Završnica javne rasprave o Predlogu strategije razvoja kulture
Poslednja javna rasprava o Predlogu strategije razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2027 biće održana 28. septembra u 11 sati u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu, nakon sličnih debata organizovanih u proteklih mesec dana u Novom Sadu, Subotici, Užicu, Kosovskoj Mitrovici, Kragujevcu i Nišu.
Pozdravnu reč održaće ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavlјević i upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković, nakon čega će se obratiti direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Vuk Vukićević, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Velјko Brborić, profesor Fakulteta likovnih umetnosti Nikola Šuica i direktor Filmskog centra Srbije Boban Jevtić, najavilo je Ministarstvo kulture.
Na pitanja učesnika javne rasprave odgovaraće pomoćnici ministra kulture: Aleksandra Fulgosi, Ivana Dedić, Asja Drača Muntean, Dejan Masliković i Olivera Živanović, sekretar Ministarstva Igor Jovičić i savetnik Dragan Hamović.
Dosadašnja javna rasprava Predlogu strategije razvoja kulture u Srbiji od 2017. do 2027. godine, započeta 1. septembra u Matici srpskoj u Novom Sadu, protekla je i u pohvalama na račun Ministarstva kulture i informisanja, ali i u znaku kritika, posebno u vezi sa predloženim definisanjem dimenzija srpske kulture, kao i ciljeva i mera, terminologije, izostavljanjem pojedinih segmenata koji su ocenjeni važnim za kulturni razvoj, kao što su obrazovanje i mediji, odsustvom preciznih podataka o stanju kulture koji bi bili osnova za rešavanje problema koje odražavaju...
Dugoočekivani Predlog strategije, predviđen još Zakonom o kulturi iz 2009. godine, objavljen je 1. juna na sajtu Ministarstva kulture i predstavljen pred nekolicinom medija, a od tada je bilo moguće i dostavljati komentare i sugestije na adresu strategija@kultura.gov.rs.
Prateći Akcioni plan objavljen je uoči početka javne rasprave po gradovima, koje su podrazumevale obraćanje zvaničnika Ministarstva kulture i direktora Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (ZAPROKUL) Vuka Vukićevića, koji je predstavljao Predlog strategije, kao koordinator tima koji je radio na predloženom tekstu, motivisanom “odavno uočenom potrebom za planskim pristupom razvoju kulture”.
Program javnih rasprava u svakom gradu podrazumevao je i učešće nekoliko pozvanih govornika, a nakon prosečno dvosatnog prvog dela i kraće pauze, usledila bi diskusija u kojoj su prisutni imali mogućnost da u roku od pet minuta iznesu sugestije i komentare, na koja su potom odgovarali predstavnici Ministarstva.
Pozvani uvodničari javnih rasprava isticali su značaj izrade Predloga strategije, koja je i u diskusijama isticana kao prvi takav dokument u istoriji Srbije, što je apostrofirao i sam ministar Vladan Vukosavljević, koji je učestvovao na raspravama u Novom Sadu i Nišu. Bilo je i ocena u diskusijama da je bolje imati bilo kakvu strategiju razvoja kulture, nego je nemati uopšte. Ujedno, izražena su i strahovanja da bi mogla ostati mrtvo slovo na papiru, uzimajući u obzir sudbinu nekih drugih strateških dokumenata.
Autori Predloga strategije, čija su imena ostala nepoznata javnosti, jer Ministarstvo insistira na formulaciji da su u izradi učestvovali zaposleni u toj instituciji i ZAPROKUL-u, dobijali su tokom dosadašnjih rasprava niz primedbi u vezi sa predloženim ciljevima i naročito merama za njihovo ostvarenje, koje su ocenjivane kao neadekvatne, uopštene, nedovoljne ili nerealne.
Iako je uglavnom hvaljen opis teškog stanja u kulturi, čule su se i kritike zbog manjka analitičnosti naspram dominantnog mapiranja situacije, kao i zbog odsustva relevantnih podataka, te neusklađenosti onih koji su navedeni iz istraživanja ZAPROKUL-a sa zvaničnom statistikom.
Direktor ZAPROKUL-a ponavljao je stav da ciljevi i prioriteti kulturnog razvoja počivaju “na preciznoj analizi sadašnjeg stanja u kulturi”, uvažavajući njenu identitetsku pluralnost i razvojne potencijale, uz svest da se određeni sistemski nedostaci u oblasti kulture mogu rešavati isključivo na sistemski način”.
