Premijera drame Poslednji rok za jubilej BDP-a

Beogradsko dramsko pozorište obeležiće 20. februara 70 godina postojanja dodelom nagrada i premijerom predstave “Poslednji rok” Valentina Rasputina, u dramatizaciji i režiji gosta iz Rusije Valerija Kirilova, koji najavljuje spektakl u stilu totalnog teatra na temu porodičnih odnosa, ljubavi i otuđenja, života i smrti.

Gostovanje reditelja, glumca i profesora Kirilova rezultat je saradnje BDP-a sa Ruskim državnim akademskim dramskim pozorištem iz Jaroslavlja, započete 2015. razmenom predstava i proširene prošle zime novim protokolom o razmeni umetnika, rekao je 14. februara na konferenciji za novinare direktor BDP-a Slobodan Ćustić.

“Hvala Kirilovu na divnom iskustvu koje je doneo i podelio sa ansamblom BDP-a. Njegov način rada je vrlo poseban i naši glumci su veoma zadovoljni. Dobili smo predstavu koja je po mnogo čemu neobična, a njena najveća vrednost je to što je pozorišna, što ima specifičan rukopis koji će publika voleti”, izjavio je Ćustić i naglasio da ne želi da “sortira” publiku - u smislu da jedni idu u Atelje a drugi u JDP, nego da svi pozorišni zaljubljenici mogu doći u BDP i naći dobru predstavu za sebe.

“Svi su se rukopisi sada našli u našoj kući. Nećemo da se određujemo, da sami sebe blokiramo samo jednim pravcem. Jedino što je svojstveno svim našim predstavama jeste da se rade na savremeni način. BDP mora ostati savremeno pozorište, jer je od samog početka tako i osnovano”, rekao je Ćustić.

Ključno delo savremenog ruskog klasika Rasputina (1937-2015) “Poslednji rok” objavljeno je 1970. godine. Radnja se dešava u sibirskoj provinciji, a likovi su članovi rasute porodice. Oni dolaze u rodnu kuću jer je majka na samrti, ali se ona odjednom oseća bolje, zato što su se svi ponovo okupili. Užas je u tome što svako od njih ima svoje poslove i ne može da se oslobodi podsvesnog pitanja: kada će majka da umre, pa da se vrate svakodnevnim obavezama.

Reditelj Valerij Kirilov istakao je da je sa ansamblom BDP-a prošao veliki i složeni put, ali da još nije vreme da se stavi tačka, jer je premijera samo prva faza od koje predstava treba dalje da raste.

“U predstavi imamo jake kontraste između dubokog proživljavanja i formalnog teatra, naglo se smenjuju scene poetskog teatra i one u stilu pozorišta sa gradskih trgova. Na toj ljuljašci pokušavamo da zaljuljamo i publiku, da joj damo mogućnost da se nasmeje, zamisli, odmori, zadivi. Cilj je da ‘opečemo’ publiku, ali je na kraju i relaksiramo”, izjavio je Kirilov.

Kako je dodao, svet se u ovoj predstavi posmatra kroz oči dva lika - umiruće bake i šestogodišnje unuke.

“Sa jedne strane to je svet naivan, apsolutno predivan, sa porukom - ceo život je ispred mene, a sa druge – to je samo svet uspomena koje od mene odlaze, odlaze, odlaze”, rekao je Kirilov.

Staricu igraju, naizmenično, Danica Ristovski i Jadranka Selec, ali nije reč o klasičnoj alternaciji. Obe glumice igraju i staričinu drugaricu iz istog sela, te će se smenjivati u rolama od predstave do predstave.

Unuku igra Tamara Aleksić, a u ansamblu su Andrej Šepetkovski, Milena Pavlović Čučilović, Sandra Bugarski, Milica Milša, Jovo Maksić, Boris Komnenić, Nada Macanković i muzičar Ljubomir Ćustić.

Danica Ristovski i Jadranka Selec obajsnile su da su i starica i njena drugarica u dva različita tumačenja autonomne i autentične uloge, te izrazile zadovoljstvo što su gotovo pri kraju karijera radile nešto novo i drugačije, a sa puno ljubavi i energije.  

I ostali članovi ansambla ističu kako je reditelj “prodrmao” i glumce u njima i ono što nose kao ličnosti, izvlačeći ih iz lagodnog položaja i vraćajući ih načinu rada kojeg se sećaju sa Akademije.

Koreografkinja Maja Mitić rekla je da ni koreografija nije uobičajena i da je reditelj “tražio samo kapi u kojima se dešava organski pokret koji ponekad pobegne u koreografiju”.

“To je nešto što obeležava 21. vek, totalni teatar u kojem treba da se sretnu taj Stanislavski i taj Mejerholjd. To se kod ovog čoveka jako vidi i kada je glumac. Valerij dolazi iz klasične priče, ali njegovo telo je kao da dolazi iz fizičkog teatra. Onda je kao reditelj sve to objedinio i videćete predstavu  koja je zaista susret savremenog i tradicionalnog u smislu organskog pokreta, organske koreografije, pronađenog gesta koji ima svoje značenje”, rekla je Maja Mitić.

Saradnik reditelja i prevodilac je Viktorija Martinova, saradnik na dramatizaciji Andrej Šepetkovski, donedavni umetnički direktor BDP-a.

Reditelj Kirilov je izabrao muziku i bio scenograf, a saradnik na scenografiji je Milica Vučković. Kostimograf je Inna Jadranski.

Prva repriza predstave “Poslednji rok” u BDP-u je 22. februara.

(SEEcult.org)