Teorija o staroalbanskom ostavila lingviste bez teksta
Dva austrijska lingvističara imaju misiju da dokažu da je albanski jezik više „oblikovao“ druge balkanske jezike nego što je samo učestvovao u njihovom razvoju. Sa tim se ne slažu svi. Piše: Besiana Džara* Austrijski lingvista, Norbert Jokl, smatra se „ocem albanologije“, zbog svog neiscrpnog rada iz prve polovine dvadesetog veka kada se trudio da što više dokumentuje ovaj oskudno proučavani jezik.
Dva austrijska lingvističara imaju misiju da dokažu da je albanski jezik više „oblikovao“ druge balkanske jezike nego što je samo učestvovao u njihovom razvoju. Sa tim se ne slažu svi.
Piše: Besiana Džara*
Austrijski lingvista, Norbert Jokl, smatra se „ocem albanologije“, zbog svog neiscrpnog rada iz prve polovine dvadesetog veka kada se trudio da što više dokumentuje ovaj oskudno proučavani jezik.
Danas su dva mlada Austrijanca krenula u misiju koja će pospešiti razumevanje ovog indoevropskog jezika i dokazati da je uticao na razvoj mnogih drugih balkanskih jezika.
Lingvisti Štefan Šumaher i Joakim Mecinger otpočeli su mukotrpni zadatak kompletiranja prvog leksikona glagola na staroalbanskom.
Centralna hipoteza njihovog projekta, koji finansira Austrijski naučni fond, jeste da je staroalbanski imao značajan uticaj na razvitak mnogih balkanskih jezika.
Koristeći se svim raspoloživim korpusom staroalbanske literature, koja datira između šesnaestog i osamnaestog veka, oni su se dali u analiziranje 1.500 strana teksta, većinom iz zaboravljenih katoličkih izvora.
„Do sada su se malo istraživali ovi tekstovi, budući da imamo posla gotovo ekskluzivno sa katoličkom verskom literaturom, koja je prvo zaboravljena a zatim i postala tabu tema u komunističkom periodu“, kaže Mecinger.
„Posle pada komunizma, ova literatura je ponovo izašla iz senke, ali do sada nije bilo ni dovoljno novca ni znanja o predistoriji [albanskog] katolicizma“, dodaje on.
Različiti jezici u istoj geografskoj oblasti često pokazuju sličnosti, uprkos nedostatku dokaza o zajedničkom poreklu.
Ovaj fenomen, poznatiji pod nemačkim terminom sprachbund, najočigledniji je na Balkanu, gde albanski, grčki, bugarski, makedonski i rumunski jezici imaju zajedničke reči i strukturu.
Ali, austrijski istraživači veruju da je albanski jezik bio ključan za razvoj ovih drugih jezika, umesto što je samo razmenjivao reči sa njima.
Inicijalni stadijum projekta, koji je sadržao iscrpno ispitivanje staroalbanskog, otkrio je njegove mnoge do tada nepoznate vidove.
„Otkrili smo veliki broj glagolskih oblika koji su danas izumrli ili izgubljeni tokom reformisanja“, kaže Šumaher. „Do danas su ti oblici retko prepoznati, ili, u najboljem slučaju, pogrešno klasifikovani.“
Ovi zaboravljeni glagoli i strukture ključne su za objašnjenje lingvističke istorije albanskog i njegovog uticaja na druge jezike, tvrde ova dva stručnjaka.
Oni veruju da već poseduju dokaze da je albanski jezik izvor određenog člana sa sufiksom u rumunskom, bugarskom i makedonskom, na primer, budući da je to obeležje albanskog još iz drevnih vremena.
Lokalni lingvisti osporavaju teoriju
Uticaj albanskog jezika na druge regionalne jezike i tvrdnje da je jedan od najstarijih evropskih jezika odavno su predmet sporenja na Balkanu.
Razlog uglavnom leži u političkim i etničkim konotacijama i potencijalnom uticaju pretenzija moderne države na još uvek osporavane teritorije.
Neki nacionalisti povezuju teoriju o drevnosti albanskog jezika sa srodnom tvrdnjom da, stoga, Albanci mora da su nastanjivali ovaj region mnogo pre nego što su se Sloveni doselili u petom i šestom veku.
I dok austrijsko istraživanje daje kredibilitet teoriji o drevnosti albanskog jezika, njihov rad je naišao na hladnu dobrodošlicu kod albanologa u Albaniji i na Kosovu, doduše, često iz različitih razloga.
Neki naučnici, međutim, tvrde da su sami već došli do istih rezultata kao i dva Austrijanca.
Ostali su izričito oprezni povodom čitave ideje da je albanski „oblikovao“ druge jezike.
Klirim Džunga, istoričar iz Tirane poznat po svojim nacionalističkim jezičkim stavovima, kaže da austrijsko istraživanje nije donelo nijedan novi lingvistički, istorijski ili etimološki rezultat.
Džunga kaže da je njegov rad već pokazao da mnoštvo jezika sa i izvan Balkana duguje svoje poreklo albanskom. U njegovim člancima objavljenim u albanskim novinama on je tvrdio da od albanskog potiču čak i latinski i starogrčki.
Kosovski akademici, međutim, nisu toliko grandiozni u svojim ocenama primarne uloge albanskog.
Kemal Murati, sa Instituta Albanologije u Prištini, kaže da se albanski u mnogome menjao zajedno sa susednim jezicima, ali da ne veruje da ih je baš oblikovao.
„Albanci su dugo vremena bili u kontaktu sa narodima Balkana, kao što su Grci, Južni Sloveni, Turci, Romi, Jevreji i drugi“, kaže on. „Albanci su uzeli i dali mnogo elemenata kada su u pitanju vokabular i gramatika“, kaže on.
Ali, on je protivnik teorije da je albanski oblikovao druge jezike, dodavši da se prema toj tvrdnji treba odnositi sa „strogom naučnom objektivnošću“, citirajući albanskog lingvistu Ekrema Čabeja, koji je rekao: „Hajde da pričamo dokumentima, jer niko više ne veruje rečima.“
Redžep Ismaili, lingvista iz Prištine, takođe je oprezan kada se radi o tvrdnjama o albanskom jeziku i njegovom pedigreu.
Albanski je očigledno jedan od drevnih jezika Balkana, kaže on, ali nije se pojavio u pisanom obliku sve do 14. veka.
Tačnije, najstariji sačuvani dokument na albanskom, formula krštenja sadržana u dopisu nadbiskupa Drača, datira iz 1462. godine.
On počinje rečima: „Unte paghesont premenit Atit et birit et spertit senit.“ [„Krstim te u ime Oca, Sina i Duha svetoga.“]. Na savremenom albanskom, to bi glasilo: „Unë të përgëzoj në emër të atit, birit e shpirtit të shenjtë.“
„Ne možemo govoriti o uticaju jednog jezika na drugi“, kaže Ismaili, „već o zajedničkom fondu indoevropskih i neindoevropskih jezika Balkana.“
*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)” koji je posvećen analitičkom izveštavanju o kulturnim politikama na Zapadnom Balkanu, a realizuje ga Balkanska istraživačka regionalna mreža (BIRN). SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu (SCP). Tekstovi su originalno objavljeni u okviru sekcije “Culture watch” na sajtu BIRN-a, a zainteresovani se mogu prijaviti i na mesečni “Culture Watch” bilten.