Prema rečima Vukićevića, prilikom izrade Predloga strategije, čija je prva verzija nastala krajem 2016. godine, proučene su prethodne verzije strateških dokumenata, kao i relevantna istraživanja i međunarodna iskustva. U proces izrade bili su uključeni zaposleni u Ministarstvu kulture i informisanja i ZAPROKUL-a, uz učešće širokog kruga aktera - od republičkih ustanova kulture, preko predstavnika organizacija civilnog društva do nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Proces izrade strategije pratio je Nacionalni savet za kulturu, a konsultovan je i republički Sekretarijat za javne politike.
U raspravama je, između ostalog, kritikovan i prevashodni fokus na ustanove kulture, čiji je razvoj kadrova i infrastrukture među tri strateška prioriteta, uz evropske integracije i međunarodnu saradnju. Predlog strategije, kako je više puta ocenjeno, zanemaruje podjednako važan segment ukupne kulturne scene, koji čine samostalni umetnici i kulturni radnici, organizacije civilnog društva u kulturi, pa i akteri u oblasti kreativnih industrija. U tom smislu su i predložena rešenja za jačanje saradnje javnog, civilnog i privatnog sektora ocenjivana u diskusijama kao neadekvatna.
Na pozitivne reakcije u dosadašnjoj raspravi naišla je, između ostalog, najava usvajanja niza zakonskih i podzakonskih akata u različitim oblastima, uključujući i reformu propisa koji se indirektno odnose na kulturu i nanose joj štetu. Ocenjivano je, međutim, i da Predlog strategije nije adekvatno usklađen sa strategijama u drugim oblastima, kao što su obrazovanje ili oblast medija, za koju se inače, takođe upravo radi novi strateški dokument u okviru Radne grupe formirane nedavno pri Ministarstvu.
Plan o povećanju budžeta za kulturu sa sadašnjih 0,68 na 1,68 odsto 2027. godine, koji Ministarstvo navodi kao jedan od prioriteta, iako tek očekuje zeleno svetlo od nadležnih u vladi za finansije, dobio je očekivanu podršku u dosadašnjim raspravama. Niz kritika je, međutim, upućeno u vezi sa načinom raspodele inače malog dela ukupnog budžeta za kulturu na konkursima za sufinansiranje projekata i programa, a zvaničnici Ministarstva uputili su tim povodom poziv zainteresovanima da pomognu konkretnim rešenjima da se definišu kriterijumi i generalno unapredi konkursna procedura, jer u ovom trenutku, kako je rekao ministar Vukosavljević u Nišu, nisu mogli da smisle bolje i održivije sistemsko rešenje.
“Nesumnjivo je da je odlučivanje o projektima za sufinansiranje neuralgična tačka distribucije sredstava Ministarstva kulture i ta činjenica utiče na mnoge oblasti kulture, pa vas molim da ko god ima tu priliku da nam date predloge kako da na održiv način to rešimo”, rekao je Vukosavljević, ocenjujući da je, na žalost, “svaka situacija u kojoj živi ljudi odlučuju o živim sredstvima imuna na objektivnost” i da bi “svakako trebalo naći spretnija rešenja”, ali da Ministarstvo kulture “iz svoje pameti nije u ovom trenutku, radeći Srategiju, uspelo da smisli bolje i održivije sistemsko rešenje, što ne znači da takvog rešenja nema”.
Predstavnici ustanova kulture izražavali su u diskusijama bojazan u pogledu mogućnosti opstanka i funkcionisanja u narednih deset godina, ukazujući ne samo na manjak finansijskih sredstava za programe, već i na nedostatak prostornih, tehničkih i drugih kapaciteta, ali i na problem nemogućnosti novog zapošljavanja i partijski motivisan uticaj lokalnih vlasti na kadrovsku politiku i sistematizaciju radnih mesta.
Negodovanja učesnika rasprave iz ustanova kulture iznošena su i u vezi sa problematikom neravnomernog razvoja kulture na području različitih regiona u Srbiji, kao i u pogledu decentralizacije kulture, te u vezi sa predloženim prioritetnim nacionalnim projektima, među kojima su muzeji Nemanjića, Dvorskog kompleksa na Dedinju, plovidbe, fantastike… Taj spisak je, prema rečima ministra, napravljen na osnovu predloga koji su stizali u Ministarstvo, pa je podložan promenama.
