Ni ovde ni tamo
Multimedijalna umetnica Jovana Popić, koja živi i radi u Berlinu, predstavlja se od 10. decembra u Gete institutu u Beogradu izložbom “Ni ovde ni tamo - topologija identiteta” kojom predočava stalno kretanje između mestâ i nemestâ u životu savremenog čoveka, pozivajući sve na preispitivanje vlastite navigacije u svetu.
Instalacija u prostoru izloga Gete instituta (galerija Menjačnica) sastoji se od reljefa, fotografija, video i tonskih zapisa. Umetnica pritom jednom mestu suprotstavlja jedno nemesto, preispitujući to da li su mesta još uvek značajna i uticajna središta ljudskog iskustva, da li možemo sebe da dovedemo u asocijativnu vezu sa određenim mestima, kao i to da li određeno mesto može biti polazište na osnovu koga se orijentišemo u svetu i oblikujemo vlastiti identitet, navedeno je u tekstu povodom izložbe.
Mesta poput aerodroma, raskrsnica, supermarketa, hotela, izbegličkih kampova i državnih granica, koja nisu društveno ili istorijski značajna, tj. koja ne doprinose izgradnji kulturnog identiteta, nazivaju se tranzitnim mestima. To su takozvana nemesta (Auge 1992), a ubrajaju se među faktore koji obeležavaju naše postojanje. Nasuprot njima stoje društveno i istorijski specifična mesta koja su značajan izvor individualnog i kulturnog identiteta, poput porodičnog doma, domovine i njenih geografskih obeležja, kao i značajnih nacionalno-istorijskih spomenika.
Pored mesta i nemesta, na simboličnom nivou postoje i tzv. heterotopije. To su “mesta izvan svih mesta”, koja prema Fukou na osoben način odražavaju društvene odnose, reprezentujući ih, negirajući ih ili ih potpuno preokrećući. Heterotopije su, prema Fukou, “istinska mesta, delotvorna mesta, upisana u strukturu društva, takoreći protivteže ili obalni stubovi, ostvarene utopije, koje istovremeno reprezentuju, osporavaju ili preokreću istinska mesta unutar date kulture, u izvesnom smilslu mesta izvan svih mesta, bez obzira na to što se zaista mogu lokalizovati”.
Rad Jovane Popić “Ni ovde ni tamo” predočava naše stalno kretanje između mestâ i nemestâ, istovremeno nas pozivajući i da preispitamo vlastitu navigaciju u svetu.
Jovana Popić ispituje i da li je svesno iskustvo života i kretanja u tranzitornim prostorima pođednako duboko povezano sa životom po sebi.
U aktuelnom političkom kontekstu, koji obeležava izbeglička kriza, razmišljanja o identitetu neopohodna su i nezaobilazna. Ona otvaraju pitanje da li smo postali univerzalni savremeni nomadi-emigranti, koji svoj život definišu kretanjem, stvarajući tako našu sliku o identitetu. Da li smo se pretvorili u ljude koji postoje između mestâ, pri čemu je iskustvo kretanja značajnije od ostanka na određenom mestu.
“Ni ovde ni tamo” predočava tragove potrage za vlastitim mestom u svetu. Ta mesta su jedinstvena, emocionalno i mentalno zgusnuta. Jovana Popić u svom radu koristi umetnost kao sredstvo za istraživanje opisane humane geografije, inspirisana Vitgenštajnovom mišlju da “onda kada smo primorani da izradimo kartu određene oblasti, ta karta pokazuje različite puteve koji presecaju datu oblast. Mi možemo odabrati neki od tih puteva, ali nikada dva puta istovremeno”.
Rad “Ni ovde ni tamo” okreće se pojedincu i istraživanju odnosa njegovih geografskih konstrukcija i njegovog identiteta. Simbolično posmatrano, ljudi svoje geografske konstrukte izgrađuju polazeći od svoje jedisntvene navigacije korz svet, i ti su konstrukti složena mreža individualnih odnosa prema mestima u datom svetu. Odnose između ljudi i mesta obeležavaju obe strane, između ostalog i emocionalno, racionalno, socio-kulturno, istorijiski i politički. Svi oni zajedno omeđuju teritoriju u kojoj se određena osoba kreće, a ona je jedinstvena, tj. razlikuje se od pojedinica do pojedinca. Te su teritorije složeni konstrukti, koji postoje i na fizičkom, ali i na mentalnom, nefizičkom nivou. One podsećaju na individualnu aktivnu heterotopiju, u kojoj pojedinici istovremeno reprezentuju, negiraju ili preokreću istinska mesta.
Zbog toga je heterotopija lično, vlastito mesto, mesto izvani svih mesta, koje se ne nalazi ni ovde ni tamo. U tom se posebnom mestu u svet ucrtava lična topologija vlastitog identiteta. Postojanje takve heterotopije čini vidljivim napetost između univerzalne misli i teritorijalnosti, što se u današnjem svetu može čitati i kao manifest.
Izložba “Ni ovde ni tamo” poziva nas da stupimo na njenu prolaznu, heterotopijsku teritoriju, ne bi li smo tu otpočeli konstrukciju sopstvene topografije identiteta.
Jovana Popić, rođena 1977. godine u Zadru, započela je studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, kao stipendista Fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka Srbije. Bila je i stipendista Fondacije “Fridrih Nauman” i nosilac Predsedničke nagrade za diplomski rad na Univerzitetu umetnosti u Berlinu (masterklas Rebeke Horn). Takođe, nosilac je nagrada i priznanja Gete instituta, Fondacije “Ulrih i Burga Knispel”, Društva “Karl Hofer”, Kraljevine Norveške, te dobitnica brojnih rezidencijalnih stipendija.
Izlagala je u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Italiji, Grčkoj, SAD, Poljskoj, Rusiji, Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji.
Izložba “Ni ovde ni tamo” biće otvorena u izlozima Gete instituta do 31. januara 2016.
(SEEcult.org)
