Vek Orsona Velsa
Jugoslovenska kinoteka obeležava tokom maja stogodišnjicu rođenja Orsona Velsa (1915-1985) ciklusom najpoznatijih filmova tog uticajnog reditelja, koji se svrstao među velikane filmske umetnosti i kao glumac, dok je u medijskim udžbenicima ostao zabeležen po radio drami “Rat svetova”.
Pusetioci Kinoteke imaju priliku da vide od 3. do 7. maja klasik noar žanra “Dama iz Šangaja” (1947), “Građanin Kejn” (1941), jedan od najuticajnijih filmova svih vremena, “Veličanstveni Ambersonovi” (1942), “Stranac” (1946), “Gospodin Arkadin – Tajni dosije” (1955) i “Zrno zla” (1958).
Vels će od 28. do 31. maja biti predstavljen i kao glumac – u filmovima “Treći čovek” (1949) Kerola Rida (Carol Reed), u kojem je ostvario jednu od najupečatljivijih uloga u karijeri, “Dugo toplo leto” (1958) Martina Rita (Ritt), “Kazinu Rojal” (1967) grupe reditelja, te u italijansko-zapadnonemačko-jugoslovenskoj koprodukciji “Bitka na Neretvi” (1975), u režiji Veljka Bulajića, u kojem je igrao četnika.
Građanin Kejn
Debitantski Velsov film “Građanin Kejn”, koji je snimio kao 26-godišnjak, jedno je od remek-dela svetske kinematografije koje je posebno hvaljeno zbog inovativne narativne strukture. Velsu je taj društveno angažovani film doneo Oskara za scenario i još devet nominacija u najvažnijim kategorijama. Američki filmski institut je priču o medijskom magnatu Čarlsu Forestu Kejnu proglasio 1998. i 2007. godine “najboljim američkim filmom svih vremena”. Pola veka je bio na vrhu liste “najvećih filmova svih vremena” magazina “Sight and Sound” – sve do 2012. godine, kada je tron preuzela “Vrtoglavica” Alfreda Hičkoka.
Vels je brilijantnost tog filma pripisao svom neznanju, nepoznavanju tehničke strane filma, neiskustvu… Očekivao je od kamere ono što je očekivao od svojih očiju. Montažom je, kako je naveo Petar Mihajlović u majskom programu Kinoteke, verovatno, želeo da sledi tok svojih misli, scenografijom boji emocije, replikama izgovori priču, vodom utoli žeđ...
Dama iz Šangaja
Povodom Velsovog jubileja i ciklusa u Kinoteci, filmski i džez publicista Slobodan Aranđelović prisetio se susreta koji je 1962. godine imao sa slavnim rediteljem koji je odseo u novoizgrađenom hotelu “Slavija”, a svakoga jutra, posle doručka sa dva-tri viskija, krvavim biftekom sa jajetom, par flaša piva i dve turske kafe, odlazio potom u “Avala film” u Košutnjaku. Boravio je u Beogradu zbog želјe da snimi neke scene filma po Kafkinom “Procesu”, ali za taj projekat nije uspeo da zainteresuje direktora “Avala filma” Ratka Draževića. Ispostavilo se kasnije da je taj film, umesto u Beogradu, snimlјen u Zagrebu, uz pomoć “Jadran filma”.
Tokom boravka u Beogradu, Vels je posetio Arhiv Jugoslovenske kinoteke u Filmskom gradu, gde se upoznao sa jednom od pet najznačajnijih i najobimnijih kolekcija filmova u svetu.
Direktor Kinoteke Vladimir Pogačić kasnije je ispričao Aranđeloviću da je Vels u projekcionu salu Arhiva potpuno slučajno ušao i odgledao poslednje dve rolne njegovog ratnog filma “Sam” (1959) u kojem na kraju priče Nemci strelјaju Pavla Vuisića razdrlјenih grudi usred ciče zime na nekoj bosanskoj planini. Po završetku projekcije, Vels je Pogačiću rekao da je Vuisić najbolјi glumac koga je ikada video na filmu i da bi bio presrećan kada bi imao takve glumce. Posebno je bio impresioniran prirodnošću i uverlјivošću Vuisićeve glume koju je, kako je Pogačić preneo Aranđeloviću, uporedio sa Žanom Gabenom.
Džordž Orson Vels režirao je četrdesetak filmova, a u mnogima je glumio kako bi mogao da ih finansira, jer nisu bili komercijalni.
Rođen 6. maja 1915. u gradiću Kenoša u Viskonsinu, krenuo je kao vrlo mlad put Evrope. Počeo je da glumi u pozorištu u Dablinu, a po povratku u SAD, radio je kao producent i ubrzo postao poznat u pozorišnim krugovima po smelim i politički angažovanim predstavama.
Radio-dramom “Rat svetova” o invaziji Marsovaca na Zemlju izazvao je u Noći veštica 1938. godine opštu paniku u SAD, a to delo i danas se smatra jednom od najuspešnijih medijskih manipulacija.
Iza Velsa su, pored filmova za koje je pisao scenarije, režirao i producirao, ostali i sati i sati nedovršenog filmskog materijala.
Oskara je dobio za životno delo 1975. godine.
Sajt Jugoslovenske kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru SEEcult.org.
*Foto: Kinoteka
(SEEcult.org)
