Nove nagrade za Selo bez žena
Dokumentarni film Srđana Šarenca “Selo bez žena” o problemima neženja u selu na jugoistoku Srbije nastavlja da osvaja nagrade na međunarodnim festivalima, a očekuje ga skoro učešće na još nekoliko - u Holandiji, Francuskoj i Italiji. “Selo bez žena” upravo je osvojio nagradu slovačkog Ministarstva rada i socijalne politike na 38. međunarodnom festivalu filmova o održivom razvoju Ekotop u Bratislavi, saopštio je Hrvatski audiovizuelni centar.
Dokumentarni film Srđana Šarenca “Selo bez žena” o problemima neženja u selu na jugoistoku Srbije nastavlja da osvaja nagrade na međunarodnim festivalima, a očekuje ga skoro učešće na još nekoliko - u Holandiji, Francuskoj i Italiji.
“Selo bez žena” upravo je osvojio nagradu slovačkog Ministarstva rada i socijalne politike na 38. međunarodnom festivalu filmova o održivom razvoju Ekotop u Bratislavi, saopštio je Hrvatski audiovizuelni centar.
Od svetske premijere na 23. IDFA prošle godine, do sada je prikazan na 25 festivala, na kojima je osvojio osam nagrada, uključujući i drugu nagradu žirija festivala Dokumenta Madrid za autorski dokumentarac.
Nedavno je prikazan i na 24. međunarodnom filmskom festivalu u Tokiju, zatim na 11. festivalu dokumentarnog filma Astra u Rumuniji i na KRAF-u u Kragujevcu, a u novembru će ga videti i publika 12. festivala Mois du Doc u Francuskoj, te festivala debitantskog filma Scenecs u Amersfortu u Holandiji, kao i 31. međunarodnog festivala u Amjenu u Francuskoj, te festivala Traces de vies u Klermon-Feranu i 17. festivala mediteranskog filma MedFilm, koji će biti održan od 19. do 27. novembra u Rimu.
“Selo bez žena” dirljiva je priča o trojici braće Jankovića u selu Zabrđe, a nastala je u koprodukciji Rekreative (Srbija), Les Films du Balbari (Francuska) i Mainfraimea (Hrvatska).
Jankovići sa starim, neoženjenim susedom Velimirom, jedini su stanovnici nekada žive seoske zajednice. Uslovi za život su teški, braća dele istu spavaću sobu, a najmlađi još od majčine smrti radi sve ženske poslove. Kuća im je puna fotografija razgolićenih žena sa duplerica modnih ili erotskih časopisa, pa pronaći ženu postaje pitanje opstanka i smisla njihovog života.
Najstariji brat, Zoran, odlučuje da, poput nekih poznanika, krene u obližnju Albaniju u potragu za suprugom, ali se ispostavlja da ni to nije lako, s obzirom da su u ponudi žene angažovane preko jedne agencije, očigledno nespremne za težak seoski život.
Film “Selo bez žena” postavlja i pitanje mogućnosti funkcionisanja mešovitog srpsko-albanskog braka, o čemu i sama braća imaju podeljena mišljenja - dok Zoranu ne bi smetalo da oženi mladu Albanku, najmlađi brat je apsolutno protiv takve ideje. U filmu je na crnohumoran način prikazano i kako profesionalne “provodadžije” iz organizacije koja odvodi srpske neženje u Albaniju zanemaruju nekadašnje sukobe dva naroda.
(SEEcult.org)
