Vegel: Knjige potrebne kao EU
Književnik Laslo Vegel, jedan od najznačajnijih autora savremene srpske i mađarske književnosti, istakao je, otvarajući 55. međunarodni Sajam knjiga u Beogradu, značaj kulture i knjiga za prevazilaženje prošlosti i krize, uporedivši njihovu neophodnost s neophodnošću ulaska u Evropsku uniju.
Književnik Laslo Vegel, jedan od najznačajnijih autora savremene srpske i mađarske književnosti, istakao je, otvarajući 55. međunarodni Sajam knjiga u Beogradu, značaj kulture i knjiga za prevazilaženje prošlosti i krize, uporedivši njihovu neophodnost s neophodnošću ulaska u Evropsku uniju.
Navodeći da se, prihvatajući poziv da otvori 55. Sajam knjiga u Beogradu, zapitao da li su, posle ratova i masovnih grobnica, ostale bilo kakve književne iluzije i da li još možemo verovati knjigama, Vegel je podsetio da smo preživeli olujna vremena i da nije naš siguran da li su ona sasvim za nama.
“Nas u budućnost goni oluja napretka, poput Kleovog očajnog anđela kojeg je Valter Benjamin nazvao anđelom istorije. Oluja koja se digla u rajskom vrtu očerupala je i potom razapela njegova krila, anđeo je od zaprepašćenosti izbuljenih očiju, otvorenih usta, okrenuo svoje lice prema grdnim ruševinama prošlosti. Njegova slomljena krila se nemoćno napinju, batrgaju se u oluji napretka koja ga nosi, nezaustavljivo, ka budućnosti.
Na tog anđela pomišljam u ovom svečanom trenutku, i pokušavam da dokučim na koju stranu okreće svoj pogled. Na koju će stranu da ga oduva olujni vetar koji nazivamo napretkom?”, rekao je Vegel otvarajući 55. Sajam knjiga, na kojem do 31. oktobra učestvuje više od 800 izdavača iz dvadesetak zemalja, uključujući Švedsku kao počasnog gosta.
Ukazujući da su Ortega i Gaset u svom eseju, pišući o jedinstvu Evrope, podsetili na one ruševine istorije koje je Kleov anđeo imao priliku da vidi, te da se svaka civilizacija preporađa vođena nagonom spasenja, Vegel je rekao da njegove nade, ili možda samo iluzije, pothranjuje ubeđenje da kultura, i unutar nje književnost, najdublju energiju zajednice drži budnom.
“Nama je kultura, nama su knjige neophodne bar onoliko koliko nam je neophodna EU. Jedna bez druge ne postoje. Svaka zajednica, to jest društvo, savladava svoje krize tako što okuplja svu svoju energiju, usredsređuje je, i potom, saobrazno svojoj sadašnjosti i budućnosti - neodložno stvara svoju novu prošlost. Ako nije u stanju to da učini, onda će prošlost, nažalost, ostati u ruševinama”, poručio je Vegel ma dan kada je Savet Evropske unije odlučio da prosledi Evropskoj komisiji aplikaciju Srbije za članstvo u EU.
Vegel je rekao i da ga 55. Sajam knjiga, koji je opisao kao impoznantnu priredbu, uverava u to da Kleov nesrećni anđeo ima gde da pogleda, a da ne ugleda samo ruševine.
“I ne treba da nas zbuni izraz užasnutosti na njegovom licu - takvim, užasnutim pogledom nadu u nama budi i književnost”, rekao je Vegel, istaknuti prozni i dramski pisac, esejista i kritičar, najpoznatiji po romanima “Memoari jednog makroa” (1967), “Dupla eksplozija” (1983), “Pareneza” (1987), “Novosadska trilogija, Exterritorium” (2000) i knjigama eseja “Vitgenštajnov razboj” (1993) i “Judita i druge drame” (2005).
Romani i eseji Vegela prevedeni su na više evropskih jezika, a dobitnik je, između ostalog, i najprestižnijeg priznanja u Mađarskoj, regionalne Pulicerove nagrade (2005) i nagrade Košut (2009).
Značaj knjige istakla je i švedska književnica za decu Osa Lind, koja se obratila na svečanosti u ime Švedske, počasnog gosta 55. Sajma knjiga.
Ispričavši da je prvi put ušla u školsku biblioteku sa sedam godina, i da je bila oduševljena što je sve te knjige mogla da pozajami i čita, Osa Lind rekla je da je biblioteka postala njen raj.
Knjige su je, kako je istakla, odvele preko granica i omogućile da sebe zamisli u njima.
