Neophodnost umrežavanja

Panel diskusija “Mreža mogućih puteva”, koju je Tačka kulturnog kontakta (TKK/CCP) Srbije organizovala u okviru pratećeg programa 45. BITEF-a, pokazala je još jednom da je umrežavanje u kulturi svojevrsni imperativ današnjice, kao i da nema recepta i jedinstvenog modela za uspešno povezivanje i saradnju, kako u regionu jugoistočne Evrope, tako i šire.

Panel diskusija “Mreža mogućih puteva”, koju je Tačka kulturnog kontakta (TKK/CCP) Srbije organizovala u okviru pratećeg programa 45. BITEF-a, pokazala je još jednom da je umrežavanje u kulturi svojevrsni imperativ današnjice, kao i da nema recepta i jedinstvenog modela za uspešno povezivanje i saradnju, kako u regionu jugoistočne Evrope, tako i šire. Takođe, diskusija je pokazala i da su mreže u kulturi, bez obzira na međusobne razlike, suočene i sa nekim zajedničkim problemima, posebno s obzirom na opštu finansijsku krizu.

Učesnici konferencije, održane 19. septembra u Domu omladine, predstavili su različita iskustva i primere dobre prakse mreža u regionu i Evropi, bilo da je reč o velikim i formalnim mrežama, ili manjim, neformalno organizovanim, pa čak i inicijativama bez posebnog budžeta.

Među panelistima su bili direktorka Evropske kulturne fondacije (ECF) iz Amsterdama Katherine Watson, direktorka Pogona - Centra za nezavisnu kulturu i omladinu iz Zagreba Emina Višnić, rukovoditeljka odeljenja za komunikaciju i administraciju IETM-a - Međunarodne mreže savremenih izvođačkih umetnosti Milica Ilić, menadžer u Trans Europe Halles (TEH) Paul Bogen, članica Upravnog odbora organizacije Europa Nostra Irina Subotić, Dušan Dovč iz Centra za savremenu umetnost Ljubljana, koji je predstavio Neformalnu mrežu portala za kulturu Jugoistočne Evrope - inSEEcp, direktorka Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org Vesna Milosavljević i članica Culturelink tima Natalija Lukić iz Zagreba.

Takođe, direktor Kulturnog centra Grad Dejan Ubović predstavio je novoformiranu Asocijaciju Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), a menadžerka projekata Stanice - servisa za savremeni ples Marijana Cvetković - Nomad Dance akademiju i druge projekte. Direktor Academice Aleksandar Đerić predstavio je projekte Otvoreni put E-761 i regionalni E761.

Kako je na otvaranju istakla rukovoditeljka Kancelarije TKK Srbija Lola Joksimović, mreže u kulturi danas je gotovo nemoguće definisati, ali ih, osim što stvaraju nova znanja i formiraju nove vrednosti, povezuje i to što posebno doprinose održivom razvoju kulturnih i kreativnih industrija, razvoju organizacija na regionalnom i lokalnom nivou i njihovom uključivanju u međunarodnu komunikaciju. Stoga bi kulturne mreže trebalo svakako da budu neizostavni deo svih kulturnih politika budućnosti.

“Kultura ono za šta bi trebalo da se bori svaka vlada, svaka politička opcija, uprkos finansijskim krizama. Kriz je objektivan problem, ali je gubitak kulture mnogo opasniji. Smisao kulture i umenosti je dragocen u društvima pod pritiskom. Dužni smo da kažemo političkim organima odlučivanja zašto je kultura važna u Evropi“, poručila je Lola Joksimović.

U tom smislu, ona je ukazala na značaj Evropske agende za kulturu, koju je Evropska komisija definisala 2007. godine, a sadrži tri prioriteta čiji se elementi nalaze i u programu Kultura 2007-2013 i implementiraju se kroz kriterijume odabira aplikacija za sredstva za evropske projekte. Agenda je, kako je istakla Lola Joksimović, bila od ključnog značaja kao instrument, i politički veoma jak “signal” realnog jačanja kulture, u svetlu njene globalne povezanosti sa ekonomskim, političkim i socijalnim promenama.

U tom smislu, kako je istaknuto, važna je i tekuća kampanja “We Are More“ koju je organizacija Culture Action Europe pokrenula radi podrške zahtevima za povećanje novca za kulturu i umetnost u periodu od 2014. do 2020. godine, a predstavile su je direktorka ECF-a Katherine Watson, u ime strateškog partnera, i Emina Višnić, članica Odbora.

Do sada je prikupljeno 20.000 potpisa podrške kampanji “We Are More”, koja bi trebalo da ukaže političarima zašto je kultura važna Evropi i da dovede do adekvatnog priznanja uloge kulture u razvoju evropskih društava.

Lola Joksimović je skrenula u tom kontekstu pažnju i na značaj platformi za strukturni dijalog (Kultura/ Advocacy networks, Structured-dialogue platforms) koje su osnovane radi promovisanja inicijativa javnog zastupanja i lobiranja, u cilju unapređenja interesa i potreba sektora.

