• Search form

14.11.2017 | 16:23

Turobna slika sveta na 23. FAF-u

Turobna slika sveta na 23. FAF-u

Festival autorskog filma (FAF) prikazaće od 24. novembra do 2. decembra u više beogradskih dvorana oko 90 igranih i dokumentarnih filmova, a glavnim programom ukazaće na ružno lice današnjeg sveta.

“Glavni program upućuje na neko rugobno, nakazno, ružno lice današnjeg sveta, bilo kroz kanibalski pir, bilo kroz porodičnu grotesku, farsu ili porodični košmar, kao u slučaju izvrsnog filma FokstrotSamjuela Maoza koji otvara 23. FAF. To nije slučajno. Takvo je viđenje današnjeg sveta od strane nas koji smo birali filmove”, rekao je 14. novembra na konferenciji za novinare umetnički direktor FAF-a Srđan Vučinić, podsetivši na poznatu izreku: “Nemoj da kriviš ogledalo ako ti je lice ružno”.

Vučinić je dodao da filmovi odabrani za 23. FAF “pokazuju još jednu stvar, osim te rugobne slike, a to je činjenica da nije tačno ono što neki kažu kako danas nema više značajnih ili velikih filmova”, te naveo “Fokstrot” Maoza, “HepiendMihaila Hanekea i “Bez ljubaviAndreja Zvjaginceva.

Fokstrot

Glavni program 23. FAF-a ima 22 filma, od kojih je devet u konkurenciji za nagrade, uključujući dva francuska dugometražna dokumentarca – “MakalaEmanuela Grasa (pobednik programa Nedelja kritike u Kanu) i “KanibaVerene Paravel i Lisjena Kastenj-Tejlora (specijalna nagrada žirija u programu Horizonti u Veneciji), autorskog tandema poznatog po dugometražnom dokumentarcu “Levijatan”. Tu su i dva debitantska filma – francuski “StarateljstvoKsavijera Legranda (dobitnika Lava budućnosti za najbolji debi i Srebrnog lava za režiju u Veneciji) i “Vojnici. Priča iz FerentarijaIvane Mladenović, rediteljke iz Srbije koja je završila filmsku školu u Bukureštu. Njen film je koprodukcija Rumunije, Srbije i Belgije, a prikazan je na festivalima u San Sebastijanu i Torontu, najavio je predsednik Saveta FAF-a Srdan Golubović.

Iz regiona učestvuje i “Kada dan nije imao imeTeone Strugar Mitevske, koprodukcija Makedonije, Slovenije i Belgije, koja je prikazana u programu Forum u Berlinu.

U konkurenciji su i “FelisiteAlena Gomeša, koprodukcija Francuske, Belgije Senegala, Nemačke i Libana (dobitnik Velike nagrade žirija u Berlinu), te nagrađivani filmovi “BarbaraMatjea Amalrika (Francuska), “Čovek od integriteta” Mohamad Rasulofa (Iran) i “Projekat FloridaŠona Bejkera (SAD).

Glavni takmičarski program ocenjivaće žiri u sastavu: Aktem Arim Kubat, kirgiski reditelj koji je za film “Usvojeni sin” osvojio Gran pri “Aleksandar Saša Petrović” na FAF-u 1998. godine, zatim Loren Žakob, selektor programa Izvestan pogled i Sinefondacija u Kanu, te Fabijen Anklo, direktorka kanskog programa ACID.    

Filmovi iz Glavnog programa koji su van konkurencije daće, kao i prethodnih godina, presek rada nekih od najznačajnijih reditelja današnjice, rekao je Golubović, pominjući Zvjaginceva, Hanekea, Šarunasa Bartasa, Lukreciju Martel, Gorana Markovića, Aktena Arima Kubata i Denisa Kotea.

“Posebno je značajno što FAF otvara “Fokstrot”, jedan od najznačajnijih filmova ove godine. Maoza znamo kao autora filma ‘Liban’, a sa novim filmom je osvojio Gran pri žirija u Veneciji. Festival zatvara ‘LakiDžona Kerola Linča. To je poslednji film u kojem je igrao Hari Din Stenton i prikazujemo ga kao jednu vrstu posvete FAF-a jednom od velikih glumaca nezavisnog, art-haus filma”, izjavio je Golubović.

Kao posebno važno, Golubović je istakao i da 23. FAF ima, u različitim programima, beogradske premijere šest domaćih filmova.

To su dokumentarni filmovi Gorana MarkovićaMnoštvo i manjina” i Mile TurajlićDruga strana svega”, koji je premijerno prikazan u Torontu, a ovih dana učestvuje na IDFA u Amsterdamu, zatim “Otvorenih očijuMarka Novakovića, “Kada dođu svinjeBiljane Tutorov i “Plašim se da se sve razumePuriše Đorđevića, kao i igrani film “NigdePredraga Velinovića.

Što se tiče pratećih programa, Srđan Vučinić je kao zaštitni znak 23. FAF-a istakao program Duh ‘67. sa 11 jugoslovenskih filmova koje su 1967. snimili Aleksandar Saša Petrović, Živojin Pavlović, Dušan Makavejev, Puriša Đorđević, Vatroslav Mimica, Bato Čengić, Đorđe Kadijević, Matjaž Klopčič i Ante Babaja.

