(Ne)briga o Pompeji
Urušavanje zidova drevne Pompeje gotovo da više nije novost, a italijanske vlasti, nakon zahteva Evropske unije i UN za hitno reagovanje, odobrile su dodatnih dva miliona evra za najhitnije popravke i pozvale privatni biznis sektor da takođe finansijski pomogne.
Nakon novih oštećenja, izazvanih jakom kišom proteklog vikenda, novi italijanski premijer Mateo Renci pozvao je 5. marta biznismene iz privatnog sektora da finansiraju neophodne popravke u Pompeji, lokalitetu na Listi svetske baštine UNESKO-a.
“Italija je zemlja kulture i stoga vas pitam: Šta čekate?”, poručio je Renci privatnicima, dodajući da je neophodno da se okonča ideološko odbijanje da se dozvoli privatnom sektoru da interveniše, odnosno stav da jedino javni sektor može da garantuje zaštitu kulturnog nasleđa.
“Ako privatni sektor može da obezbedi da zidovi stoje uspravno, zašto mu to ne dozvoliti?”, naveo je Renci, najmlađi do sada italijanski premijer, koji je obećao da će uvesti radikalne i hitne promene u posrnulu ekonomiju Italije.
Pompeja već godinama postepeno propada, a najnovije urušavanje iniciralo je i apele EU i UN da se hitno preduzmu odgovarajuće mere zaštite.
Ministarstvo kulture obećalo je 5. marta, posle hitnog sastanka sa arheolozima, da će izdvojiti dodatna dva miliona evra, a prioritet je smanjenje rizika od poplava na najugroženijim delovima Pompeje.
Italijanski ministar kulture Dario Frančeskini izjavio je da EU može da bude sigurna da Italija brine o Pompeji i da će preduzeti kako hitne mere, tako i dugoročne mere zaštite.
Italijanski budžet za kulturu već nekoliko godina se smanjuje, a UN i EU su već nekoliko puta izrazile zabrinutost i upozorile na stanje istorijskih lokaliteta u Italiji.
Pompeja je jedan od najvećih svetskih arheoloških bisera, a svake godine privuče oko 2,5 miliona turista.
Uprkos tome, bilo je već optužbi da je Pompeja, koja se prostore na 66 hektara, zapostavljena i da su sredstva za zaštitu tog lokaliteta nedovoljna.
Prošle godine lansiran je ambiciozni projekat “Velika Pompeja”, vredan 105 miliona evra, od kojih EU obezbeđuje 41,8 milion. Italijanski mediji objavili su, međutim, da je do sada potrošeno svega 588.000 evra, te da je problem u sporoj reakciji nadležnih i birokratskom odlaganju korišćenja odobrenog novca.
Pompeja potiče iz šestog veka pre nove ere, a tokom sedam vekova - sve do erupcije vulkana Vezuv 79. godine nove ere, koji ju je zatrpao pepelom, spalio i okamenio, na tom prostoru živelo je oko 13.000 ljudi.
(SEEcult.org)
