Kadare u žiži javnosti posle rasističke kontroverze
Kontroverza oko toga da li je albanski dnevni list imao rasistički ispad u kritici ambasadora Sjedinjenih Država podgrejala je debatu o tome da li je i Ismail Kadare, najpoznatiji albanski pisac, rasista. Piše: Marjola Rukaj Američka ambasada u Tirani prekinula je prošlog meseca sve veze sa dnevnim listom Šekulji posle objavljivanja komentara o ambasadoru Aleksandru Arvizuu koji se smatra uvredljivim i rasističkim. Spor je nastao kada je dnevni list 9. aprila objavio autorski članak novinara Ilira Izeirija pod naslovom „Mali ambasador jedne velike zemlje“.
Kontroverza oko toga da li je albanski dnevni list imao rasistički ispad u kritici ambasadora Sjedinjenih Država podgrejala je debatu o tome da li je i Ismail Kadare, najpoznatiji albanski pisac, rasista.
Piše: Marjola Rukaj
Američka ambasada u Tirani prekinula je prošlog meseca sve veze sa dnevnim listom Šekulji posle objavljivanja komentara o ambasadoru Aleksandru Arvizuu koji se smatra uvredljivim i rasističkim.
Spor je nastao kada je dnevni list 9. aprila objavio autorski članak novinara Ilira Izeirija pod naslovom „Mali ambasador jedne velike zemlje“.
Članak, koji se kritički odnosi prema Arvizuovoj karijeri ambasadora, upotrebio je izraz “kinezer” (nalik Kinezu) da bi opisao njegovo ponašanje i izgled. Arvizu je delom azijskog porekla.
U ambasadinom pismu listu kaže se da ambasador prihvata kritiku, ali da je list prekršio sve granice ovim ličnim napadom.
„Optužbe vezane za rasno i nacionalno poreklo posebno su neprimerene za list koji ima pretenzije da predstavlja većinsko mišljenje“, naglašava ambasada u svom pismu.
U svom odgovoru ambasadoru, Izeiri je zauzvrat opisao reakciju ambasade neprimerenom, rekavši da se zasniva na semantičkom nesporazumu.
Izraz „kinezer“ na albanskom, kaže on, potiče od francuskog izraza chinoiserie.
„Izraz se odnosi na licemerno ponašanje kakvo se ne ceni mnogo na Balkanu, gde su ljudi otvoreni i iskreni”, Izeiri kaže za Balkan insajt.
„Nisam imao nameru da uvredim ambasadora na ličnoj osnovi, već sam se isključivo govorio o njegovoj diplomatskoj funkciji”, dodaje on.
U članku za internet kolektivni blog Res Publika, albanski lingvista Ardian Vehbiju kaže da je izraz „kinezer“ „postao popularan zahvaljujući romanu Koncert Ismaila Kadarea iz 1988. godine.
„U romanima Ismaila Kadarea, i verovatno u pisanju pokojnog albanskog diktatora Envera Hodže, obojice pod uticajem francuske kulture, izraz 'kinezer' se uporno upotrebljavao da opiše lažno, flegmatično, dvosmisleno, licemerno, čudno, neprihvatljivo ponašanje, što je bila karakteristika kineskih političara tokom albansko-kineske krize šezdesetih godina prošlog veka“, piše Vehbiju.
Iako se spor između ambasadora Sjedinjenih Država i albanskog dnevnog lista u međuvremenu stišao, incident je u žižu javnosti vratio polemiku da li je Kadare, najpoznatiji domaći pisac, u svom radu koristio rasistički uvredljiv jezik.
Komentarišući incident u dnevniku Panorama, pisac i politički analitičar Fatos Lubonja napisao je da je izraz „kinezer“ uvredljiv i rasistički – ne samo u Izeirijevom članku, već i u Kadareovim delima.
„Postalo nam je normalno da se pozivamo na Kadarea a da ne primećujemo da on u svojim knjigama ispoljava rasističke stavove, i ne samo prema kineskom narodu“, kaže Lubonja.
Lubonja, oštri kritičar idolopoklonstva koje dobitnik nagrade Buker uživa u Albaniji, kaže da Kadare u svojim delima iznosi nacionalističke stavove pod snažnim uticajem nacional-komunističke ideologije Hodžinog režima.
Prema mišljenju Lubonje, Kadare u svojim romanima neprestano piše o albanskoj „rasi“ i njenim konfliktnim odnosima sa susednima zemljama.
„U svojoj knjizi iz 1990. godine, Poziv u studio, Kadare poredi albanski jezik za elegantnom damom, a srpski sa balkansko-egipatskom sluškinjom“, tvrdi Lubonja.
U svojoj knjizi Bekstvo sa istoka, Enis Sulstarova, profesor sociologije na Univerzitetu u Tirani, piše da je albanski nacionalizam od ranog devetnaestog veka nadalje imao islamofobični karakter, što se često odslikava u Kadareovim delima.
„Kadareovi romani beleže velike političke promene u albanskoj istoriji“, piše Sulstarova. „Njegov orijentalizam, i način na koji on širi svoju nacionalističku islamofobiju na sve druge vidove ksenobije, jeste neverovatan i zabrinjavajući“, dodaje on.
Armanda Kodra, antropolog iz Tirane, takođe pronalazi rasističke elemente u Kadareovim delima.
„Kadareove romane karakteriše snažna etnocentrička orijentacija, on ima fanatičan odnos prema albanskoj nacionalnoj čistoći, pokušavajući da dokaže da Albanci nemaju nikakve veze sa svojim balkanskim susedima, niti sa orijentalnom religijom kao što je islam“, kaže Kodra.
„U jednoj od svojih poslednjih knjiga, on govori o albanskoj beloj rasi, o albanskoj čistoj krvi, i kaže da su strani zavojevači poput Turaka doneli svoju kulturu u Albaniju da bi iskvarili njenu izvornu autohtonu kulturu”, dodaje Kodra.
Istoričar Artan Puto čak odlazi korak dalje. „Kadare predstavlja spomenik rasističkoj mržnji u albanskoj kulturi“, tvrdi on.
Kadare odbacuje sve kritike, govoreći da su oni koji ga optužuju za rasizam zavedeni ili nisu čitali njegova dela na pravi način.
U intervjuu za Panoramu, Kadare je nazvao Lubonju „zavidnim piscem“ i optužio ga da je izvukao njegove reči iz njihovog originalnog konteksta.
„Neću nazvati ovu anti-albansku patologiju lepšim imenom nego kuga“, dodaje on.
Izeiri, komentator koji se našao u središtu spora sa američkim ambasadorom, takođe brani Kadarea, odbacujući optužbe za rasizam.
„Kadare ne može da se smatra rasistom. On je autor na kog svi Albanci mogu da budu ponosni“, kaže Izeiri.
Elvira Dones, albanska spisateljica koja piše na italijanskom, kaže da je najpoznatiji albanski pisac u svetu, Kadare, pretvoren u simbol nacionalnog ponosa, „u neku vrstu nacionalnog gurua“.
Donesova dodaje: „On je svakako najveći pisac kog smo ikada imali u Albaniji, ali nemamo nikakav kritički odnos prema njemu.“
„Moramo da prestanemo da obožavamo i njega i njegova dela“, kaže ona.
Ovaj članak je nastao u okviru projekta BICCED, uz podršku Švajcarskog kulturnog programa.
*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)”, koji realizuje BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu - SCP.
