• Search form

03.07.2017 | 12:09

Oštro o Nacrtu strategije razvoja kulture i pre zvanične rasprave

Oštro o Nacrtu strategije razvoja kulture i pre zvanične rasprave

Nacrt strategije razvoja kulture u Srbiji do 2027. godine, koji je Ministarstvo kulture i informisanja objavilo početkom juna, naišao je na oštru kritiku učesnika diskusije koju su o tom dugoočekivanom dokumentu organizovali Demokratska stranka i Pokret slobodnih građana, uz ocene da bi predloženi tekst trebalo povući zbog niza manjkavosti, ali i zbog vrednosnog okvira koji je opisan kao reakcionaran i nacionalistički.

Najčešće primedbe iznete u raspravi održanoj 30. juna u prostorijama Pokreta slobodnih građana odnosile su se na neujednačenost i konfuznost teksta Nacrta strategije, kao i na odsustvo instrumenata i mera za ostvarenje postavljenih ciljeva i prioriteta kulturne politike, koji su takođe kritikovani zbog favorizovanja državnih ustanova kulture i nastavka marginalizovanja ostalih segmenata kulturne scene, uključujući civilni sektor, strukovna udruženja i umetnike, ali i lokalnu samoupravu.

Prema oceni poslanice DS Vesne Marjanović, dugogodišnje predsednice Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje, Nacrt strategije nije dovoljno dobar ni kao predložak za javnu raspravu.

“Ovo nije strateški dokument. Podrazumevalo bi se da predviđa budućnost sa jasnom finansijskom kontrukcijom… Ništa ne obećava, a predstavlja opasnost za kulturu”, rekla je Vesna Marjanović, dodajući da je Nacrt strategije zapravo “odraz marginalnog položaja kulture i shvatanja čak i u samom Ministarstvu da kultura ima inferioran položaj u društvu”.

I Vesna Marjanović i filmski reditelj Janko Baljak, član Odbora za kulturu Pokreta slobodnih građana, kao i većina drugih učesnika, među kojima su bili umetnici, kulturni radnici i nezavisni stručnjaci, ocenili su da Nacrt strategije, objavljen na više od 130 strana, deluje kao mehanički zbir delova koje su pisali različiti, za sada anonimni autori.

“To je frankenštajnski tekst koji je tehnički stavljen u jednu celinu”, ocenila je Vesna Marjanović koja, kao i Baljak, smatra da će zvanična javna rasprava, najavljena u više gradova, biti održana za vreme letnjih odmora. Iako je rekla da se javna rasprava obično pretvori u formalnost bez usvajanja iznetih primedbi, pozvala je sve zainteresovane strane da se pripreme za diskusiju o tom dokumentu na koji je, inače, još moguće poslati primedbe i sugestije preko sajta Ministarstva kulture i informisanja.

Nacrt strategije, prema njenim rečima, predstavlja “povratak u prošlost”, jer “uopšte ne sadrži infratrukturne mehanizme, parametre i razvojne  indikatore,pa se postavlja pitanje zašto se onda uopšte donosi”. U pojedinim delovima teksta Nacrta strategije, kako je dodala, data je detaljna analiza, dok u drugima potpuno izostaje. Ne postoji ni prethodna finansijska analiza i kompletna slika stanja u kojem se nalazi kultura, a nije jasno ni zašto je povećanje budžeta za kulturu predviđeno za po 0,1 odsto u narednih deset godina i zašto već sada ne bude povećan sa 0,68 na jedan odsto ukupnog državnog budžeta.

Dugogodišnja poslanica DS Gorica Mojović, koja je predstavila pravni okvir Nacrta strategije, takođe je ocenila da je taj dokument “neujednačen, konfuzan i prepun opštih mesta i ponavljanja”.

“U njemu ima svega, pa se nađe i ponešto, ali bez operativnih mera – to su puste želje”, rekla je Gorica Mojović, pominjući i da je još pre sedam godina istekao rok za usvajanje Strategije, predviđen krovnim Zakonom o kulturi iz 2009, te da se od tada promenilo pet ministara kulture.

Funkcionerka DS ocenila je da je analiza stanja u Nacrtu strategije dobra, jer je zasnovana na rezultatima istraživanja koja je uglavnom radio Zavod za proučavanje kulturnog razvitka (ZAPROKUL), ali je ne prati, međutim, treći deo, koji opisuje ciljeve i prioritetna područja kulturnog razvoja.

Kao ono što posebno smeta, navela je da se stiče utisak da “kultura izvan ustanova ne postoji, i to pre svega republičkih”.
 
“Umetnici, civilni sektor, publika… ostavljeni su na margini. Nema decentralizacije, umetnička udruženja pominju se samo u kontekstu poverenih poslova…”, rekla je Gorica Mojović, ocenjujući da je uvodni deo Nacrta strategije napisan “kvazinaučnim stilom”, a u vrednosnom smislu odražava “desničarsku orijentaciju”.

