Ulazimo li u stohastičko doba?
Digitalna oštrica - Neravnomerni razvoj i eksponencijalni rast veštačke inteligencije: Da li ulazimo u stohastičko doba?
Piše: dr Adam Sofronijević
Tokom septembra i oktobra 2018. godine bilo je više naznaka da se dinamika rasta digitalnog sveta ubrzava, a konačni sažetak trendova dao je 1. novembra Klif Jang (Cliff Young), Guglov softverski inženjer u obraćanju na jesenjoj konferenciji o procesorima Linli grupe (Linley Group Fall Processor Conference) u Santa Klari, Kalifornija. Njegovo objašnjenje rasta vezano je za eksponencijalni rast svih elemenata tehnologija veštačke inteligencije. Time se poništava usporavanje razvoja tradicionalnog računarskog hardvera, pre svega procesorskih elemenata i urušavanje Murovog zakona pod pritiskom sila fizike i nemogućnsoti proboja granice koja se kreće oko 10 nanometarskog segmenta poluprovodničke tehnologije. Istovremeno sa ovim fenomenom, koji bismo pre pet ili deset godina smatrali zabrinjavajućim, serveri pre-print servisa Kornel univerziteta arXiv beleže rast broja naučnih članaka o mašinskom učenju koji dovodi do dupliranja ovog broja na svakih 18 meseci. Jang otkriva i da se broj internih Guglovih projekata zansovanih na veštačkoj inteligenciji takođe udvostručuje na svakih 18 meseci, a da se broj aritmetičkih operacija potrebnih za funkcionisanje neuralnih mreža udvostručuje svaka tri i po meseca. Sav ovaj pritisak za neophodnom računarskom opremom stvara takozvani Super Murov zakon, koji je po Jangu zabrinjavajući. ''Odakle ovako velike potrebe? One nastaju jer mašinsko učenje radi'', tvrdi Jang. O gigantskim mašinama koje su potrebne da bi se nastavio ciklus rasta i nahranila veštačka inteligencija u nastanku možemo pročitati u članku portala ZDnet koji prenosi Jangovo izlaganje iz Santa Klare, a mi ćemo zaključiti da eksponencijalni rast veštačke inteligencije samo dodatno ubrzava dinamiku promena digitalnog sveta i do krajnjih granica eksponira promene koje nastaju urušavanjem starog sveta i nastankom i razvojem novog, digitalnog.
Sredinom oktobra porinuta je u digitalno more nova platforma za otvorenu nauku simboličnog imena Sajber Leninka, na adresi cyberleninka.org. Iza ove platforme stoji nevladina organizacija ''Otvorena nauka'' iz Rusije koja je uz savetničku pomoć nobelovca Kostje Novoselova pokrenula ovaj naizgled uobičajeni projekat u svetu otvorene nauke. Ono što čini ovaj događaj izuzetno važnim u digitalnom svetu nije sama brojka od 900.000 radova koji su dostupni putem ove platofrme, kao ni činjenica da je tehnologija koja je ovde primenjena u 2017. godini omogućila da se do 22 miliona korisnika dostavi više od 100 miliona naučnih članaka, već mogućnost da principi otvorenosti nauke, a time i otvorenosti šireg diskursa i konteksta zažive i u drugačijem društvenom uređenju, koje inherentno ne podržava slobodu izražavanja ili ravnopravnost početnih mogućnosti za sve. Nobelovac Novoselov tim povodom kaže: ''Pristup znanju je važna komponenta svakog naučnog i obrazovnog procesa. Ovo je samo početak, pred nama je težak i dugačak proces strukturiranja svih, a ne samo otvorenih naučnih podataka.'' Predviđanje ljudi koji stoje iza Sajber Leninke je da će dva tehnološka pravca presudno uticati na otvorenost nauke, a mi dodajemo i društva. Blokčejn tehnologije omogućiće po njima smanjenje transakcionih troškova i ekonomsku dostupnost informacija, dok će mašinsko učenje omogućiti da se efektivno pristupi potrebnim segmentima znanja u moru podataka u kome je ljudskim metodama gotovo nemoguće kreirati relevantnu informaciju.
