Davoska deklaracija o kulturi

Ministri kulture zemalja potpisnica Evropske konvencije o kulturi (Pariz, 1954) i zemalja posmatrača u Savetu Evrope usvojili su 22. januara Davosku deklaraciju kojom se ističe važnost kulture u svim društvenim aktivnostima i afirmiše novi koncept Baukultur, koji podrazumeva centralnu ulogu kulture u širem društvenom smislu, odnosno visok kvalitet arhitekture, životne sredine, zaštite kulturnog nasleđa i razvoj savremenog stvaralaštva u cilju unapređenja kvaliteta života.

Švajcarska je neformalnom ministarskom konferencijom, organizovanom uoči Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, želela da istakne značaj pojma Baukultur za evropsko društvo, a time je ujedno označen i početak Evropske godine kulturne baštine, kojom je proglašena 2018.

Davoskom deklaracijom ističe se značaj interakcije čoveka i prostora koji ga okružuje kao opšteg dobra i zajedničke odgovornosti za njegovo održanje.

Pojam Baukultur naglašava centralnu ulogu kulture u graditeljskom okruženju i ističe da kultura pokreće ekonomsku, društvenu i ekološku održivost. Baukultur podrazumeva uravnotežen razvoj centra i periferije, ruralnih i urbanih zona, ističući da takva politika u centru mora imati kulturu na svim nivoima upravljanja.

Koncept Baukultur ukazuje da kvalitet izgrađenog okruženja direktno utiče na identitet i kulturnu raznolikost s jedne strane, a sa druge na koheziju i sigurnost.

Baukultur podrazumeva kreiranje visoko-kvalitetnog životnog okruženja, održavanje izgrađenog okruzenja i jačanje društvene kohezije. Baukultur obuhvata svaku ljudsku aktivnost koja menja izgrađeno okruženje, uključujući svako izgrađeno i dizajnirano dobro koje je deo prirodnog okruženja.

Davoska deklaracija zasniva se na tri ključna aspekta koja definišu pojam Baukultur, koji je preuzet iz nemačkog jezika i nema ekvivalent na engleskom. Najpre - postojeća graditeljska infrastruktura, uključujući dobra kulturnog nasleđa i savremeno stvaralaštvo, moraju se tretirati kao jedan entitet. Postojeća graditeljska infrastruktura, kako je navedeno, predstavlja važnu referencu za budući dizajn graditeljskog okruženja. Sve aktivnosti koje imaju uticaj na izgrađeno okruženje – od zanata do planiranja i realizacije infrastrukturnih projekata velikog obima koji utiču na izgkled okruženja, predstavljaju izraze koncepta Baukulture. Baukultur se pritom ne odnosi samo na izgrađeno okruženje, već i na proces koji dovodi do njegovog stvaranja.

U okviru internacionalnog političkog koncepta, kako je navedeno, oblasti zaštite kulturnog nasleđa, urbanog razvoja i arhitekture referišu se jedna na drugu, ali zadržavaju i svoju nezavisnost, a ponekad su i u kompetitivnom odnosu. Kulturna vrednost izgrađenog okruženja generalno, uzimajući kulturno nasleđe i savremeno stvaralaštvo kao jedan entitet, teško da je ikada bila definisana kao politički cilj. Davoska deklaracija je, kako su istakli organizatori, pokušaj da se prevaziđe taj jaz konceptom Baukultur koji podrazumeva i brigu i zaštitu kulturnog nasleđa i dalje preoblikovanje graditeljskim i razvojnim sredstvima u opštem interesu.

Učesnicima konferencije obratio se i osnivač i izvršni predsednik Svetskog ekonomskog foruma u Davosu Klaus Švab, koji je istakao važnost kulture u svim društvenim aktivnostima i vraćanje humanog aspekta u proces globalizacije i liberalizacije poslovanja.

Među učesnicima konferencije bili su i ministri zemalja u regionu, koji su takođe istakli važnost kulture, a imali su i niz bilateralnih susreta sa kolegama i predstavnicima međunarodnih institucija.

Ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević poručio je da kultura mora da bude utkana u sve segmente razvoja i života društva i da je njen značaj ključan za napredak civilizacije.

“Pred našim očima savremeni svet se koleba, ustaljeni okviri međunarodnog prava, poštovanje institucija i želje za mirom podrhtavaju. Stari oblici se ruše, a novi još nisu nastali”, naveo je Vukosavljević, primetivši i, kako je saopštilo Ministarstvo kulture, da smo svedoci namerne devastacije kulturnog nasleđa u ratom zahvaćenim zonama, koja je pokretana verskom ili političkom isključivošću, a najčešće jednim i drugim.

Smatrajući da je zadatak boljeg dela čovečanstva da prepozna temeljnu vrednost kulture, interkulturalnog dijaloga kao jedinog osnova za istinsko razumevanje među narodnima, verama, tradicijama i političkim formama, Vukosavljević je rekao da stoga “države ne smeju štedeti sredstva, u skladu sa svojim maksimalnim mogućnostima, da svoju kulturu razvijaju, unapređuju, obogaćuju i ostavljaju otvorenom za kvalitetne uticaje sa svih strana, i takvu je uklapaju u složeni i harmonični mozaik univerzalne ljudske kulture”.

Shvatanje kulture kao najvažnijeg oblika ljudskog postojanja, kako je naveo Vukosavljević, mora se posmatrati u istorijskoj perspektivi koja nameće zaključak da društva preživljavaju političke, društvene, ekonomske, pa čak i ideološke preokrete samo ako poseduju snažno kulturno jezgro koje, uprkos povremenim kontrapunktima sa drugim jezgrima, nužno mora da teži globalnoj kulturnoj harmoniji.