Knjiga joj i danas predstavlja mesto na kojem se oseća slobodno, rekla je Osa Lind, koja je za knjigu “Peščani vuk” (2002), objavljenu i u Srbiji, dobila najprestižniju švedsku nagradu za dečju i omladinsku književnost “Nils Holgerson”.
Polovina od dvadesetak pisaca iz Švedske, koji gostuju na 55. Sajmu knjiga, stvara za decu.
Osim Ose Lind, u goste su pozvani pisci i ilustratori dečjih knjiga Ulf Stark, Zulmir Bečević, Sven Nordkvist, Pernila Stalfeld, Martin Vidmark i Helena Vilis, a dolazi i belgijska spisateljica i ilustratorka Kiti Krauter, dobitnica ovogodišnje Memorijalne nagrade Astrid Lindgren (ALMA).
Švedska se predstavlja projektom “Voices From Sweden” (Glasovi Švedske), kome je posvećen i poseban sajt Glasovisvedske.rs
Projekat realizuju švedska ambasada, u saradnji sa Savetom za kulturu Švedske, Švedskim institutom i kompanijom IKEA, koja je zaslužna za švedski pavoljon na Sajmu knjiga, a pisci će, osim u razgovorima sa sajamskom publikom, gostovati i širom Beograda (Biblioteka grada Begrada, Dečje pozorište Duško Radović, kulturni centri Grad, Rex, CZKD, Grupa za skandinavske jezike Filoloskog fakulteta i škole u i izvan Beograda).
Pod sloganom “Pamet u glavu”, kojim poziva sve da se izmese iz poprišta svakodnevnih medijskih ataka i uzmu knjige u ruke, 55. Sajam knjiga u Beogradu obuhvata oko 50 događaja u glavnom programu i oko 250 pratećih, a osim Švedske, na njemu učestvuju i izdavači iz Grčke, Japana, Rusije, Nemačke, Italije, Austrije, Španije, Portugalije, Izraela, Brazila, Irana, Angole, Hrvatske, BiH, Crne Gore, kao i prvi put iz Slovačke i Holandije.
Zajednički nastup i ove godine imaju kulturni centri i instituti iz zemalja Evropske unije u Beogradu, okupljeni u mrežu EUNIC (Helenski fond za kulturu, Austrijski kulturni forum, Francuski kulturni centar, Gete institut, Institut Servantes i Italijanski institut za kulturu).
Među atrakcijama programa 55. Sajma knjiga i ove godine je Forum sa četiri tematske konferencije o pitanjima profesionalnog izdavaštva u Srbiji, razvojnih strategija u nastajanju i predstavljanju knjige, kao i aktuelnih fenomena u kulturi, uz učešće pisaca, urednika, izdavača, univerzitetskih profesora, novinara…
Teme Foruma su: “Kultura, tradicija i mediji: Kako obeležavamo jubileje”, “Književnost, pozorište, film: Kako (ni)smo ekranizovali srpsku književnost”, “Blog, čet, Fejs: Destrukcija ili rekonstrukcija jezika” i “Udžbenik, biblioteka, weblioteka: Učenje i internet”.
Najavljene su i popodnevne “ćaskaonice” - razgovori s piscima različitih poetika iz zemlje i regiona - modernih klasika, autentičnih desperadosa, rokera i blogera, a među gostima Aleksandre Glovacki biće Jelena Lengold, Oto Oltvanji, hrvatska TV zvezda Aleksandar Stanković, koji je i pesnik, te Boris Dežulović, Ljubica Arsić, Ivana Sajko i mnogi drugi...
Ovogodišnje iznenađenje Sajma knjiga su dva maratona - pesnički maraton u čast Laze Kostića, koji će predstaviti uzbudljive poetske prakse više generacija pisaca - od Vladimira Kopicla i Slobodana Tišme do Zvonka Karanovića i Minje Bogavac, i maraton kratke priče, organizovan u saradnji sa Festivalom kratke priče "Kikinda šort”.
Najavljen je i okrugli sto o prevodilaštvu, kao i šesti godišnji susret bibliotekara Srbije, čija je tema “Ko čita pobeđuje! - saradnja biblioteka, izdavača i medija na promociji čitanja knjiga”.
Program “Agora - diskusije i paneli” obuhvata predavanje o srpskom postmodernizmu koje će održati Ala Tatarenko, ukrajinska slavistkinja zaljubljena u srpsku književnost. U panel diskusiji na temu razvoja hrišćanstva, kojom Sajam knjiga kreće u susret proslavi 1700-te godišnjice donošenja Milanskog edikta učestvovaće autor knjige "Konstantin Veliki - nadmoć hrišćanstva" prof. dr Radivoj Radić i prof. dr Vladeta Jerotić.
