Mizogina moć patrijarhata
Izložba “Super heroina” u sarajevskoj galeriji CKA Charlama, otvorena 3. oktobra, potvrđuje i kritički mapira mizoginu moć patrijarhata, predstavljajući radove umetnica Sanje Latinović, Jelene Jelače i Ane Janković.
Izložba “Super heroina” u sarajevskoj galeriji CKA Charlama, otvorena 3. oktobra, potvrđuje i kritički mapira mizoginu moć patrijarhata, predstavljajući radove umetnica Sanje Latinović, Jelene Jelače i Ane Janković.
Prema navodima Olivere Nikolić Kie, work in progress tri umetnice sastoji se u prvoj fazi iz tri dela, a polazište tog rada je skulptura, načinjena uzimanjem otisaka u gipsu, različitih delova tela sedam žena, spojenih u jedno telo. Ta skulptura predstavlja osnovu istraživanja, potragu za ženskim subjektivitetom ili načinima na koje je moguće zaći u divlju zonu, zonu u kojoj telo izlazi van okvira diskurzivnog mišljenja.
Drugi deo rada, u uvodnoj prezentaciji, tematizuje percepciju i načine sagledavanja zasebnih delova tela (lice, vrat, grudi, ruke, noge, stopala) putem videa u kojem žene koje su dale delove tela za izgradnju skulpture, govore o tim svojim delovima, načinima na koje ih opažaju/doživljavaju one i drugi, načinima na koje ih koriste, kao i o tome kako zamišljaju super heroinu. Treći deo rada je serija fotografija žene u privatnosti njenog doma, u domaćinstvu.
Fotografije i video potvrđuju i kritički mapiraju mizoginu moć patrijarhata. “Ma koliko anahrono zvučao zahtev da žena treba da u kući bude domaćica, na ulici dama, a u krevetu kurva, ovaj mit nastavlja da se iznova i iznova reprodukuje, a u tome pođednako učestvuju i muškarci i žene”, navela je Olivera Nikolić Kia.
U video radu to postaje vidljivo po načinu na koji sagovornice introjektuju spolja dobijenu informaciju o tome da su određeni delovi njihovih tela lepi (i da je to važno) i kao takvi pogodni za isticanje i privlačenje pažnje. Nema otklona prema socio-kulturnim datostima, one ostaju upisane u žensko telo materijalizujući ih i stavljajući još jedan pečat na uspostavljene društvene odnose. I mada izgleda kao da se radi o individualnim projektima označavanja, ili upotrebi ženske moći, ove strategije korišćenja tela teže unifikaciji, pronalaženju univerzalnog modela lepote i identiteta propisanog falocentričnom kulturom i preživljavanju unutar nje.
Na fotografijama se vide gotovo idealizovane scene doma u kojem žena obavlja jedan posao za drugim i ispunjava rodne uloge. Ovi prizori deluju estetizovano, kao romantizovane verzije stvarnosti, kao da je seting namešten radi fotografisanja, a ustvari je u postojeći enterijer-domaćinstvo samo umetnuta Super heroina.
Sama skulptura “Super heroina” simboliše potragu, postavlja i otvara
pitanja. Stvorena od više delova različitih tela, kao i Frankenštajn autorke Meri Šeli, i Super heroina je u potrazi za prometejskim prekoračenjem granice.
“Da li je moguće skidati sloj po sloj kulturnih naslaga nataloženih na telo i osloboditi ga kolonizatorskih naslaga patrijarhata? Da li je moguće stvoriti novo telo i kako misliti telo van falocentricnog jezika, ako ‘telo ne može biti mišljeno iz područja kulture’. Da li ‘Super heroina’, u ovoj etapi njene reprezentacije može da se posmatra kao tabula rasa, materijalna baza za upisivanje novih značenja? Da li je ona već konstituisana na način da ima i pol i rod, ili je možemo sagledavati van ovih kategorija? Budući da je imenovana u ženskom rodu, da li će se u procesu subjektivacije u nastavku ovog work in progreš, umetnice poigravati fleksibilnošću roda i mnoštvom njegovih oblika, na tragu zalaganja za ideju da tek treba da se obrazuje ženska subjektivnost i da su žene te koje treba da je oblikuju? Koju vrstu subverzije će ponuditi umetnice, posredstvom 'Super heroine', ako se složimo, prema tezi Judith Butler, da rod dolazi još pre pola i da je rod performativan, u neprekidnoj proizvodnji i obnavljanju sebe. Moguća divlja zona možda se nalazi u rekontekstualizaji fluidne kategorije roda, pronalaženjem mesta diskontinuiteta i/ili parodiranjem rodnih performativa kako obećava Super heroina”, navela je Olivera Nikolić Kia.
CKA Charlama (Centar kulturnih aktivnosti) je projekat koji se bavi promocijom novih umetničkih formi i kulturnom edukacijom javnog prostora u Sarajevu i BiH, a polje delovanja je savremena umetnost, ali i film, teatar, muzika, književnost i drugi oblici arta i kulture.
Predsednik Skupštine i umetnički direktor CKA Charlama je umetnik Jusuf Hadžifejzović, a predsednik društva je filmski reditelj i dramski pisac Jasmin Duraković (www.depo.ba/depo_art).
(SEEcult.org)
