Varufakis: Moćnici bi trebalo da strahuju od umetnika
Bivši grčki ministar finansija Janus Varufakis, jedan od ključnih govornika proteklog šestog Moskovskog bijenala savremene umetnosti, ocenio je da ekonomski koncept današnje Evrope predstavlja pretnju i kulturi i umetnosti, jer ima tendenciju da ih pretvari u puku robu. Ocenio je ujedno i da bi današnji moćnici trebalo da strahuju od umetnika, jer kultura i umetnost mogu da budu snažno oružje.
Varufakis je podsetio na reči Pabla Pikasa da slika ne postoji da bi bila dekor, već treba da bude oružje protiv neprijatelja, a neprijatelj danas, prema njegovim rečima, jeste ekonomska moć koja “razdire ljude, cepa društvo, tera jednu kulturu protiv druge…”
Zato “umetnost ne može da bude razblažena, kultura ne može da bude dekorativna”, naglasio je Varufakis koji je audio snimak govora objavio na svom blogu, uz opasku da ga je televizija RT (Russia Today) prenosila uživo sve dok nije počeo da kritikuje i vladu ruskog premijera Vladimira Putina.
U podužem govoru, Varufakis je ponovio oštre kritike na račun Brisela, a za poređenje EU nekad i sad iskoristio je film Kšištofa Kišlovskog “Dvostruki život Veronike” (1991) o poljskom sopranu i francuskoj nastavnici muzike koje se ne poznaju, ali ih povezuje mnogo toga što prevazilazi jezičke i geografske barijere.
Prema njegovim rečima, taj film Kišlovskog odlično je uhvatio istorijski trenutak rušenja Berlinskog zida i pada Gvozdene zavese, reflektujući kraj evropske posleratne podele i uzbuđenje svih koji su sanjali o Evropi bez granica.
“Da li bi tako lep film mogao da nastane u današnjoj Evropi?”, upitao je Varufakis, pominjući u različitim kontekstima još niz referenci iz oblasti umetnosti, poput “Trećeg čoveka” Orsona Velsa, filmova Koste Gavrasa, Pikasove “Gernike”…
Anton Vidokle, film still from This Is Cosmos, 2014.
Kao argument za tvrdnju o izneveravanju ideje evrozone i evropskom zajedništvu, Varufakis je naveo estetiku evra.
“Neću vam dosađivati ekonomskim objašnjenjima šta nije u redu sa evrom, ali uzmite jednu novčanicu evra i pogledajte je iz estetskog ugla. Veoma dosadan dizajn… Ne prikazuje prave mostove i prolaze, već je to plod mašte nekog drugorazrednog dizajnera… Uprkos ekstremno bogatom kulturnom nasleđu, članice EU nisu uspele da se dogovore čije kulturno blago treba da se pojavi na novčanicama… Nema ni Partenona, ni Koloseuma, ni Mikelanđela, ni Kelnske katedrale…”, rekao je Varufakis.
Varufakis je rekao da muzika, umetnost, pozorište… dolaze na udar tržišnih snaga, vođenih od birokrata u Briselu i evropskih fondova koji ubrzano postaju marionete u rukama komercijalne moći, a predstavljeni su na blokbaster izložbama u velikim muzejima ili na koncertnim serijalima snažno podržanih marketingom. Kao pokazatelj tih tendencija naveo je forume na kojima su “zvezde postmodernistički kuratori, koji pozivaju ekonomiste da drže predavanja umetnicima i tako proširuju svoju logiku tržišta na umetničko tržište”.
Gabriel Lester, MurMure, installation, 2014. Courtesy of Leo Xu Projects, Shanghai
Varufakis je naglasio da kultura – ako nije pretvorena u robu, može i dalje da bude velika pretnja za one koji koriste komodifikaciju da bi proširili sopstveni uticaj što je više moguće.
“Tržište je uradilo posao pretvaranja kulture u proizvod bez oštrice, i to bolje nego što su to uradili gulag ili pretnja umetnicima zatvorom”, rekao je Varufakis, dodajući da je u toku tendencija eliminisanja potencijala umetnosti za političku subverziju i njenog pretvaranja u tržišnu vrednost, zajedno sa nakitom, kolima, gadžetima…
Ipak, ocenio je i da bi “moćnici u našim društvima trebalo da se plaše umetnika". "Ako se ne plašite, ne radite svoj posao kako treba”, poručio je Varufakis.
Da bi Evropa i Rusija danas bile sposobne da stvore kulturu koja je pretnja ekonomski i politički moćnima, potrebna je demokratija, naglasio je Varufakis.
“Potrebna je demokratska država koja kontroliše one koji su dobili najveću moć u komodifikacijskom procesu. Oni moraju biti kontrolisani po principu jedna osoba – jedan glas. Danas, kada odemo u prodavnicu kupujemo dolarom, evrom, rubljom. I glasamo… Svaki put kada kupite ajpod, vi glasate za Ejpl. Tržište je zapravo u našem glasačkom sistemu, i to nije više princip jedan čovek – jedan glas, već imate glasova onoliko koliko imate rublji, evra ili dolara”, rekao je Varufakis, dodajući da je lepota demokratije u tome što jedan glas isto vredi, bilo da je reč o bogatom ili siromašnom čoveku.
Hanne Lippard, reading for fans, Performative minute, KW, 2014. Photo by Joanna Szproch
Prema rečima Varufakisa, na isti način na koji umetnost nije korisni dodatak za politiku i ekonomiju, “ni demokratija nije luksuz”.
“Treba da budemo sumnjivi prema tržištu kao zameni za kulturu, politiku i demokratiju”, poručio je Varufakis, dodajući da ćemo se, u suprotnom, probuditi sa “gigantskim tržištem i kolosalnom birokratijom”.
Osim osvrta na EU, tokom kojeg je podsetio i da se Rimsko carstvo raspalo dok se širilo, Varufakis se kritički osvrnuo i na politiku Rusije.
“Finansijska tortura Grčke u julu, okretanje jednih ljudi protiv drugih, odsustvo stvarne rasprave o tome kako kreirati racionalnu ekonomsku arhitekturu za Evropu, pokušaji nekih Evropljana da nas uvere da zaslužuju vise od drugih Evropljana… Isti proces može se primetiti i u ovoj zemlji. Postoje tendencije dela elite za ekspanzionizmom, rekonstrukciju starog Sovjetskog Saveza… Taj ekspanzionizam na račun moderne ekonomske, etičke, političke, kulturne, umetničke suštine je velika pretnja civilizaciji”, rekao je Varufakis, koji je današnje stanje u svetu opisao kao okrutno globalizovano kapitalističko trzište na kojem je solidarnost izgubljena zarad predatorskih bankara, i gde neprocenjiva kultura i umetnost imaju malo smisla.
Šesto Moskovsko bijenale održano je od 22. septembra do 1. oktobra, a kustosi su bili direktor M HKA u Antverpu Bart De Baere, direktor Witte de With centra za savremenu umetnost u Roterdamu Defne Ayas i direktor becckog Kunsthalea Nicolaus Schafhausen, koji je bio i koselektor 50. Oktobarskog salona u Beogradu 2014.
(SEEcult.org)
