svega zato što “nema taštih ljudi koji paradiraju crvenim tepihom”. “Ovo je festival koji nam pruža jedno uživanje u umetnosti. Zajedno smo se smejali, plakali, razmišlljali o ovom čudnom svetu koji nas okružuje”, naveo je Drezen, kome je FAF priredio omaž od šest filmova - od debitantskog “Tiha zemlja” (1992) do pobednika programa Izvestan pogled u Kanu “Zaustavljen na putu” (2011).
Festival je završen filmom “Toni Erdman” nemačke rediteljke Maren Ade, koji je nominovan za nagradu Evropske filmske akademije.
FAF je prikazao 81 ostvarenje od 25. novembra u deset bioskopskih sala, a posetilo ga je oko 24.000 gledalaca.
Filmovi koji su izazvali najveće interesovanje publike biće prikazani na bis od 4. do 7. decembra u Domu omladine, Dvorani Kulturnog centra Beograda i bioskopu “Fontana”.
(SEEcult.org)