U uvodnim izlaganjima pozvanih učesnika rasprava Ministarstvo je uglavnom dobijalo pohvale u vezi sa delom Predloga strategije koji se odnosi na negovanje srpskog jezika i ćirilice, koji je jedno od sedam prioritetnih područja posvećenih opštim ciljevima (uz razvoj institucionalnih okvira u kulturnom sistemu, odgovorna kadrovska i upravljačka politika, ravnopravno učešće svih građana u kulturnom životu, razvoj kulturnih potreba, kultura međusobnog razumevanja i povezivanje srpskog kulturnog prostora). U diskusiji su se mogle čuti, međutim, i kritičke ocene da su mere koje su predviđene za zaštitu ćirilice u oblasti poreske politike diskriminatorske. Reč je, inače, o merama koje su ranije već najavljene u vidu izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebni jezika i pisama.
Polemika je posebno obeležila i rasprave o uvodnom delu Predloga strategije koji se odnosi na definisanje dimenzija srpske kulture (slovenska, vizantijska, starobalkanska, herojska, prosvećeno-evropska, demokratska i kontaktna, odnosno dimenzija otvorenosti), kao i istraživanja “genocida na srpskim narodom u 20. veku” i srodnih tema u okviru negovanja kulture sećanja, što je navedeno kao jedan od posebnih ciljeva. Kritičke ocene o neprihvatljivom ideološkom i vrednosnom okviru tog dela Predloga strategije, odnosno etnocentričnom i nacionalnom tumačenju kulture, pa i o istorijski netačnom opisu njenih osnova, odbacivane su od zvaničnika Ministarstva kulture kao politički zasnovane i usmerene iz jednog centra zarad negiranja pluralnosti i višedimenzionalnosti srpske kulture, odnosno svojevrsnog nastavka “sužene ideološke perspektive” koju predloženi strateški dokument upravo i želi da prevlada.
Poseban savetnik ministra kulture Dragan Hamović rekao je u Užicu da može da pretpostavi kakve će primedbe doći na deo Predloga strategije o dimenzijama srpske kulture, jer mu se čini kao da je iz “jednog cirkularnog mejla taj set primedaba razvrstan”.
“Težnja da se određenim nasleđenim ili reprogramiranim ideološkim priostupima određene teme kulturne politike bace u stranu kao nevažne i anahrone je jedna tendencija koja nije nepoznata, koja je prisutna i koju ova strategija želi da prevlada… Postoje tendencije, koje su u našem prostoru dosta privilegovane, u javnom diskursu, a to je da se napravi rez u odnosu na višedimenzionalno i višeslojno kulturno nasleđe i ove zemlje i većinskog naroda u njoj”, rekao je Hamović, ocenjujući da je “ono što je za druge kulture samorazumljivo i što druge države bez dilema ovakve vrste rade, to je očigledno u slučaju srpske kulture u očima određene orijentacije dobrano ideologizovane prosto ili nejasno”.
Hamović je rekao i da ne može da se složi sa bilo kim ko smatra da “20. vek, kada je reč o istoriji srpskog naroda i Srbiji na prostoru nekadašnje Jugoslavije, ne određuje činjenica masovnog stradanja civilnog stanovništva u Prvom svetskom ratu, genocida besprimernih razmera i formi na teritoriji tadašnje NDH, ili čitavo klupko krvavog dešavanja 90-ih, pri čemu je srpska strana voljom moćnih učesnika u svemu tome diskvalifikovana na najneutemeljenije načine i ta diskvalifikacija u širem javnom mnjenju traje”.
Nakon debata organizovanih od 1. septembra u Novom Sadu, Subotici, Užicu, Kosovskoj Mitrovici, Kragujevcu i Nišu, te završne u Beogradu, zakazane za 28. septembar u Narodnoj biblioteci Srbije, Ministarstvo kulture je najavilo da će uzeti u obzir sve pristigle komentare i sugestije, na osnovu čega će sačiniti konačan tekst predloga strateškog dokumenta razvoja kulture i dostaviti ga na razmatranje najpre skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje, a do kraja godine i poslanicima.
(SEEcult.org)
*Tekst je nastao u okviru projekta “Put strateškog dokumenta”, sufinansiranog od Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
