Hauška - Preparirani klavir
Nemački pijanista i kompozitor Folker Bertelman (Volker Bertelmann), čije je umetničko ime Hauška (Hauschka), nastupiće 7. decembra u Studiju M u Novom Sadu, u nastavku serijala “Nove uši za novu muziku”, čija je umetnička direktorka pijanistkinja Branka Parlić.
Hauškin rad zasniva se na istraživanju mogućnosti “prepariranog klavira” - razigrane, slobodne intervencije na klaviru koji je oduvek važio kao instrument čistog zvuka.
Hauška istražuje i utiče na ishod novog zvuka stavljajući u instrument smotuljke od kože, filc i gumu između žica; oblaže čekiće aluminijumskom folijom ili nekim grubim materijalom; stavlja metalni zapušače na žice, obmotava gitarske žice oko žica klavira ili ih pričvršćuje lepljivom trakom... Takve modifikacije dovode do niza neobičnih šumova, bubnjanja, struganja, vibriranja, rezonirajućeg zvuka koji usmerava pažnju na sam komad ili pak na intirigantnu, pomalo neobičnu strukturu.
Umesto da teži za nekom čistom akademskom perfekcijom, njegovo izvođenje je inspirisano, koliko modernom elektronikom ili indonežanskim Gamelanom, toliko i klasičnim pristupom. Uz intervencije na samom instrumentu, klavir postaje mašina koja proizvodi ritmove jednako koliko i melodije.
Hauška ponekad svojim kompozicijama dodaje i neklavirske zvuke, kao što su sintisajzer, ritam mašine, električni bas ili akustične instrumente - vibrafon, gudače ili duvače, na primer.
Njegovi komadi izgledaju kao male ritmičko-melodijske vinjete ili kakve tihe balade koje imaju svoje korene u istočno-azijskim harmonijama, potom u minimalizmu Rajha (Steve Reich), Glasa (Philip Glass), Najmana (Michel Nyman) i drugih; u muzici Satija (Erik Satie) i Ravela (Maurice Ravel); u delima kompozitora 20. veka, Kauela (Henry Cowell), Kejdža (John Cage), Perta (Pärt), Denisova (Edison Denisov), kao i umetnika iz radikalne grupe Fluksus koja je bila aktivna ’60-ih godina prošlog veka.
Prema rečima Branke Parlić, Hauškin razvojni put pokazuje da se interesovao za Bartokovog savremenika Henrija Kauela, koji je tretirao žice na klaviru kao da je u pitanju citra. Kauel, kompozitor iz Kalifornije, uticao je na Džona Kejdža koji je kroz sopstvene eksperimente redefinisao pravila klavirskog zvuka i izvođenja. Umetao je šrafove i vijke između žica, delove plastike ili gume i sve to radi oblikovanja novog zvuka. Na taj način dobio je efekat udaraljki. Ono što se postavljalo kao pitanje u vezi klavira sa čekićima od vremena kada je konstruisan, odnosno da li je žičani ili udarački instrument, Kejdž to pitanje ponovo definiše. Razigranom elegancijom rešio je problem udaraljki i dobio nove odgovore, čija forma i zvuk veoma podsećaju na indonežanski Gamelan orkestar.
Hauška je objavio dva albuma za izdavačku kuću Karaoke Kalk - “Substantial” (2004) i “The Prepared Piano” (2005).
Njegov nastup je sedmi koncert iz serijala “Nove uši za novu muziku”, a ulaz je besplatan.
Realizaciju koncerta je pomogao Sekretarijat za kulturu i javno informisanje Vojvodine.
Branka Parlić pokrenula je ciklus “Nove uši za novu muziku” sa idejom da se Nova muzika - minimalizam, postminimalizam i konačno totalizam, kao muzički pravac koji briše granice umetničke i muzike drugih stilova, predstavi publici kroz nekoliko koncerata tokom cele godine.
(SEEcult.org)
