Preminuo Aleksej Balabanov
Kultni ruski filmski režiser Aleksej Balabanov iznenada je preminuo 18. maja u 55. godini u jednom sanatorijumu kod Sankt Peterburga.
Balabanov je pao u nesvest, a pokušaji reanimacije su ostali neuspešni. Uzrok njegove smrti još nije poznat, preneli su ruski mediji.
Producent Sergej Seljanov izjavio je da je Balabanov preminuo u sanatorijumu dok je radio na novom scenariju. Dodao je niko ne može da poveruje da je umro.
Poslednji intervju Balabanov je dao dan pre smrti dopisniku “Večernje Moskve”, a govorio je proročki, navodeći da je spreman da ode u raj kako bi video tamo oca. “Najverovatnije više neće biti filmova Alekseja Balabanova. Odnekud imam takav predosećaj. Premda, napisao sam scenario za novi film i mislim da nije loš”, rekao je Balabanov.
Balabanov je režirao više od 20 filmova, među kojima su najpoznatiji kriminalistički “Brat” (1997) i nastavak “Brat 2”, zatim “Rat” (2002) o sukobu u Čečeniji, koji je bio veoma popularan širom Rusije, te šokantni i kontroverzni “Kargo 200” (2007) i “Morfijum” (2008).
Poslednji film “I ja, takođe” (2012), u kojem igraju bišvi kriminalci, njegovi prijatelji iz mladosti, predstavio je početkom ove godine na Kustendorfu na Mokroj Gori, gde je kao počasni gost tog festivala Emira Kusturice održao i radionicu za studente.
U filmu “I ja, takođe” Balabanov i sam igra epizodnu ulogu - lika koji umire.
Balabanov je najavio plan da snimi film o Staljinovoj mladosti, a nameravao je da pozove Kusturicu da učestvuje. Tada se požalio i da je bolestan, navodeći da će Kusturica, ako bude potrebno, završiti njegov film. Kusturica je kasnije izjavio, međutim, da ne bi radio na filmu o mladom Staljinu, jer nije dovoljno upućen u njegovo vreme i u samu ličnost.
Rođen 25. februara 1959. u Sverdlovsku, Aleksej Oktjabrinovič Balabanov diplomirao je 1981. godine na Državnom pedagoškom institutu "Gorki" u Moskvi. Radio je od 1983. do 1987. kao asistent režije u filmskom studiju u Sverdlovsku, a 1990. je završio kurseve režije i dramaturgije pri umetničkoj radionici “Auteur Cinema”. Prvi dokumentarni film “Egor i Nastja” snimio je 1989. godine, a potom su usledili i “Istorija letenja” (1990) i “Sukob na granici” (1991).
Proslavio se širom Evrope već prvim igranim filmpm “Srećna vremena” (1992), a 1994. je debitovao i kao producent na filmu “Ispovest stranca”.
Laureat je nagrada na festivalima u Torontu, Sočiju, Kotbusu, Istanbulu, Roterdamu, Montrealu...
Gostujući na 6. Kustendorfu u januaru ove godine, Balabanov je održao radionicu performativnog karaktera, odgovarajući studentima u maniru likova iz svojih skorijih filmova. Tada nije želeo da opširnije govori o svojim starijim filmovima, a najrečitiji je bio o poslednjem filmu “I ja, takođe”, koji je snimio za svega tri meseca, dok je scenario pisao pola godine.
Balabanov je trebalo da bude gost 38. FEST-a u Beogradu 2010. godine, koji je i otvoren njegovim filmom “Morfijum”, zasnovanim na autobiografskoj priči slavnog pisca Mihaila Bulgakova “Beleške mladog lekara”. Tim filmom želeo je da prikaže život brilijantnog čoveka koji kreće nizbrdo.
Balabanov ipak nije gostovao na 38. FEST-u, a nedolazak je obrazložio velikim problemom prilikom izbora glumaca za film koji je tada radio.
B. Rakočević / SEEcult.org