“To je jedini uslov opstanka sveta koji smo nasledili, koji poznajemo i koji moramo predati budućim generacijama. Verujem da takva ili slična poruka mora biti poslata i sa ovog skupa”, naveo je Vukosavljević, koji se na marginama konferencije sastao sa predsednikom Švajcarske Alenom Berseom, kome je čestitao na novoj funkciji i dogovorio razmenu eksperata u oblasti kinematografije, digitalizacije i drugih aspekata zaštite kulturnog nasleđa. Barse je, kako je navedeno u saopštenju, zahvalio na podršci usvajanju Davoske deklaracije i izrazio zahvalnost na intenziviranju saradnje u oblasti kulture dve zemlje.

Konferenciji je prethodio i sastanak Vukosavljevića sa zamenicom ministra kulture Italije Ilarijom Borleti Buitoni i sa ministrom kulture Crne Gore Aleksandrom Bogdanovićem.

Vukosavljević i Buitonijeva razgovarali su o otvaranju kulturnog centra Srbije u Trstu, koji je predviđen Nacrtom strategije kulturnog razvoja. Vukosavljević je za tu ideju dobio obećanje da će je Ministarstvo kulture Italije snažno podržati. Vukosavljević je zatražio podršku Italije i za očuvanje, obnovu i zaštitu srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu, naročito spomenika na listi Uneska. Bilo je reči i o napretku dogovora u vezi sa otvaranjem lektorata u Rimu, planovima o učešću Srbije u statusu počasnog gosta na konferenciji o arheoturizmu u Pestumu, kao i potpisivanju novog sporazuma o saradnji u oblasti kulture.

Ilarija Buitoni je izrazila veliku zainteresovanost za saradnju i naglasila da je Srbija zemlja u fokusu Italije.

Crnogorski ministar kulture pozvao je srpskog kolegu na konferenciju posvećenu Aušvicu, a kako je navedeno, dogovorili su se i da u najskorije vreme razmene posete i potpišu sporazum o saradnji u kulturi. Takođe, dogovorena je i saradnja na polju digitalizacije i razmene iskustava u ovoj oblasti.

Aleksandar Bogdanović je, kako je saopštilo Ministarstvo kulture Crne Gore, istakao u govoru na konferenciji značaj kulturne baštine kao osnove za razvoj međukulturnog sklada, promociju kulturne raznolikosti i dijalog lokalnih zajednica, ali i kao resursa koji doprinosi ekonomskom razvoju. Istakao je da Crnu Goru karakteriše bogatstvo kulturnih slojeva, zbog čega savremene politike u oblasti očuvanja kulturne baštine upućuju na koncept njenog održivog korišćenja.

Bogdanović je, kako je saopštilo Ministarstvo kulture Crne Gore, istakao u govoru na konferenciji značaj kulturne baštine kao osnove za razvoj međukulturnog sklada, promociju kulturne raznolikosti i dijalog lokalnih zajednica, ali i kao resursa koji doprinosi ekonomskom razvoju. Istakao je da Crnu Goru karakteriše bogatstvo kulturnih slojeva, zbog čega savremene politike u oblasti očuvanja kulturne baštine upućuju na koncept njenog održivog korišćenja.

Bogdanović je takođe na marginama konferencije imao niz bilateralnih susreta sa ministrima i predstavnicima međunarodnih institucija.

Savremene politike Crne Gore u oblasti zaštite i očuvanja kulturne baštine, kako je rekao Bogdanović, uvek upućuju na koncept njenog održivog korišćenja, uz valorizaciju koja je bazirana na kulturno-umetničkom stvaralaštvu, a u skladu sa potrebama mesta u kojem se nalazi. U tom kontekstu, Evropsku godinu kulturne baštine treba posmatrati i kroz potrebu naglašavanja zaštite i očuvanja kulturnih dobara, te kroz podsticanje primene savremenih konzervatorskih principa koji omogućavaju adekvatnu zaštitu, ali i održivost, te promovišu takav sveobuhvatan, interdiscipliniran pristup očuvanju baštine u savremenom kontekstu, rekao je Bogdanović, koji je najavio i niz aktivnosti Crne Gore tokom Evropske godine kulturnog nasleđa. Između ostalog, kako je rekao, planirana je realizacija 116 projekata koje sufinansira Ministarstvo kulture, a predviđeni su godišnjim Programom zaštite i očuvanja kulturnih dobara. U Crnoj Gori će se, u saradnji sa Uneskom, održati ministarstka konferencija posvećena obnavljanju bivšeg jugoslovenskog paviljona u okviru Državnog muzeja Aušvic-Birkenau.

Makedonski ministar kulture Robert Alađozovski rekao je da koncept Baukultur dolazi u pravo vreme, kada se Makedonija suočava sa ozbiljnim izazovima u pogledu nesrazmernog rasta i razvoja usled migracije i ekonomske krize, nedostatka brige i odgovornosti za životnu sredinu i njene vrednosti, kao i smanjivanja kvaliteta gradnje, gubitka regionalnih tradicija.

“Snažno verujem da treba da prihvatimo koncept visokokvalitenog Baukultur kao odgovoran i samosvestan čin brige za vrednosti životne sredine i zajednice na nekoliko nivoa koji zahtevaju zajedničke napore”, rekao je Alađozovski, saopštilo je makedonsko Ministarstvo kulture. Dodao je da je Makedonija u procesu usvajanja Nacionalne strategije kulturnog razvoja 2018-2022, te da je ponosan što se Davoska deklaracija već otelotvoruje u tom dokumentu.

*Davoska deklaracija (pdf)

(SEEcult.org)