Pozabaviti se očiglednim problemom
Međunarodni žiri 52. Bitefa ostao je pod snažnim utiskom angažovanog festivalskog programa posvećenog problemu globalnog porasta ekstremne desnice, koji je podsetio da “politički zadatak pozorišta danas možda nije da nas nauči ono što mi ne znamo, već da se suočimo sa osnovnim problemom zašto se ne bavimo onim što je tu pred našim očima”.
Angažovanost je bila najčešća reč u razgovorima članova žirija 52. Bitefa, koji je najboljom proglasio predstavu “Zaostavština, komadi bez ljudi” Štefana Kegija i Dominika Ibera.
“To je dobra reč. Reč koja pomera dalje diskusiju o političkom danas, i koju smo videli u razlicitim oblicima na ovogodisnjem festivalu. Kao iskusni posetioci pozorišta, mi moramo da budemo angažovani i na racionalnom i na emotivnom nivou. Porast fašizma je podmukao, ali takođe i vrlo očigledan”, naveo je žiri 52. Bitefa kojim je predsedavala mađarska pozorišna kritičarka, teatrološkinja, prevoditeljka i civilna aktivistkinja Judit Čaki.
Žiri je naveo i da u početku nije bio siguran šta znači moto “Svet bez ljudi”, ali je vremenom postalo očigledno da je u programskom konceptu provokacija uspešna.
“Festival je napravio snažan kustoski gest, krećući se preko pozorišnih žanrova i medija, eksperimentisao sa formama kao što su instalacija, dokumentarne forme i kroz citat preispitivao savremene medije”, naveo je žiri koji su činili i pozorišna rediteljka, dramski pisac i redovna profesorka režije na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta Crne Gore Radmila Vojvodić, glumica Ateljea 212 Aleksandra Janković, koreografkinja i umetnička direktorka SNDO u Amsterdamu Bojana Mladenović i vanredni profesor Rojal Holovej Univerziteta u Londonu Brajs Lis.
Predstave bez glumaca na 52. Bitefu, među koje spada i pobednička “Zaostavština, komadi bez ljudi”, provocirale su ispitivanje granica i mogućnosti teatra i dinamičnih preklapanja scenografije i vizuelnih umetnosti, živog i posredovanog, prisutnog i odsutnog.
U razgovorima o pobedničkoj predstavi Rimini Protokola žiri je raspravljao o prirodi politike u intimnim portretima na kraju života.
“Svi znamo da ova kompanija ima svoje prepoznatljivo mesto u evropskom pozorišnom pejzažu, ali ovaj žiri je posebno dotakla jasnost, suptilnost i dubina ove predstave”, istakao je žiri za pozorišnu instalaciju “Zaostavština, komadi bez ljudi”, koja je uz Gran pri “Mira Trailović” osvojila i Politikinu nagradu za najbolju režiju.
Za instalaciju “Večna Rusija”, koja je dobila Specijalnu nagradu “Jovan Ćirilov” ravnopravno sa muzičkom predstavom “Rekvijem za L.” Alena Platela, žiri je istakao da je primer kritičara koji preuzima ulogu umetnika.
“Ovo se desilo mnogo puta u istoriji, i rad nas poziva da razmislimo o ovoj pojavi danas. Kao kritičari, mi uvek reagujemo na ono što vidimo na sceni - ali ovde je Marina Davidova u saradnji sa Verom Martinov preuzela vlasništvo nad umetničkim prostorom i izrazom. Pokazujući nam jedinstvenu perspektivu istorije ali koja ukazuje na šire pitanje i van Rusije - šta se politički dešava kada se točak istorije okreće unazad?”, naveo je žiri, ističući da su se dve ruske umetnice hrabro suočile sa sopstvenim istorijama i suptilnim ispitivanjem smrti koja razmatra pitanja pripadnosti, prava na vlastiti stav i odnosa prema kulturnom nasleđu.
Za predstavu “Rekvijem za L.”, kojom je 52. Bitef završen, žiri je istakao da se poigrava metaforom, ali je i izbegava, te da je otimistična, odupire se, poziva na zajedništvo i na stvaranje boljeg sveta.
“To je predstava koja upućuje da prigrlimo pre nego da odbijemo, da sagledamo u složenosti, a ne da pojednostavljujemo”, naveo je žiri.
Za predstavy “Svita br. 3, ‘Evropa’”, koja je osvojila nagradu publike, žiri je istakao da je bio dotaknut virtuoznošću izvođača, a posebno Bjanke Januci, čiji je vokal doneo nijansiranu dimenziju pitanjima koje postavlja taj performans - šta znači biti stanovnik Evrope danas, šta nas povezuje, kakva je to želja koja probija pozorišni ram i kako u njemu da se naseljavaju glasovi drugih.
Povodom učešća Olivera Frljića, “hrabrog provokatora evropskog pozorišta”, žiri 52. Bitefa istakao je da predstava “Gorki – alternativa za Nemačku?” Teatra Gorki iz Berlina na neprijatan način proizvodi dvostruku kritiku progresivne pozorišne institucije koja nudi vidljivost etničkim manjinama i istovremeno razvoja ekstremne desnice u Nemačkoj.
Frljićeva druga produkcija na Bitefu - predstava “Šest lica trazi pisca” zagrebačkog Kerempuha, podstakla je debatu među članovima žirija svojim neočekivanim obrtima, počev od satiričnog osvrta na hrvatsku političku i kulturnu elitu do sagledavanja institucije pozorišta.
“Bez eksplicitnog pozivanja na pokret #MeToo, ova predstava nam je omogućila da dovedemo u pitanje naše učešće u razvoju ovog pokreta. U našim raspravama nismo govorili o specifičnostima hrvatske političke i kulturne scene, već o složenosti dramaturgije, o odnosima između stvarnosti i fikcije, i o ulozi publike u stvaranju značenja”, naveo je žiri.
U predstavi “Pa'am” mladog izraelskog umetnika Nadava Barnee, koja je bila deo celine pozorišnih instalacija u glavnom programu, žiri je video pre svega “inovativno istraživanje svetla, dizajna zvuka i prozvodnje sećanja”.
Za mjuzikl “Bolivud” Maje Pelević – jedinu domaću predstavu u glavnom programu 52. Bitefa, žiri je istakao da “kroz ironiju obrađuje preživljavanje ‘večne tranzicije’ u pozorištu”.
(SEEcult.org)