“U periodu 1967-69. Jugoslavija je bila velesila u košarci i u filmu. To nije dovoljno osvešćeno u istoriji filma. Samo je Francuska u evropskoj kinematografiji bila iznad onoga što je Jugoslavija dala ’67. godine”, ocenio je Vučinić, dodavši da Duh ‘67 predstavlja i “anticipaciju 1968. i svega onoga što će se desiti sa tom pobunom, sa revolucijom nade da svet postane bolji za sve”.

“Nažalost, ona je ugušena, ali možda će se neka nada ponovo pojaviti. Ovaj program je opomena i podsetnik na tu anticipaciju”, rekao je Vučinić.

Kopredsednik Saveta FAF-a Stefan Arsenijević istakao je da su dokumentarni filmovi prisutni više nego ikada na ovom festivalu.

“Očigledno je da je stvarnost postala luđa od fikcije, pa se autori okreću dokumentarcu”, rekao je on i uz već pomenute filmove preporučio američki “Ex LibrisFrederika Vajsmana, francusko-nemački “Srećno!Bena Rasela koji je sniman u rudniku bakra u Boru i ilegalnom rudniku zlata u Surinamu i kanadsko-francuski “Tako meka kožaDenisa Kotea.

Pored toga, dodao je Arsenijević, FAF će se vratiti u Sava centar upravo uz jedan dokumentarac - “Druga strana svegaMile Turajlić.

Arsenijević je rekao da je FAF ponosan i što je domaćin programa Gete instituta First film first, namenjenog mladim rediteljima jugoistočne Evrope koji razvijaju svoje prve dugometražne igrane filmove. Master klasove držaće makedonski reditelj Milčo Mančevski i festivalski programatori i selektori Kristof Terehte (Berlin) i Loran Žakob (Kan).

Reditelj Vladimir Perišić najavio je program Bande-a-part, naslovljen prema istoimenom filmu Žan Lik Godara, a koji će otvoriti upravo Godarov film “Slava i propast malog filmskog preduzeća” iz 80-ih godina, na restaurisanoj kopiji.

Perišić je skrenuo pažnju i na selekciju ACID-a, francuskog Udruženja za promociju mladog nezavisnog filma, koje je u okviru svoje selekcije u Kanu predstavilo i mlade srpske autore.

Reditelj Stefan Ivančić najavio je program Hrabri Balkan koji okuplja tri dugometražna i sedam kraktih igranih, dokumentarnih i eksperimentalnih filmova, jer je FAF, kako je rekao, u duhu progresivnih tendencija na svetskim festivalima otvoren za sve forme.

Direktor FAF-a Igor Stanković istakao je da taj festival nije bio “nikada veći i obimniji”, sa čak 91 filmom u osam programa u devet dvorana, uz više od 30 gostiju.

“To već postaje naša misija, da rastemo, da festival bude veći i, verujem, značajniji, a pritom pristupačan za publiku”, rekao je on.

Cene ulaznica su, kao i prethodnih godina, od 150 do 300 dinara, a u prodaji ce biti od 15. novembra na blagajnama bioskopa.

Sredstva za FAF su, međutim, manja nego ranijih godina “zbog uskraćivanja dela pomoći Ministarstva kulture Srbije i Grada Beograda, koja je verovatno preusmerena nekim drugim manifestacijama ili po nekim drugim principima”, izjavio je Stanković.

Grad Beograd izdvojio je za 23. FAF svega 800.000 dinara, a Ministarstvo kulture 15 odsto manje nego lane - 4,5 miliona dinara, pa ukupan budžet neće preći 47.000-48.000 evra, rekao je Stanković.

Stanković je najavio da će u okviru FAF-a drugi put biti održan program za profesionalce Srpsko-francuski filmski susreti - od 27. do 29. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci, u organizaciji Francuskog instituta, Filmskog centra Srbije i FAF-a.

Festivalske dvorane biće Dom omladine Beograda, Dvorana Kulturnog centra, Jugoslovenska kinoteka, bioskop “Fontana”, bioskop “Vlada Divljan”, Dom kulture Studentski grad, Parobrod - bioskop “Dragan Nikolić” i bioskop Art Kolarčeve zadužbina, uz jednu projekciju u Sava centru.

Prošle godine, na 22. FAF-u, Gran pri “Aleksandar Saša Petrović” dobio je iranski film “Zovem se Nero Rafija Pitsa, kao “hrabar prikaz potrage za identitetom i poštovanjem u svetu punom konflikta i ograničenja koja stvaraju stalež, rasa, nacionalna pripadnost; kao i ograničenja običnih građana koji se koriste kao oruđe u mašineriji rata, da bi na kraju bili žrtvovani i odbačeni na oltaru patriotizma”.

(SEEcult.org)

Video
13.11.2017 | 16:23

Kritika na delu predstavlja: UVUU i Galerija Reflektor

Galerija Reflektor u Užicu, koja je počela rad tokom proteklog leta u nekadašnjoj kasarni u Krčagovu, u organizaciji Udruženja vizuelnih umetnika Užica (UVUU), pauziraće tokom zime, a za proleće najavljuje nastavak ambiciozno planiranog programa.