Bogat 5. BELDOCS uprkos krizi

Međunarodni festival dokumentarnog filma BELDOCS predstaviće od 4. do 9. maja u Beogradu i Novom Sadu, uprkos finansijskim problemima, oko 30 domaćih i stranih dokumentaraca, uključujući evropsku premijeru filma “Cena zlata” Maksimilijana Pletoa (Maximilian Plettau) o savremenoj zlatnoj groznici u Mongoliji i srpsku premijeru svetskog hita o retrospektivi Marine Abramović u njujorškom MoMA “Umetnik je prisutan” Metjua Ejkersa (Matthew Akers).

Osim domaćeg i međunarodnog takmičarskog programa, peti BELDOCS će imati i dva revijalna i specijalni program, a počeće 4. maja u Sava centru premijerama domaćih dugometražnih dokumentarnih filmova “Biba struja” Dušana Čavića i Dušana Šaponje - akcionim portretom neobičnog junaka koji prži viršle golim rukama, i dugoočekivanim filmom “Lice revolucije” Vladimira Milovanovića o najvatrenijem članu pokreta Otpor za vreme režima Slobodana Miloševića, najavljeno je 11. aprila na konferenciji za novinare u Domu omladine, gde će program biti delom i održan.

  Biba struja

U selekciji filmskog kritičara Miroljuba Stojanovića, režisera Vladimira Perovića i Borisa Mitića, te direktora BELDOCS-a Mladena Vušurovića, publika će videti ukupno 29 filmova, objedinjenih sloganom “Koji film”.

Prema rečima Vušurovića, BELDOCS postaje prepoznatljiva platforma za srpsku dokumentaristiku, što je “veliki razlog za optimizam”.

Od ukupno 13 domaćih filmova na petom BELDOCS-u, osam je u takmičarskom programu za nagradu od hiljadu evra.

Ističući regionalni značaj BELDOCS-a, Vušurović je najavio evropsku premijeru filma “Cena zlata”, dan nakon svetske na Hot Doksu u Kanadi. Time BELDOCS, kako je ocenio, dobija mogućnost da postane lider u ovom delu Evrope.

Među filmovima u međunarodnom programu, jednom od mogućih preseka aktuelne dokumentaristike, biće prikazan i dobitnik Gran prija na DOK Lajpcigu “Najmanje mesto na svetu” Tatjane Huezo o posledicama građanskog rata, zatim “Ovo nije Kalifornija” Martena Persila (Persiel) o skejtborderima u Nemačkoj, nagrađen na Berlinalu, te “Porodični portret u crno belom” Julije Ivanove o fašizmu u Ukrajini, proglašen najboljim kanadskim filmom na Hot Doksu 2011.

   Najmanje mesto na svetu

Najskuplji film na BELDOCS-u je dokumentarac Vernera Hercoga o pećinskom slikarstvu, koji će biti prikazan samo u bioskopu “Fontana", budući da je u 3D tehnologiji. Reč je o pećinama u južnoj Francuskoj u koje su prvi put ušle filmske kamere, a turistima je zabranjeno i da ulaze i da snimaju.

Posebna programska celina BELDOCS-a “Angažovani dokumentarni film” predstaviće dokumentarce o ljudskim pravima i društveno angažovane filmove, koji će biti i povod za tribine posle projekcija.

Prema rečima Miroljuba Stojanovića, jednog od selektora, program BELDOCS-a je refleksija dokumentarizma u svetu koji je u punom zamahu i produkcije su sve skuplje.

Stojanović je posebno izdvojio i film “Sena” o Ajrtonu Seni, zvezdi Formule 1, koji je opisao kao “apsolutno antologijski film” i jedan od najboljih dokumentaraca u oblasti sporta ikada.

Posebno je izdvojio i “Porodični portret”, kao “optimum političke i dokumentarističke forme”, a istakao je i da je fasciniran sa nekoliko srpskih filmova. “To je najlepši prodor mladih ljudi”, dodao je Stojanović.

