Izložba Zorana Rajšića - Bazaart - Na sopstveni pogon

Dah teatar, Marulićeva 8
25. oktobar - 5. novembar
Izložba IN MEMORIAM SRPSKOM SELU / DNK ZA VEŠTAČKU OPLODNJU - serija digitalnih foto-print kolaža, nastalih u okviru projekta "Mit kao sudbina"
Autor: Zoran Rajšić
Organizacija: Bazaart

Ova serija vizuelnih kompozicija proizašla je iz trogodišnjeg interdisciplinarnog istraživanja u okviru projekta "Mit kao sudbina“ na kome sam radio kao član grupe BAZAART iz Beograda.

Proces rada odvijao se u nekoliko faza:

Istraživanje je otpočelo naučnom analizom mita sa profesorom dr Ivanom Kovačevićem koji nam je pružio osnovu za dalju obradu mitskih materijala grupe SAGA iz Zvečana, kroz pisanje drame "Vodeni Bik" skupa sa Sašom Rakef iz Ljubljane, da bi zatim teorijsku kontekstualizaciju drame izveo TkH Centar za teoriju i praksu izvođačkih umetnosti iz Beograda.

Pređeni put u istraživanju – započet ličnim odabirom mitskih materijala koji su podvrgnuti dekonstrukciji u medijima nauke, teorije kulture i umetnosti – doveo me je do ponovnog ličnog odabira materijala za rad u vizuelnoj umetnosti. Na prvi pogled se može učiniti da je taj put krug, ali je zapravo on jedan deo spirale.

Masovna migracija selo-grad, nagla i nesmotrena industrijalizacija, ekološka nebriga, važne su teme dramskog teksta „Vodeni Bik“ koji je dobrim delom podstakao moju potrebu za daljim radom. Kao materijal za rad odabrao sam biljke iz dvorišta kuće mojih roditelja u kojoj sam proveo prvih petnaest godina života.

Geografija tog dvorišta sastavni je deo mog identiteta, sa biljkama sa kojima delim elemente od kojih su nam sastavljena tela po principu kruženja materije. Iznikle iz tla sačinjenog od mog urina, suza, sperme, krvi, fekalija i znoja, one jednako nose deo mene kao što sam i ja njih gazio, jeo i pio, i tako ih ugradio u sebe. Na ovaj način započeo sam proces rada sopstvenim tkivom da bih došao do lične priče, sopstvenog mita kao sudbine.

Rad na kompozicijama odvijao se u nekoliko faza i tehnika. Prvi korak bio je ručna izrada papira od vinove loze, višnje i koprive, o kojima sam tokom rada zapisao u dnevnik sledeće:

VINOVA LOZA (muški princip, otac)
Deda je zasadio vinograd i obrađivao ga uz moju pomoć. Grožđe smo jeli, vino cedili i pili, lozovaču i komovicu pekli, pili i obloge metali. Pošto je deda umro a ja napustio kuću, tata je pokušao sam da nastavi da radi u vinogradu, ali posle nekoliko godina nije više imao snage za to. Vinograd je zapustio, i kako je koji čokot bio pred umiranje, vadio ga. Od jednog čokota napravio sam papir.

VIŠNJA (ženski princip, majka)
Baka, mama i ja smo brali višnje i pravili sok, slatko, liker i u kesama ih ostavljali u zamrzivač za kolače zimi. Kada smo se baka i ja preselili u grad, mama je ostala da sama bere višnje i pravi zimnicu. Kako su godine prolazile, sve je manje imala snage i potrebe za tim. Višnje su ostajale neobrane i padale na zemlju da trule. Oko starih stabala iznikla je šuma mladica. Počele su da guše jedna drugu. Isekao sam jednu mladicu i napravio papir.

KOPRIVA (sistem, vaspitanje, obrazovanje, vaspitna mera)
Dok smo u kući sa velikim dvorištem koje se sastojalo iz vinograda, voćara, bašte i baštice sa cvećem, živeli deka, baka, tata, mama, sestra i ja, u njemu se retko mogla naći kopriva. Mama je često imala običaj da mi zapreti koprivom kad bih preterao u neposlušnosti, ali sam bio bezbedan, jer ih u našem dvorištu nije bilo. Deka, baka, sestra i ja smo otišli da živimo u gradu, a mama i tata su sve manje mogli da održavaju taj veliki vrt. Pre nekoliko godina je na placu iznad naše kuće novopečeni biznismen gradeći fabriku toliko nasipao zemlju i šut da je pokrenuo klizište od koga je dve trećine dvorišta pretvoreno u brdo. Sada je dvorište podivljalo i prepuno kopriva. Pokosio sam nekoliko njih i napravio papir.

Sledeća faza rada je bila digitalizacija: skenirao sam delove papira, kadrirao određene segmente i gradio kolaže u formi fraktala. Nisam se bavio fraktalima sa stanovišta nauke već isključivo kao umetničkim formama. Zatim sam u Adobe Photoshop-u stvarao vizuelne kompozicije lepljenjem kolaža na crnu kvadratnu podlogu.

Proces rada kretao se od tradicionalne tehnologije ručne izrade papira do korišćenja savremene digitalne tehnologije. Papir sam pravio u dvorištu i u kući mojih roditelja, a digitalne kompozicije u stanu gde sada živim. Put razvoja umetničkog medija poklopio se tako sa putem moje individuacije.

Zoran Rajšić

*In English please find HERE