Izlaganje Nebojše Bradića

Nebojša Bradić, ministar kulture Srbije

Nebojša Bradić, ministar kulture Srbije

"Ustani, udahni duboko, otresi prašinu sa poimanja, i kreni - u novom smeru"

Dolazeći na nacionalnu konferenciju „Kulturna politika u oblasti kulturnog nasleđa i transformacija institucija“, koja se održava u Palati Srbije, pročitao sam novinsku najavu da će „posetioci imati priliku da čuju...“. U nastavku je nedostajalo jedno „i vide“ jer učesnici i posetioci ove konferencije zaista imaju priliku da vide istinsko kulturno nasleđe koje predstavlja ova zgrada, zidni mozaici, tapiserije, slike, tepisi, nameštaj, arhitektonska rešenja... koji predstavljaju istinsku kulturnu vrednost minule epohe. Uvažavanje ovog kulturnog nasleđa i njegovo predstavljanje publici Beograda i Srbije može biti jedan od podsticaja koji upućujemo sa početka ovog našeg skupa.

Muzeji i muzejski prostori su onoliko živi koliko mi uvažavamo njihov potencijal, koliko kreativnosti i invencije iskazujemo u predstavljanju kulturnog blaga koje, na taj način, postaje deo našeg sadašnjeg vremena i osnov za budućnost. Muzeji, dakle, više nisu hramovi, već postaju agore, pomažu da se ožive autohtone vrednosti, da se uspostave živi identiteti, odnosno - da se oživi kulturna „proizvodnja“.

Kako početi našu konferenciju u situaciji kada se kod nas o kulturnom nasleđu govori, gotovo isključivo, u situacijama kada je ono ugroženo, devastirano ili zanemareno? „Ustani, udahni duboko, otresi prašinu sa sebe i kreni ispočetka“ - reči su Barak Obame na inauguraciji ispred Kapitol Hila. Međutim, to nisu bile njegove reči, već stihovi pesme koju pevaju Džindžer Rodžers i Fred Aster u filmu „Sving tajm“ iz 1936. godine. Te stihove bih ovom prilikom i ja citirao, kao izazov, na početku ove važne konferencije o zaštiti kulturnog nasleđa i transformaciji institucija.
Potreba za boljom, efikasnijom, kvalitetnijom, drugačijom, pravom, jasnom kulturnom politikom u oblasti kulturnog nasleđa u Srbiji - postoji decenijama unazad. Može se slobodno reći da njome nikada nisu bili zadovoljni ni stručnjaci, niti oni koji su oblikovali uslove delovanja u kulturi.

Ne treba ispustiti iz vida ni činjenicu da je reč o istorijskom periodu koji podrazumeva najteže društvene lomove, od kraja drugog svetskog rata. U uslovima česte promene vlasti i političkog potvrđivanja pojedinih stranaka i koalicija u oblikovanju društvenog ustrojstva samostalne Srbije - zalaganje za kulturu, a s tim u vezi, i zaštitu kulturne baštine - nije spadalo u red najvažnijih aktivnosti.

Okolnosti su se u međuvremenu promenile, a inercija mnogih kulturnih ustanova u navikama i privilegijama iz doba socijalističkog ustrojstva, sučelila se sa tržišnim zahtevima i stvorila konfliktnu poziciju, napetost u isčekivanju razrešavanja sve većeg broja problema u radu.

Budžetske ustanove kulture, nedostatak sredstava za svoje planirane aktivnosti nisu bile preterano motivisane, niti podsticane, da stvaraju dodatnim angažovanjem, već su od nadležnih insitucija javne uprave čekale da ih dotira. Nestabilni ekonomski uslovi davali su alibi deprofesionalizaciji, improvizaciji, diskontinuitetu i dezorijentisanosti u organizaciji kulturnih delatnosti, a pokušaji da se izradi i prihvati delatna strategija razvoja u kulturi - ostali su bez potrebnih rezultata.

U službi upravo takvog korpusa kulturnih aktera - nalazi se Ministarstvo kulture, koje ima zaduženje da utiče na promenu kulturnog ambijenta, predlaganje i uspostavljanje sistemskih rešenja, kako u kulturi uopšte, tako i u njenoj oblasti koja se tiče zaštite kulturne baštine. I ovo Ministarstvo kulture, ne samo da ne beži od takvih zadataka, već je, radi njihovog izvršenja, a u ovom slučaju, posledično, i izvršenja jednog takvog kakav je ovaj naš današnji, kompleksnog i po svobuhvatnosti izuzetno bitnog - i donelo predlog Zakona o kulturi koji će slediti i drugi zakoni i podzakonska akta u ovoj oblasti.

Jedan od važnih zakona koji će pratiti krovni zakon o kulturi je i zakon o zadužbinama i fondacijama. U situaciji u kojoj se trenutno nalaze naše ustanove od nacionalnog značaja, a pre svega muzeji, mislimo da bi pomoć donatora mogla biti presudna. Treba obnoviti zadužbinarstvo i vratiti prestiž koji su uživali ljudi koji su u 19. i 20. veku podržavali kulturu i umetnost.

Ministarstvo kulture će nastojati da promeni ambijent i uvaži svaku donaciju koja omogućava obnovu spomenika kulture i podršku institucijama kulture u uslovima ekonomske krize. Jer, ne zaboravimo, ova kriza nije nalik onima koje smo kao društvo prolazili devedesetih godina prošlog veka. Tada smo mi bili u krizi, a svet je bio u normalnom razvoju; sada je svet u krizi, i mi smo u krizi zbog toga. Dakle, ne očekujmo da će posle ove krize sve biti isto kao ranije. I upravo zato - muzeji i oblast zaštite traže ponovno promišljanje, sa strateškim otklonima u dosadašnjem razvoju. Verujem da će se - najbolji od njih - uspešno orijentisati i krenuti prema krizi sa ciljem da je savladaju. U tome će imati glas struke i, svakako i uvek, podršku Ministarstva kulture.

Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić, predsedavajući dvodnevne Međunarodne konferencije "Kulturna politika u oblasti kulturnog nasleđa i transformacija institucija", Beograd, 22.5.2009.