U pripremi integralna verzija Hristićeve opere Suton
U Operi i teatru Madlenianum započet je rad na operi „Suton“ Stevana Hristića, u režiji Nebojše Bradića, sa dirigentom Vesnom Šouc, a premijera će biti 22. oktobra u okviru 48. Beogradskih muzičkih svečanosti (Bemus).
To delo iz prve polovine 20. veka, prema mišljenju direktorke Madlenianuma Branke Radović, najbolja je srpska opera svih vremena, a nova postavka izuzetno je značajna za osvetljavanje kulturne baštine.
„Kada se pomene Hristić, pomisli se prvo na ‘Ohridsku legendu’ i folklornu inspiraciju, ali ‘Suton’ je lirska drama u latinsko-pučinijevskom, pa i debisijevskom duhu”, rekla je Branka Radović 30. juna na konferenciji za novinare u hotelu Cepter.
Ideja za postavljanje „Sutona“ na scenu potekla je pre dve godine, u saradnji sa Muzikološkim društvom Srbije, koje je uspelo da pronađe dugo vremena zagubljenu partitiru dodatnog baletskog divertismana.
„Suton“ je kamerna opera, jednočinka, bez hora. Napisana je 1923. a izvedena 1925. godine. Autor je tokom 1953. i 1954. dokomponovao baletski čin. „Suton“ je u Narodnom pozorištu u Beogradu izveden poslednji put 1954. godine, a od tada se izgubila partitura baletskog čina, pa su kasnija izvođenja u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu (1994. i 2001.) bila bez njega.
„Naše izvođenje je od nacionalnog značaja, to je delo jednog od najistaknutijih kompozitora u vremenu posle Mokranjca. Sem toga, to je integralno izvođenje koje sadašnje generacije nisu imale priliku da vide i čuju“, istakla je Branka Radović i dodala da su se u ovoj operi objedinila imena trojice akademika - Stevana Hristića, Iva Vojnovića - „Suton“ je deo njegove „Dubrovačke trilogije“, i Jovana Dučića, čija je pesma „Snovi“ deo integralne partiture i poslužila je za jednu od vodećih arija.
Tim povodom, najavila je ona, pored Programske knjižice, biće izdata i posebna publikacija o toj operi, kao i o Vojnoviću prevedena i na engleski jezik, a u planu je i simpozijum na tu temu.
Reditelj Nebojša Bradić podsetio je da je Vojnović početkom 20. veka bio jedan od najomiljenijih pisaca u Narodnom pozorištu u Beogradu, gde su njegova dela izvođena sa uspehom i velikim uzbuđenjem.
„U ovoj patrtiriru bitan nam je Dubrovnik, tragični obračun Dubrovnika sa samim sobom. Zadatak nam je da oživimo taj svet koji je nestao, dok se novi još nije uobličio. I mi živimo u takvom dobu i utoliko je ova priča savremena i izazovna“, izjavio je Bradić.
Posle duge audicije odabran je ansambl u kojem su Nataša Jović Trivić, Dragana Popović, Branislava Podrumac, Dušica Bijelić, Aleksandra Angelov, Nenad Čiča, Aleksa Vasić, Ljubomir Popović i Miodrag Miša Jovanović.
Dirigentkinja Vesna Šouc takođe je istakla da je Hristić jedna od najznačajnijih umetničkih ličnosti prve polovine 20. veka, a pritom autor koji je govorio kako želi da njegova muzika bude „slušljiva“ ne samo za stručnjake nego i za običnu publku.
„On je kasni romantičar, a u „Sutonu“ se oseća i jak dah impresionizma, uticaj Pučinija i Masnea. Melodika je uslovljena psihologijom trenutka za svakog aktera, ne samo troje glavnih, jer su i sporedni likovi vrlo složeni. Zato svaki momenat u interpretaciji treba da bude delikatan, dramaturški tačan i da se čuje svaka nota“, rekla je Vesna Šouc.
Predsednica Upravnog odbora Muzikološkog društva Srbije Marija Masnikosa ocenila je da „Suton“ predstavlja ogranak u srpskoj operskoj baštini koji nije imao prethodnike, a koji je, za razliku od dela zasnovanih na folkloru, bio pod uticajem evropskog fin de siecle.
„Šira javnost smatra da smo do Drugog svetskog rata imali samo folklor, ali 'Suton' svedoči da je deo naše tradicije bio u korak sa Evropom“, istakla je Masnikosa.
*Foto: Madlenianum (Fb)
(SEEcult.org)