Tradicionalni program "Šetnja kroz roman" povešće čitaoce u pitome predele Umbrije i Toskane starim “citroenom” sa Miletom Prodanovićem i njegovim romanom "Ultramarin", a razgovor na temu "Književnost domaća i jezici strani" ugostiće prevodioce sa srpskog i najprevođenije domaće pisce, dok će u znak sećanja na pesnika i prevodioca Vojislava Despotova, biti održan prigodan program povodom 60 godina od njegovog rođenja i decenije od smrti.
Najavljen je i okrugli sto o prevodilaštvu, kao i šesti godišnji susret bibliotekara Srbije, čija je tema “Ko čita pobeđuje! - saradnja biblioteka, izdavača i medija na promociji čitanja knjiga”.
I ove godine biće održana strip radionica, a vodiće je Darko Macan.
sajam knjiga obuhvata i nekoliko izložbi, među kojima su “Putujuće pozorište Ljubomira Simovića” Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, “Aversi i Versi, pisci na novčanicama evropskih država” autora Popa D. Đurđeva, kao i “Crna knjiga” - izložba i performans Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i Led arta/Art klinike iz Novog Sada.
Izložba “Drevni put svile” predstaviće predmete iz kolekcije Britanskog muzeja i muzeja u Ksianu, a “Kultura ćirilice” - ćiriličnu azbuku tipografski pripremljenu za upotrebu u savremenim informatičkim tehnologijama.
Izložba “Dani ćirilice” predstavlja najlepše dečje radove prispele na konkurs istoimene manifestacije u Bavaništu, a “Bibiana” internacionalne kuće umetnosti za decu iz Bratislave, koju je organizovalo Ministarstvo kulture Slovačke, predstaviće 60 knjiga ilustracija za decu.
Tradicionalni “Školski dan” biće održan 28. oktobra, kada će Sajam knjiga organizovano posetiti učenici, nastavnici, studenti i profesori, za koje izdavači pripremaju poseban sadržajan program.
I ove godine biće dodeljene sajamske nagrade za izdavača godine, izdavački poduhvat godine i dečju knjigu, a pored tradicionalnih nagrada za izdavaštvo, biće dodeljena i nagrada “Dositej Obradović” za stranog izdavača koji kontinuirano doprinosi objavljivanju i promociji srpske književnosti.
U hali 1 Beogradskog sajma, pored zemlje počasnog gosta, nalaziće se domaći i strani izdavači isključivo sa sopstvenim izdanjima, dok će domaći i strani izdavači, distributeri i knjižare biti u parteru hale 4, na čijoj će galeriji biti antikvarne i korišćene knjige. Državne institucije i ustanove predstaviće izdavačku produkciju i projekte u hali 1a, a nacionalne prezentacije i strani izdavači, kao i izdavači koji za osnovnu delatnost imaju obrazovanje, izdavači školske i stručne literature nalaziće se u hali 2a.
Poslednjeg dana Sajma knjiga ambasador Švedske , zemlje počasnog gosta, predaće svečano “Otvorenu knjigu” predstavniku zemalja portugalskog govornog područja - Portugaliji, Brazilu i Angoli, koje će biti kolektivni počasni gosti 56. Sajma knjiga 2011.
Beogradski Sajam knjiga prošle godine je, kada je počasni gost bila Grčka, predstavio više od 800 izlagača, od kojih je oko 450 bilo takozvanih direktnih, dok su ostali gostovali na njihovim štandovima.
Najboljim izdavačima proglašene su izdavačke kuće “Arhipelag” i “Kreativni centar”, dok je nagrada za izdavački poduhvat dodeljena za monografiju “Manastir Krušedol” Miroslava Timotijevića, a najboljom knjigom za decu proglašena je “Špijunologija”, u izdanju “Mono i Manjana”, uz ediciju “Prozna putovanja” kuće “Odiseja”.
Specijalno priznanje dodeljeno je “Arki” iz Smedereva za antologiju poezije pesnika nacionalnih manjina i etničkih zajednica “Trajnik”, koju je priredio Risto Vasilevski.
Cena pojedinačne ulaznice za 55. Sajam knjiga je 250, a za grupne posete 150 dinara. S obzirom da je 26. oktobra “Porodični dan”, ulaznice za porodičnu posetu koštaće 600 dinara, bez obzira na broj članova.
Cena parkinga je 100 dinara na sat, odnosno maksimalno 500 dinara.
Sajt Sajma knjiga je www.beogradskisajamknjiga.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