Ističući i značaj mobilnosti kao jednog od najbitnijih elemenata umrežavanja, Lola Joksimović je podsetila da Evropska unija, u svetlu integracionih procesa, želi građane mobilne na političkom planu. Usvajanje Lisabonske strategije (2000-2010), sa ciljem izgradnje evropske konkurentne ekonomije zasnovane na obrazovanju, takođe naglašava potrebu jačanja ljudskih kapaciteta i kvalifikacija, pri čemu je mobilnost viđena kao ključni motor. U programu Kultura 2007-2013 naglasak je na promociji mobilnosti umetnika i umetničkih dela, kao i na promociji političkog cilja - povećanja kulturne raznolikosti i interkulturnog dijaloga.

Umrežavanje je, kako je istaknuto, naročito važno za finansiranje kulturnog sektora, posebno u bivšim socijalističkim zemljama, gde kulturne infrastrukture i institucije jedva opstaju, a kulturni potencijal je veliki i relativno zanemaren, što su pokazale i neke od studija.

Prema rečima Lole Joksimović, u Srbiji, međutim, predstavnici političkih organa odlučivanja još ne prepoznaju i ne priznaju u punoj meri potencijal kulturnih mreža.

„Nedostatak jasne kulturne politike i resursa često obeshrabruju ili čak sprečavaju kulturne delatnike iz Srbije da se pridruže međunarodnim projektima kulturne saradnje ili međunarodnim mrežama, što našoj kulturnoj sceni oduzima mogućnost  ravanopravne saradnje na međunarodnom nivou. Razgovor  o srpskoj kulturi ponekad liči na situaciju gde stojimo na vratima primorani da odlučimo da li smo unutra ili napolju .... Da bi se to izbeglo, domaći organi vlasti (ministarstva, sekretarijati, lokalne samouprave) moraju biti sposobni da prepoznaju i voljni da priznaju značaj učešća kulturnih institucija iz Srbije u evropskim projektima”, poručila je ona, dodajući da i kulturne institucije, isto tako - da bi odgovorile na zahteve savremenih procesa u sektoru kulture, moraju podizati svoje kapacitete kako bi što uspešnije sprovele institucionalnu tranziciju u kulturnom sektoru. 

O drastičnim promenama u Evropi i potrebi prilagođavanja tom razvojnom procesu, koji je sve brži, govorila je direktorka ECF-a, navodeći da je pitanje da li tvorci kulturnih politika uopšte znaju šta se dešava. Upravo zato bi umetnici i kulturni radnici i trebalo da budu uključeni u kreiranje kulturnih politika, dodala je Katherine Watson, koja je predstavila programe podrške ECF-a, ističući kao danas izuzetno važne principe intergeneracijskog, panevropskog i intersektorskog povezivanja.

Emina Višnić iz Zagreba istakla je važnost povezivanja kulture sa drugim, srodnim oblastima, a predstavila je iskustva saradničke platforme Clubture, koja je pre svega razvijana radi razmene programa širom Hrvatske, ali i Operacije grad, koja je posvećene problematici javnih prostora i povezala je kulturne organizacije i inicijativu Pravo na grad.

“Dok god se samo borimo za vlastite interese, odnosno interese samo kulture, nismo dovoljno važni onima koji donose odluke. Kada počnemo da se bavimo širim pitanjima, postajemo bitni i za šire društvo”, rekla je Emina Višnić, ističući posebno važnost umrežavanja i saradnje i za proces pomirenja u regionu bivše Jugoslavije.

Iako je u diskusiji postavljeno i pitanje o opasnosti favorizovanja umrežavanja za opstanak malih inicijativa u kulturi, većina učesnika se složila da je povezivanje aktera u oblasti kulture gotovo jedini način da se osiguraju i manje organizacije, kao i da se izdejstvuje promena okolnosti u kojima rade.

Inicijativa za panel diskusiju proistekla je iz analize kulturnog sektora Srbije i susednih zemalja, a među učesnicima su bili i predstavnici kancelarija CCP iz zemalja u regionu, kao i pojedinih ambasada i fondacija, kao što je Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu (Swiss Cultural Programme - SCP).

Posebno je predstavljeno nekoliko projekata podržanih u okviru programa “Kultura 2007-2013”.

Projekat “Engine Room Europe” predstavili su menadžer projekta Paul Bogen (nosilac je Melkweg iz Amsterdama) i Nebojša Milikić, urednik programa u Kulturnom centru Rex (koorganizator), dok je direktorka Bitef teatra Jelena kajgo predstavila projekat Enparts.

Kancelarija TKK Srbije deluje pri Ministarstvu kulture, a kao i u drugim zemljama, radi na implementaciji programa “Kultura 2007-2013”, odnosno pomaže budućim aplikantima u popunjavanju kompleksne aplikacije Evropske komisije, nalaženju partnera projekta, kao i informacija o alternativnim izvorima sufinansiranja projekata.

Sajt TKK Srbije je www.ccp-serbia.org

(SEEcult.org)