Krajem novembra na portalu vesti MIT-a news.mit.edu saznajemo da je tim naučnika laboratorije za računarske nauke i veštačku inteligenciju ovog univerziteta razvio tehnologiju koja omogućava izradu vernih repordukcija slika uz pomoć veštačke inteligenicije i 3D štampe. Dakle, nije nam više potreban čovek da bi pogodio sve nijanse koje čine neuhvatljivu lepotu Mona Lize ili ingeniozni momenat Vorhola. Imajući u vidu da je ponavljanje majka učenja, da li ćemo, po toj analogiji, nekada biti u prilici da posetimo izložbu prvog robota umetnika? Odnosno, imajući u vidu prethodna razmatranja o eksponencijalnom rastu svih tehnoloških i intelektualnih segmenata vezanih za mašinsko učenje, možda bismo mogli da preformulišemo pitanje i upitamo se kada ćemo biti u prilici da to doživimo? Uskoro, ili u neposrednoj budućnosti? A mogli bismo i da iskoristimo priliku, da logički proširimo pitanje i vežemo ga za pojam kreativnosti i do sada važećeg odonosa ljudi i mašina, koje je delio samo tanki pokrov kreativnosti. Da li se plašt kreativnosti koji tvori sam oblik ljudskosti cepa i nestaje pred naletom tehnologija mašinskog učenja ili ga ovaj uragan samo baca na, za sada nesagledivo više vrhove i time uzdiže čoveka na visine na kojima do sada sam nikada nije bio?
Jesen uvek nosi i najavu uzbudljivih zimksih dešavanja, pa je tako 7. decembra u CEMEX auditorijmu Stanford univerziteta u Kaliforniji održan još jedan AI salon na kojem su prisutni mogli besplatno da prate izlaganja doktora Kai-Fu Lija, profesorke Suzan Atej (Susan Athey) i profesora Erika Brinjolfsona (Brznjolfsson), svetski priznatih lidera u oblasti ekonomije veštačke inteligencije. Događaj je počeo predstavljanjem bestseler knjige doktora Lija ''AI supersile'' u kojoj se razmatra odnos SAD i Kine u okviru razvoja tehnologija veštačke inteligencije, a nastavljen je razgovorom eksperata o budućnosti tržišta rada, nejednakosti i globalnoj ekonomiji. Biće intresantno čuti kakav je uticaj eksponencijalnog rasta tehnologija veštačke intelignecije na nejednakost kao pojam, koncept, a mi ćemo dodati i aksiom digitalnog sveta, i koliko je moguće definisati stohastiku tog sveta u odnosu na rast u uslovima nejednakosti.
Ugledni Brukings institut iz Vašingtona ove jeseni pokrenuo je serijal analitičkih tekstova ''Plan za budućnost veštačke inteligencije''. Analizirajući različite aspekte uticaja veštačke inteligencije na razvoj društva, izazove koje ovo postavlja i moguće nove politike kojima se novi izazovi rešavaju, Brukings na najbolji način otvara široko polje društvene debate o gorućim pitanjima razvoja ne samo američkog društva, već čovečanstva i čoveka kao vrste. Gotovo istovremeno sa pokretanjem ovog serijala, Brukings je krajem novembra predstavio i najnoviji izveštaj o društvenom raslojavanju naslovljen ''Strategije za ona mesta koja su zaostala'' (Strategies for left-behind places). Veoma važna tema regionalnog razvoja, koja je do sada uglavnom razmatrana iz perspektive problema i rešenja industrijske revolucije, analizira se u okvirima digtalnog sveta, a rešenja koja se naziru svakako drastično odstupaju od bipolarnih mogućnosti ravnomernog razvoja ili forsiranja super centara. Digitalne tehnologije, pre svega mašinskog učenja, koje kreiraju do sada nezamislive razlike i geografske neravnomernosti rasta, istovremeno nude i rešenja. Ali odgovori su izuzetno složeni i zahtevaju pristup koji se istovremeno bazira i na geografskim dispozicijama i na karakteristikama ljudi odnosno poslovnih potencijala, kako bi se ostvarilo kreiranje višestrukih centara rasta koji ispomažu i onima koji neminovno moraju zaostati.
Tema meseca
Stohastički svet, da ili ne?