“Pomešani su istorijski, geografski i vrednosni pojmovi…”, rekla je ona povodom dela Nacrta strategije u kojem se kao “dimenzije srpske kulture” prepoznaju: slovenska, vizantijska, starobalkanska, herojska, prosvećeno-evropska, demokratska i kontaktna, odnosno dimenzija otvorenosti.

Povodom tri prioriteta definisana Nacrtom strategije (razvoj kadrova; razvoj infrastrukture; evropske integracije i međunarodna saradnja), Gorica Mojović je upitala da li je moguće da se “razvoj kulture zasniva na jačanju upravljačkih kadrova i institucija i deklarativnom približavanju Evropi”, primećujući da ni u tom pogledu nema mera koje bi obezbedile ostvarenje tako postavljenog kulturnog razvoja.

Posebno je kritikovala i deo koji se odnosi na pravni okvir, odnosno “štetne zakone” u drugim oblastima koji “sapliću kulturu” i na čijoj se izmeni ne insistira, već se ukazuje na to kao na mogućnost.

Gorica Mojović kritikovala je i deo koji se odnosi na mogućnosti finansiranjakulture, navodeći da se sve “uglavnom zasniva na republičkom budžetu” i delom na lutrijskim fondovima.

“Ne postoje lutrijski fondovi u tom smislu, o kojem je još (bivši ministar Ivan) Tasovac pričao… Velika je zabluda da su to velike pare, jer je poznato da i Lutrija Srbije posluje sa gubitom”, rekla je Gorica Mojović i dodala da bi organizatore igara na sreću trebalo najpre uvesti u zakonski okvir, pa bi tek onda moglo da se priča o novim izvorima finansiranja kulture iz te oblasti. “Ne pominje se partnerstvo sa lokalnmom samoupravom, privrednim sektorom…nema poreskih olakšica, javno-privatnog partnerstva, prihoda od regulatornih tela za elektronske medije…”, rekla je Gorica Mojović, ocenjujući da je, umesto predložene, potrebna “ozbiljna, utemeljena i borbena strategija”.

Ni deo Nacrta strategije o kulturnom nasleđu nije naišao na pozitivne ocene učesnika rasprave, a prema rečima istoričarke umetnosti Vere Pavlović-Lončarski, najmanje je problematičan deo o Kosovu, jer ima i ciljeve i metode i očigledno je do sada “prošao kroz niz provera”. “Pisao ga je neko ko zna i potpuno je u nesaglasju sa ostalim” delovima, ocenila je Vera Pavlović-Lončarski, nekadašnja direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Zamerajući što se u strateškim ciljevima pominju samo institucije, dok  uloga civilnog društva i u toj oblasti praktično ne postoji, ona je posebno skrenula pažnju na tendenciju promene zakonskih ingerencija zavoda za zaštitu spomenika kulture, kao i na primat koji se daje Zakonu o izgradnji, čak i na štetu samog Ministarstva.

Janko Baljak posebno se osvrnuo na savremeno stvaralaštvo u Nacrtu strategije, ocenjujući da se prečesto pominje tržište i da je očigledno “pravo nerazumevanje sunovrata kulture u ovoj zemlji” i uništenih kulturnih potreba.

“Kažete da kultura može na tržište, što znači da je izjednačavate sa estradom”, rekao je Baljak, ocenjujući da Nacrt strategije ukazuje na “estradni ukus i komeracijalizaciju”.

Prema njegovim rečima, govori se o važnosti civilnog sektora na par mesta, a u stvari se “civilno društvo prema Putinovom modelu na svakom koraku sputava”.

Posebno je zamerio što nema načela o slobodi izražavanja i stvaralaštva, niti se na bilo koji način afirmiše kritičko mišljenje.

“Sve što piše svodi se na represiju”, ocenio je Baljak.

Oštre kritike na račun neprepoznavanja značaja i uloge civilnog društva čule su se i u diskusiji o Nacrtu strategije, u kojoj su učestvovali, između ostalih, i arhitekta Iva Čukić i istoričarka umetnosti Milica Pekić u ime Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije, glumac Nikola Đuričko, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević, filmski reditelj Stevan Filipović, flautista Bodin Starčević, upravnik Mokranjčeve zadužbine…

Prema rečima Milice Pekić, civilno društvo tumači se kao privatni sektor koji ne stiče profit, govori se o privatno-javnom partnerstvu, a ne i o civilno-javnom partnerstvu, koje omogućava izgradnju institucija po novim modelima koji su uspešno zaživeli u Evropi, a i u zemljama u regionu.

“Kultura se ne prepoznaje kao javno dobro”, naglasila je Milica Pekić, ukazujući da se to drastično pokazuje i u tekućoj kulturnoj politici, uključujući rezultate konkursa Ministarstva kulture za 2017. godinu, čiju je analizu NKSS nedavno objavila i predstavila javnosti.

