Parada ponosa protekla mirno
Parada ponosa u Beogradu održana je 18. septembra uz tradicionalno jako prisustvo policije i učešće predstavnika diplomatskog kora, ali i predstavnika vlasti u Srbiji, a posle šetnje blokiranim centralnim gradskim ulicama, tokom koje nije bilo incidenata, završena je koncertom na Trgu Republike.
U šetnji je, prema nezvaničnim procenama, učestvovalo oko 1.500 pripadnika LGBT zajednice i drugih građana, kao i javnih ličnosti na čelu sa ovogodišnjom “kumom” Parade ponosa Mirjanom Karanović, proslavljenom glumicom koja je svečano i otvorila tu manifestaciju na Slaviji.
Mirjana Karanović čestitala je svima koji su “iskreno i čistog srca odlučili da žive u skladu sa sobom” i poručila im da ne odutanu od borbe za društvo u kojem će se svi oećati kao slobodni ljudi, jer se ne bore samo za sebe, već za sve koji su diskriminisani.
“Ljudski život je dragocen i pravo da živimo slobodno je neprikosnoveno. Rodimo se i ne odlučujemo, ne možemo da biramo roditelje, ne možemo da utičemo na detinjstvo, vaspitavaju nas neki ljudi - dobri ili loši i na to ne možemo da utičemo. Ali sada smo odrasli i možemo da donosimo odluke i možemo da utičemo na svoj život. Ako ne možemo da menjamo prošlost, možemo da utičemo na budućnost”, poručila je Mirjana Karanović, ističući da je jedini način da čovek pronađe sreću u životu da bude to što jeste, da voli i da bude voljen i da se bavi poslom koji ga zanima i inspiriše.
Ocenjujući da je društvo u Srbiji još daleko od toga da se u njemu svi osećaju slobodno, Mirjana Karanović je požela pripadnicima LGBT zajednice da ostvare snove i planove i da ne odustaju ni posle poraza i neuspeha, jer su oni sastavni deo života.
“Ponosna sam na sve vas i želim da znate da ćete uvek imati moju podršku i da ću biti vaš saveznik”, rekla je Mirjana Karanović uoči početka šetnje, koja je održana od Slavije do Trga Republike, a prema navodima medija, obezbeđivalo ju je oko 5.000 policajaca u opremi za razbijanje demonstracija.
Foto: Princ Od Resnika
Organizator Parade ponosa Boban Stojanović izjavio je da ta manifestacija nije praznik samo LBGT osoba, već i “svih radnika koji se boje da u svojoj muci ne izgube komad hleba, svih Roma i Romkinja koji ćute, svih osoba sa invaliditetom koji pate u četiri zida”, kao i “svih žena koji trpe nasilje” i “svih ljudi koji na radnim mestima ćuti i trpe jer se osećaju nemoćni”.
“Svima njima kažemo da je vredno boriti se”, poručio je Stojanović, koji je ocenio uoči početka šetnje i da je atmosfera u centru grada opuštenija nego ranijih godina i da je žselja organizatora da bude sve manje policije narednih godina.
Među učesnicima Parade ponosa bila je i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić, prva državna funkcionerka koja se javno izjašnjava kao homoseksualna osoba, zatim gradonačelnik Beograda Siniša Mali, šef Delegacije EU u Beogradu ambasador Majkl Davenport i ambasadori više zemalja EU, šefica srpskog pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović, lider opozicione Demokratske stranke Bojan Pajtić i poslanica DS Gordana Čomić, lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović…
Ministarka Ana Brnabić rekla je za N1 da zahtevi LGBT zajednice nisu prioritet za Vladu Srbije, koja se suočava sa nizom problema, ali da jesu važni. Istakla je da je vladi stalo do prava LGBT osoba, a na pitanje o usvajanju deklaracije o homofobičnosti, rekla je da to nije rešenje, jer se takvi dokumenti donose i potom ne poštuju.
"Ovakve stvari su važne, važno je i ono što je premijer rekao, da su ljudi važni i ono što mogu da urade za zemlju", rekla je Ana Brnabić, koja je ocenila i da prisustvo predstavnika vlasti i stranih ambasadora na Paradi ponosa u budućnosti neće biti neophodno i da će to biti pokazatelj dokle je celo društvo stiglo.
Usvajanje Deklaracije protiv homofobije, kao i Nacionalne strategije za borbu protiv nasilja najavila je predsednica Odbora za evropske integracije Marinka Tepić, koja je pomenula da o značaju Parade ponosa govori i to što je zbog te manifetacije pomeren datum derbija Crvene zvezde i Partizana u fudbalu. "Pomeren je datum večitog derbija zbog Prajda. Malo li je za Srbiju", rekla je Marinka Tepić, poručujući LGBT zajednici da su njena vrata uvek otvorena.
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport rekao je novinarima da je održavanje beogradske Parade ponosa pozitivna poruka Srbije o poštovanju ljudskih prava.