Čuveni internet portal Tek Kranč (TechCrunch) pre nekoliko dana poželeo nam je dobrodošlicu u stohastički svet, člankom takvog naziva Jona Evansa. Evans iznosi nekoliko primera u kojima vidimo digitalne šampione koji se uzidžu iz šume digitalnih mogućnosti. Na to da neko postane šampion, Evans tvrdi, sreća ima velikog uticaja. Ukoliko imamo nepregledan broj mogućnosti, a ograničen broj resursa koji se dodeljuju mogućnostima po veoma složenim zakonitostima, odnosno u većini slučajeva, pre svega po ljudskim preferencama, ili po ljudskoj prirodi, a koja je kao što profesor Kejgan sa univerzteta Jejl uči, najsloženija pojava čijem izučavanju je posvećena čitava jedna nauka – istorija, onda sreća ima prevashodnu ulogu u definisanju toga ko će biti super šampion, a ko će ostati u moru anonimnih, i ne više prosečnih, nego malih.
Prizivajući još jednom u sećanje mudrosti antike koje nam prenosi profesor Kejgan i saznanja starih Grka da sreća ima presudan uticaj na sudbinu čoveka, ne možemo se oteti negativnom utisku posle čitanja Evansovog teksta. Jer kao što su još stari Grci naučili, od dva ćupa, dobra i zla, iz kojih se deli sreća, većina dolazi iz onoga koji ne sadrži dobro. Dakle ako se svet nije promenio u poslednjih 3.000 godina i ako je život određen najviše sudbinom na koju sreća ima prevashodni uticaj, onda ni digitalni svet ne donosi ništa novo. Suštinsko pitanje koje Evans, dobrim delom nesvesno, postavlja veoma preciznim pokretanjem teme stohastičkog određenja digitalnog sveta, odnosi se na prirodu množine opcija koje nastaju delovanjem digitalnog. Da li su ove opcije stohastičke ili ih možemo odrediti nekim, makar i veoma složenim pravilima i relacijama? Imajući u vidu da je jedna važna osobina digitalnog sveta, na koju i Evans ukazuje, urušavanje sistema gejtkipera – čuvara pristupa, što možemo tumačiti i kao urušavanjem principa oligarhije, i uzdizanje množine opcija i iz nje izrastanje super šampiona, naizgled, pukim slučajem, možemo se lako asocirati na ''prirodnu'' smenu režima, poznatu još iz antičke teorije društvenog uređenja. Monarhiju smenjuje oligarhija, ovu tiranija, a nju demokratija.
Ako bismo kroz ovu analogiju posmatrali i stohastičke aspekte digitalnog sveta, mogli bismo olako da zaključimo da će sve lako i lepo doći na svoje mesto i da će ekonomski opasni super šampioni biti, gotovo sami od sebe, zamenjeni ravnomerno razvijenim, mnogobrojnim, ekonomski uravnoteženim opcijama. Sa druge strane, možemo se setiti pouke da tiranija ne nastaje sama od sebe, već da su joj uzroci upravo u ekonomskim mogućnostima koje rađaju tehnološke novine koje urušavaju prethodni poredak. I da se demokratija nikada ne uspostavlja bez uporne borbe za prava svih u odnosu na prava jednog. Digitalni svet nudi superiornu tehnologiju, i nudi je na svakom koraku. Time se prethodni svet urušava, do sada, nezamislivom brzinom.
Da li će digitalni svet koji nastaje i menja se na naše oči biti stohastički, u velikoj meri zavisi od nas samih, jer stohastika koju Evans vidi nastaje nedelanjem većine, a superšampioni ne nastaju slučajno, već preduzetnošću pojedinaca. Digitalni svet na najprecizniji način, primetićemo, stoga i najsuroviji, postavlja nam pitanje staro 3.000 godina. Da li smo svi isto preduzetni, i da li stoga svi imamo ista prava ili oni preduzetniji imaju veća prava od drugih? Da li ćemo zbog samog ovog pitanja proglasiti prduzetnost za lošu osobinu i gledati da je zatremo ili ćemo postupati racionalnije i od samih starih Grka i pokuštati da iskoristimo prednosti digtalnih tehologija i prvi put u istoriji čoveka pregnemo preduzetništvo za dobrobit svih.
*Prilog je emitovan u stalnoj rubrici Digitalna oštrica emisije Digitalne ikone Radio Beograda 2