Nikola Đuričko je ocenio da Nacrt strategije ne prepoznaje štetnost pojedinih zakona koji utiču na oblast kulture, poput Zakona o javnim nabavkama, a insistiranje na razvoju kadrova iz prevashodno menadžerskog ugla ocenio je kao priliku za novo zaposlenje diplomaca sa Megatrenda.

Posebno je kritikovao i uvodni deo Nacrta strategije u kojem se pominje “genocid nad srpskim narodom tokom čitavog 20. veka” i ocena da je “suviše dugo iz ideoloških razloga ometano, izučavanje i širenje naučno utemelјenih saznanja” o toj temi koja “ostaje zadatak ne samo istorijskih nauka nego i činilaca koji utiču na izgradnju identiteta i verodostojne kulture sećanja, ne zapostavlјajući ni činjenice koje ne idu srpskom narodu u prilog”.

Borka Pavićević ocenila je da je Nacrt strategije “dogmatski, reakcionarni dokument koji će poslužiti za eliminaciju političkih protivnika”, a posebno je kritikovala način na koji se taj dokument odnosi prema tradiciji i kulturnom nasleđu, ocenjujući da ih pretvara u kič.
 
“Nacionalisti najviše uništavaju kulturni identitet. Ovo je nacionalistički dokument i treba ga odbaciti u celini”, rekla je Borka Pavićević.

Pojedini učesnici rasprave osvrnuli su se na rešenja predviđena u oblastima u kojima sami deluju, sugerišući da bi za sveobuhvatnu analizu kojom bi Nacrt strategije bio jasnije predstavljen javnosti trebalo uraditi pojedinačne osvrte na posebne segmente stvaralaštva. U oblasti filma, na primer, kako je podsetio Stevan Filipović, već sada postoje podsticaji za snimanje stranih produkcija, ali se to svodi na trećerazredna ostvarenja, za razliku od Hrvatske, recimo, gde su u skorije vreme snimani “Game of Thrones” ili “Star Wars”.

Jedna od posebnih zamerki u raspravi čula se i na račun odsustva obrazovanja u Nacrtu strategije.

“Nema govora o kulturi ako se ne zna mesto obrazovanja u društvu. Kulturna uloga škola ne postoji. Sve je prepušteno entuzijazmu nastavnika. Nema sekcija, nema stvaranja kulturnih navika i potreba…”, rekao je Bodin Starčević, koji je radio na Strategiji razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, usvojenoj 2012.

Opoziciona DS i nedavno osnovani Pokret slobodnih građana, koji predvodi Saša Janković, naveli su bili u pozivu na raspravu da kultura isuviše dugo nije među prioritetima političkog odlučivanja i političkih programa, te da su u poslednjih pet godina položaj umetnika, razvoj institucija i podrška savremenom stvaralaštvu naročito ugroženi. Kao posebno osetljivo navedeno je i pitanje principa slobode izražavanja koje je temeljni princip umetničkog izražavanja.

“Imajući u vidu da će se usvajanjem ovog dokumenta odrediti dugoročni principi kulturne politike u Republici Srbiji za narednih deset godina, smatramo da je veoma važno da o ovom dokumentu ozbiljno razgovaramo i donesemo odgovarajuće zaključke. Želimo da budemo spremni za raspravu koja će se voditi u stručnoj javnosti i u Narodnoj skupštini Republike Srbije koja će konačno usvojiti strategiju”, poručili su organizatori rasprave, pozivajući sve aktere kulturne scene i drugih oblasti da se takođe aktivno uključe u najavljenu zvaničnu javnu rapravu o Nacrtu strategije razvoja kulture.

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije objavilo je 1. juna dugoočekivani nacrt Strategije razvoja kulture Srbije od 2017. do 2027. godine koji sadrži opredeljenja države i definiše strateške prioritete i pravce razvoja kulture u Srbiji, nastojeći da uvaži, vrednuje, očuva i razvije “sve ono što je, kao živa i produktivna tradicija, svaka epoha i kulturno-civilizacijska formacija trajno priložila celini kulture građana Srbije i Srba na širem kulturnom prostoru”.

Nacrt Strategije razvoja kulture moguće je preuzeti OVDE, a komentare i predloge za unapređenje teksta moguće je poslati na adresu: strategija@kultura.gov.rs

*Foto: PSG

(SEEcult.org)

Video
13.11.2017 | 16:23

Kritika na delu predstavlja: UVUU i Galerija Reflektor

Galerija Reflektor u Užicu, koja je počela rad tokom proteklog leta u nekadašnjoj kasarni u Krčagovu, u organizaciji Udruženja vizuelnih umetnika Užica (UVUU), pauziraće tokom zime, a za proleće najavljuje nastavak ambiciozno planiranog programa.