“Jasno je da organizatori efikasno sarađuju sa policijom i sa nadležnim organima koji očito podržavaju Paradu, i to je takođe pozitivna poruka svima o poštovanju ljudskih prava svih građana Srbije”, rekao je Davenport.
Slično je ocenio i lider DS Bojan Pajtić, koji smatra da održavanjem Parade ponosa država i građani pokazuju da poštuju različitosti.
Gradonačelnik Siniša Mali, koji treću godinu zaredom prisustvuje Paradi ponosa, rekao je da se Beograd time pridružuje gradovima koji dele evropske i civilizacijske vrednosti. Mali je rekao da Grad Beograd daje punu podršku organizaciji Parade ponosa za koju je angažovano i više stotina komunalnih radnika.
Jako prisustvo policije u Beogradu bilo je još od prethodne večeri i derbija Crvene zvezde i Partizana, a od jutarnjih sati su za saobraćaj bile blokirane ulice na trasi Parade ponosa, pa se odvijao prema izmenjenom režimu.
Ulaz na Paradu ponosa bio je moguć na četiri punkta, na kojima su učesnici dobijali posebnu narukvicu, a obezbeđivali su ih pripadnici policije i Žandarmerije.
Tokom šetnje je kod Spomenika obešenim rodoljubima na Terazijama održan “minut tišine” u znak solidarnosti sa LGBT zajednicom u Turskoj, čija je Parada ponosa zabranjena ove i prošle godine, kao i u znak sećanja na Handu Kander, trans-osobu i aktivistkinju.
I ove godine je povodom Parade ponosa bilo najava kontra-mitinga, ali ih je Ministarstvo unutrašnjih poslova zabranilo - organizacije Obraz i Naši nameravale su da protestuju ispred Vlade Srbije i sedišta Srpske napredne stranke.
Uoči početka Prajd šetnje održan je manji skup grupe građana ispred crkve Svetog Marka, a prema navodima medija, na odvojenim lokacijama privedene su dve osobe.
Deo LGBT aktivističkih grupa bojkotovao je Paradu ponosa, smatrajući da njeni organizatori ignorišu zahteve i želje zajednice koju zastupaju i onemogućavaju kritičko misljenje.
Gej lezbejski info centar i udruženja građana “Egal” i “LGBT Srbija” pozvali su bili LGBT zajednicu da na društvenim mrežama koriste hashtag #NeDavimoPrajd kako bi komentarisali, savetovali i kritikovali rad LGBT aktivista koji stoje iza Parade ponosa.
“Od konstruktivne kritike ne treba bežati, već treba graditi dijalog sa LGBT populacijom, jer su to pre svega demokratski principi za koje se svi mi zalažemo. Moramo da živimo principe koje propagiramo”, poručio je Predrag Azdejković iz Gej lezbejskog info centra, glavni urednik gej magazina “Optimist”.
Prajd šetnji tradicionalno je i ove godine prethodila Nedelja ponosa, koja obuhvata izložbe, predavanja, debate, muzičke događaje i druge programe.
Prošle godine Parada ponosa održana je uporedo sa prvom Trans ponos manifestacijom, a obe su protekle bez incidenata, ali pod jakim obezbeđenjem policije koja je od ranih jutarnjih sati blokirala širi centar Beograda. Uz učešće predstavnika vlasti i diplomatskog kora, pojedinih političkih stranaka i brojnih nevladinih organizacija, Prajd šetnja prošla je trasom od Ulice kneza Miloša kod Vlade Srbije do Skupštine Beograda.
Uporedo sa Paradom ponosa i Trans prajdom, u blizini Skupštine grada Beograda održan je i skup grupe vernika i sveštenika, a razdvajali su ih kordoni policije.
Policija je zabranila uoči održavanja Parade ponosa i Trans prajda skupove koje su planirale organizacije Obraz i Naši.
Parada ponosa u Beogradu prvi put je održana bez problema 2014. godine, ali takođe uz policijsku blokadu grada. Manji incidenti zabeleženi su u širem centru, kao i na Novom Beogradu.
Parada ponosa prvi put je trebalo da bude održana u Beogradu 2001. godine, ali je sprečena fizičkim nasiljem, a 2009. otkazana je u poslednjem trenutku, odnosno veče uoči planiranog održavanja.
Potom je 2010. godine održana bez incidenata na samoj trasi kratke šetnje u okolini parka Manjež, ali je širi centar grada tada bio demoliran, posle višesatnih sukoba protivnika te manifestacije sa jakim snagama policije. Potom je 2012. i 2011. godine Parada održana “u četiri zida”, jer su vlasti iz bezbednosnih razloga zabranile i taj skup i okupljanje protivnika. Parada je i 2013. zabranjena, ali su organizatori i stotinak na brzinu okupljenih građana prošetali nešto pre ponoći centrom grada, noseći transparent “Ovo je Prajd!”. Ponoćna šetnja, praćena jakim policijskim snagama, protekla je bez incidenata, a par sati ranije centrom grada prošetale su i pristalice pokreta Dveri, čiji je protest takođe bio zabranjen.
(SEEcult.org)