Kulturni život u Studenjaku
Dom kulture Studentski grad nudi na početku 2015. godine raznovrstan filmski, muzički, likovni, književni i pozorišni program, uz niz predavanja, među kojima se izdvaja gostovanje francuskog filozofa Alena Badjua.
U saradnji sa “Edicijom Jugoslavija”, istaknuti mislilac, matematičar, romansijer i dramaturg Alen Badju, osnivač Instituta za savremenu francusku filozofiju, održaće 12. janura predavanje “Živi prezent i politički subjekt”, nakon čega sledi podijum-diskusija i razgovor s publikom. Dan kasnije Badju će govoriti o francuskom reditelju Žan-Lik Godaru (Jean-Luc Godard), nakon projekcije njegovog filma “Kineskinja” (1967).
Najavljeno je još nekoliko predavanja, koja se bave međunarodnim, socijalnim i ekonomskim pitanjima, pa će Miša Stojadinović 19. januara govoriti o Noamu Čomskom kao misliocu levice, Ranko Gojković će 21. januara predstaviti knjigu “Zavera papizma protiv hrišćanstva”, pri čemu će biti reči i o krizi u Ukrajini “kroz prizmu viševekovne politike Vatikana prema Rusiji”, razgovor “Protivrečnosti populacione politike u Srbiji” biće održan 26. januara, a o posledicama krize globalne ekonomije na društvo biće reči 28. januara na predavanju Nade Novaković “Protesti, revolt i klasna borba na globalnom nivou”.
Filmski program počinje 13. januara Godarovom “Kineskinjom” (1967), u kojoj uticajni francuski reditelj proklamuje ideje Mao Cedunga, kritikuje potrošačko društvo i kapitalistički sistem. Projekcija će biti održana uz razgovor sa Alenom Badjuom, u okviru njegovog prvog gostovanja u regionu.
DKSG će prikazati i nekoliko zanimljivih naslova sa proteklog 20. Festivala autorskog filma - “Neposlušne” Mine Đukić od 16. do 18. januara, ruski “Levijatan” Andreja Zvjaginceva (23-25. januara), te pobednički film Kana 2014. godine - “Zimski san” Nuri Bilgea Džejlana (30. i 31. januara i 1. februara).
Posetioce očekuje 20. januara i “Mondo Bizar - Noć filmskih trejlera 2”, višečasovna audiovizuelna ekstravaganca koja će ih odvesti u vreme prljavih, zadimljenih ponoćnih bioskopa u kojima su beskrajni maratoni jeftinih filmova sumnjivog kvaliteta i moralnih vrednosti zabavljali, zgražavali i šokirali publiku, pomerajući granice pristojnosti i ukusa. Neretko interesantniji od samih filmova koje su najavljivali, trejleri su postali autonomna forma, esencijalni za komercijalni uspeh filma na sve zasićenijem bioskopskom tržištu, gde su granice pornografije i mejnstrima bivale sve poroznije. Tokom četiri sata gledaće se najbolji, najbizarniji, najšokantniji i najsmešniji trejleri iz celog sveta.
Četvrtak je rezervisan za dokumentarce, pa će tako 15. januara biti prikazan danski film “Crvena kapela” Madsa Brugera o dvojici komičara koji se pridružuju režiseru na putu kroz Severnu Koreju, pokušavajući da ogole jedan diktatorski režim. Nagrađivani srpsko-finski film “Anplagd” Mladena Kovačevića na programu je 22. januara, a 29. januara ruski film “Lopovi po zakonu” Aleksandra Genteleva, upečatljiv i hrabar prikaz organizovanog kriminala, gde je tanka linija između politike i mafije, policije i tajkuna.
Sreda je predviđena za dela alternativnog filma, počev od Liste značajnih ostvarenja nedavnog Festivala Alternative film/video na kojoj su se našli “A.D.A.M.” Vladislava Kneževića (Hrvatska), “Friedrichsfelde Ost” Milice Jovčić i Nenada Ćosića (Srbija/Hrvatska), “Inversion” Linde Fenstermaker (SAD)…
Dokumentarni TV serijal “Filmovi iz ljubavi” beogradskog filmskog autora i producenta Miroslava Bate Petrovića, koji će dati uvodnu reč, biće prikazan 21. januara, a bavi se paralelnom kinematografijom u Srbiji od 1950. Pod tim terminom se podrazumeva filmsko stvaralaštvo koje spada u sferu privatne inicijative autora, privatne produkcije - filmovi koji nastaju van tokova zvanične kinematografije i ne finansiraju se iz državnih budžeta. Oni se nigde ni evidentiraju, pa čak ni u godišnjacima Filmskog centra Srbije, što je zakonom predviđeno.
Posetioci će 28. januara imati priliku da vide i filmski/video projekat “Exqusite corpse cinema” koji je pokrenula autorka Saliz Hjuz, a u njemu je učestvovalo 13 autora koji su imali za zadatak da realizuju kratki film/video u dužini od 2 do 5 minuta, uz unapred određen prvi i zadnji kadar.
