Velike skopske mačke

Velike skopske mačke izazvale negodovanje umetničkog sveta

Velike skopske mačke izazvale negodovanje umetničkog sveta

Postavljanje ogromnih kipova lavova ispred modernističkog mosta izaziva nove kritike na račun projekta skupe obnove makedonske prestonice u organizaciji nacionalističke vlade poznatijeg kao „Skoplje 2014“.

*Pišu: Dejan Bugjevac i Siniša Jakov Marušić

Dinamika podizanja novih kipova i postavljanja temelja za nove građevine koje će transformisati izgled makedonske prestonice se sve više ubrzava.

U poslednjem doprinosu obnovi šireg centra grada nazvanoj „Skoplje 2014“, premijer Nikola Gruevski je 11. oktobra postavio kamen temeljac nove zgrade sedišta finansijske policije i državnog tužilaštva.

U međuvremenu, zauhktala se kontroverza oko četiri bronzana kipa lava viša od pet metara postaljena s obe strane mosta „Goce Delčev“ u Skoplju.

Mnogi umetnici, arhitekti i intelektualci doživljavaju postavljanje velikih mačaka kraj mosta izgrađenog u stilu poznog modernizma kao estetski zločin.

Lavovi stoje u takozvanom čuvarskom stavu. I dok su dva predstavljena realistično, druga dva su više stilizovana.

Protivnici lavova prozvali su potonji par „Transformersi“, prema popularnom akcionom serijalu filmova o vanzemaljskim robotima koji mogu da menjaju oblik.

Prema dokumentaciji iz centralne gradske opštine „Centar“, u kojoj su postavljeni spomenici, njihovo izlivanje u livnici „Fernando Marineli“ u Firenci, u Italiji, koštalo je vladu preko 2 miliona eura.

U odbranu svog rada, jedan od autora kipova izjavio je da su se lavovi „kao simbol pojavljivali tokom čitave makedonske istorije“.

Ali, velike mačke i dalje izazivaju negodovanje, i to ne samo ozloglašenih protivnika čitavog projekta „Skoplje 2014“.

Nezvanično, čak i neki zvaničnici blisko upleteni u sprovođenje projekta „Skoplje 2014“ privatno su razočarani, preispitujući estetski izgled lavova i njihov položaj na mostu.

Portparol Ministarstva kulture odbio je da komentariše spor oko lavova, dodajući, da je to stvar opštine Centar. Ali, i oni odbijaju da se izjasne.

I dok makedonski zvaničnici tvrdoglavo ćute, umetnici rado javno napadaju bronzane mačke.

Marika Bocvarova Plavevski, iz Muzeja savremene umetnosti u Skoplju, čija su specijalnost kipovi i javni umetnički predmeti, kaže da lavovi „ne zaslužuju da se nazovu spomenicima ili umetnošću“.

Plavevska kaže za Balkan Insight da je podsećaju na „predimenzionirane dečje igračke“ i dodaje: „Ono što najviše brine je da ne uspostavljaju nikakvu vezu sa modernim mostom. Oni narušavaju modernističku autentičnost mosta“.

Projekat „Skoplje 2014“ je čedo vladajuće nacionalističke stranke premijera Gruevskog VMRO-DPMNE.

Zadatak projekta vrednog 200 miliona eura je da centar glavnog grada ispuni spomenicima koji će ojačati predstavu o tome kako Makedonci imaju slavnu istoriju.

Oslanjajući se u mnogome na neoklasicističke stilove, spomenici takođe polažu pravo na Makedoniju iz klasične istorije – što je poruka uglavnom namenjena susednoj Grčkoj, koja tvrdi da je ekskluzivni naslednik Makedonije iz antičkog perioda.

Kada se okonča, projekat će se sastojati od mermernih i bronzanih kipova, mostova, fontana, muzeja, nove koncertne hale i pravoslavne crkve.

Biće i novih vladinih zgrada, kao što su ministarsvo spoljnih poslova, ustavni sud, agencija za elektronske komunikacije i nacionalna arhiva. I skupštinska zgrada će biti unapređena.

Ali, Plavevska tvrdi da se projektom „Skoplje 2014“ centar grada zatrpava spomenicima podignutim sa suprostavljenim konceptima na umu.

Ona kaže da je greška postaviti toliko spomenika u urbanom jezgru grada, istovremeno ignorišući mogućnosti koje pružaju otvoreni prostori kao što su gradski parkovi.

Jedna od prvih grešaka, kaže ona, bila je kada su se pre nekoliko godina postavile antičke skulpture ispred modernističke zgrade vlade. Zatim je usledilo podizanje spomenika albanskom ratniku heroju Skenderbegu na konju na lokaciji stare pijace, koji je, po njenom mišljenju, “narušio istorijski i kulturni ambijent tog prostora”.

Ona kaže da koncept iza čitavog projekta i dalje ostaje misterija, budući da je od samog starta obavijen velom tajne i nikada nije predstavljen javnosti na pravi način.

„Mi nemamo gotovo nikakvih informacija o konkursima na kojima su odabrani umetnici ili o samim umetnicima. Autori uglavnom ostaju anonimni“, kaže ona.

Valentino Dimitrovski, kritičar umetnosti i šef odeljenja za pokretna kulturna dobra pri Ministarstvu kulture, još je oštriji u svojoj kritici.

Odluka da se lavovi podignu kraj mosta „Goce Delčev“ je „neoprostiv zločin“, kaže on, jer lavovi podrivaju koncept modernog, funkcionalnog mosta, namećući potpuno drugačije i neuskladive estetske koncepte.

„Skopje 2014“ gradu nameće „novokomponovani turbo-folk identitet“, kaže on, aludirajuci na žanr popularne balkanske muzike.

Čitav projekat predstavlja „izuzetan čin političkog idiotizma“ koji priziva totalitarnu atmosferu komunističkog perioda kasnih četrdesetih i ranih pedesetih prošlog veka, dodaje on.

„Moramo da naučimo da poštujemo osnovne profesionalne i institucionalne standarde, ni manje, ni više od toga“, kaže Dimitrovski za Balkan Insight.

I dok su i obični građani Skoplja podeljeni u mišljenju o lavovima, oni su u stvari mnogo zagrejaniji za njih od kritičara umetnosti.

„Jesu pomalo čudni, ali dopada mi se celokupna ideja,“ kaže 32-godišnja Dragana, inženjer.

„I druge zemlje imaju lavove na mostovima i trgovima zato što su oni ustanovili svoje države mnogo ranije“, dodaje ona. „Mi upravo stvaramo svoju istoriju i ovi lavovi su njen deo“.

Zoran, 54-godišnji biznismen, podržava projekat. „Konačno su počeli da ukrašavaju grad lepim stvarima“, kaže on. „Možda za kritičare oni nisu ništa posebno, ali zbog njih se ja osećam kao da živim u metropoli“, dodaje on. „Bolje je graditi lavove i druge spomenika nego sedeti skrštenih ruku i ne graditi ništa“, zaključuje on.

Ali, Menduh, zanatlija, više je na strani kritičara. „Nisam stručnjak za umetnost, ali mislim da su lavovi mogli da budu bolje urađeni“, kaže on. „Meni deluju zatrašujuće i uznemirujuće.“

**Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)” koji je posvećen analitičkom izveštavanju o kulturnim politikama na Zapadnom Balkanu, a realizuje ga Balkanska istraživačka regionalna mreža (BIRN). SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu (SCP). Tekstovi su originalno objavljeni u okviru sekcije “Culture watch” na sajtu BIRN-a, a zainteresovani se mogu prijaviti i na mesečni “Culture Watch” bilten.