Ljubitelji saksofoniste Gerija Maligana (Gerry Mulligan) mogu se 15. januara upoznati sa njegovim likom i delom, dok će 29. januara, u okviru Rok portreta, biti predstavljena grupa Rejdiohed (Radiohead) o kojoj će govoriti nekritični obožavalac Milan Milosavljević i kritični Mićun Ristić.
Muzički program počinje koncertom violoniste Gorana Uzelca i pijanistkinje Diane Jovanović 20. januara, koji će izvesti dela Franca Šuberta, Roberta Šumana, Frica Krajslera i Pabla de Sarasatea, a 26. januara nastupiće muzički sastav Hashima.
Četvrtkom se u Studiju 26 održavaju radionice Hora Studenjaka, koji je zamišljen kao prilika za pevanje, kreativno izražavanje i druženje - za sve studente koji to žele. Pevački talenat je poželjan, ali ne i neophodan. Repertoar će biti oformljen u skladu sa kreativnim doprinosom studenata, pa su tako autorski stihovi i ideje za pesme veoma dobrodošli. Hor će svakog voditi kompozitor i dirigent Matija Anđelković i Marija Družijanić.
Radionica za udaraljke namenjena je studentima koji su zainteresovani za bavljenje muzikom i ovladavanjem veštinom sviranja na udaraljkama, a nju utorkom vodi Aleksandar Andrejević, timpanista Simfonijskog orkestra RTS.
Povodom stogodišnjice početka Velikog rata, 19. januara biće odigrana monodrama “Milunka” sa Vesnom Stanković, u režiji Petra Stanojlovića, koja govori o Milunki Savić, izuzetnoj ženi-ratnici, jedinoj u svetu koja je odlikovana francuskim Ratnim krstom sa palmom i dobila dva ordena Legije časti... Narodno pozorište u Beogradu gostovaće 22. januara predstavom Stefana Sablića “Kovači”, dok će 29. januara Beogradsko dramsko izvesti “Derviš i smrt” sa Milošem Lazićem i Slobodanom Ćustićem koji je ujedno i reditelj.
Svi zainteresovani mogu posetiti i radionice plesa, kao i radionice glume - Četvrti zid (vikendom sa rediteljem Nemanjom Savkovićem i glumcima Srđanom Karanovićem i Aleksandrom Veljković) i Talija (nedeljom sa Ljiljanom i Darkom Joksimović).
Izložba “Večiti student” Aleksandra Jestrovića Jamesdina otvorena je do 12. januara u Galeriji DKSG-a, dok je od 15. januara najavljena izložba radova sa umetničke kolonije “Tabui u tranziciji”, održane proteklog leta u selu Babe kod Beograda, u organizaciji Zemunskom malog umetničkog centra (ZMUC). Od 22. januara biće otvorena izložba “Oko Studenjaka” fotografkinje i vizuelne umetnice Aleksandrije Ajduković i autorke animiranih filmova Jelene Bešir, koja predstavlja printove, razglednice i video radove načinjene u bliskom okruženju DKSG-a.
U okviru ciklusa Nova poezija, 15. januara biće predstavljena treća pesnička knjiga Petra Matovića “Odakle dolaze dabrovi”, a 20. januara dela Gonsala M. Tavareša, dobitnika više značajnih književnih nagrada.
U saradnji sa RTS-om, 22. januara biće emitovana epizoda TV emisije Trezor o Milanu Kašaninu, istoričaru umetnosti, kustosu, književnom kritičaru, prevodiocu i piscu, koji je između dva rata upoznao mnoge ličnosti umetničkog života, prijateljevao s njima i vodio zanimljivu korespodenciju.
U saradnji sa RTS-om 29. januara biće predstavljena i “Antologija srpskog dadizma”, uz učešće Gojka Tešića, Bojana Jovića i Predraga Todorovića, koji je i priredio tu zbirku. Žanrovski raznovrsna, “Antologija” predstavlja izbor iz srpske avangardne književnosti objavljivane od 1921. do 1923. godine: pesme, poeme, priče, novele/romane, drame, filozofiju, daktilokarikature, antireklame, pamflete, manifeste, eseje… Ključni autori su Dragan Aleksić, Branko Ve Poljanski i Ljubomir Micić, ali i Mihailo S. Petrov, Petar Palavičini, Boško Tokin, Rade Drainac, Moni de Buli, Risto Ratković i Stanislav Vinaver.
Zainteresovane očekuje i besplatna novinarska radionica koju vodi Marina Stefanović, novinarka i urednica ART TV-a, a održavaće se četvrtkom u 18 sati u Sali na spratu. Namenjena je studentima žurnalistike i svima koji žele da ovladaju modernim tehnikama medijske komunikacije (od štampe, radija, televizije do veb novinarstva).
Izložba knjiga “Sloboda je negde drugde” Rastka Markovića biće otvorena 12. januara i trajaće do kraja meseca, a posvećena je piscima sa Istoka koji su slavu stekli na Zapadu, do koga su stigli u potrazi za slobodom.
Počeo je, inače, i upis u biblioteku DKSG-a, a godišnja članarina je, kao i prošle godine – 1.200 dinara (uz indeks, ličnu kartu i fotografiju).
N. Pavlović / SEEcult.org