    Porodični portret u crno belom

I Vladimir Perović je preporučio slične filmove, a posebno je, kako je rekao, fasciniran filmom o Marini Abramović, jer mu je “otvorio oči i otkrio određene stvari o konceptualnoj umetnosti”.

Svetski festivalski hit “Marina Abramović: Umetnik je prisutan” Metjua Ejkersa, biće prikazan na svečanom zatvaranju BELDOCS-a, nakon dodele nagrada za najbolje filmove u domaćem i međunarodnom programu i nagrade stručnog žirija FIPRESCI.

Ejkersov film predstavlja fascinantno putovanje u svet radikalnog performansa, ali i intimni portret te svetski slavne umetnice, koja je karijeru započela 70-ih u Beogradu. Svetsku premijeru imao je početkom ove godine na Sandensu, a evropsku na Berlinalu, gde je proglašen najboljim u programu Panorama. Film prati provokativnu umetnicu kako se priprema za retrospektivu u MoMA i tromesečni performans tokom, a sadrži i scene iz njenog privatnog života, pre svega iz strastvenog odnosa sa Ulajem (Ulay).

    Marina Abramović: Umetnik je prisutan

Istoričarka umetnosti Svetlana Racanović iz Crne Gore, koja radi doktorsku disertaciju o Marini Abramović, podsetila je da rad slavne umetnice počinje još ranih 70-ih, te da je njen gotovo 700-časovni performans sažete forme u MoMA, tokom kojeg je ćutke sedela preko puta posetilaca, najduže ikada izvedeni performans nekog umetnika.

“Zovu je ‘bakom performansa’, a ona je za penziju što se tiče performansa koliko su i Stonsi kao dinosaurusi izumrla vrsta”, rekla je Svetlana Racanović.

Abramovićeva je, kako je istakla, uspela da uspostavi umetničku praksu kao performans mašinu u koju su ugrađeni film, pozorište, fotografija...

“Marinin opus nije pritom smireno umetničko delo, već ekstremno dinamična i dramatična umetnička praksa”, rekla je Svetlana Racanović, pominjući i performans u okviru retrospektive u Moskvi 2011. godine, u kojem je upotrebila modernu tehnologiju za merenje magije uzajamnog pogleda. Abramovićeva je, kako je istakla Svetlana Racanović, aktivirala potisnute moćne sile tela, a ubrzanja i pražnjenja u svom radu koristi kako bi prikupila snagu da uvek ide dalje i stvara nešto novo, unoseći umetnost u sferu čiste razmene energije.

   Marina Abramović: Umetnik je prisutan

“Dovoljno je da budem prisutna da bi se stvari desile i desiće se”, kaže Marina Abramović, podsetila je Svetlana Racanović, navodeći da ne može da govori o samom Ejkersovom filmu, jer se “čuva za crnogorsku premijeru”.

Jubilarni BELDOCS, uprkos uspešnom pozicioniranju na domaćoj i regionalnoj sceni, i u petom izdanju suočen je sa nedostatkom finansijske podrške, pa će, prema rečima organizatora, biti održan pre svega zahvaljujući Fondu za otvoreno društvo i radu volontera.

Ipak, BELDOCS počinje da dobija i podršku institucija - Ministarstva kulture, opštine Stari grad i vojvođanskog Sekretarijata za kulture (budući da će program biti prikazan i u Novom Sadu), a prema rečima direktora Vušurovića, ima naznaka da je i Grad Beograd podržao jubilarno festivalsko izdanje “nekim skromnim iznosom”.

Vušurović je naglasio da opstanak BELDOCS-a ne bi bio moguće bez podrške Fonda za otvoreno društvo. “Ne bismo imali nikakvu mogućnost bez njih”, rekao je Vušurović, dodajući da je BELDOCS još uvek bez komercijalnog sponzora, koji je neophodan za festival takve vrste. To ostaje kao “nada za naredni petogodišnji period”, dodao je Vušurović.

Iako Beograd ima nekoliko festivala na kojima se prikazuju i dokumentarci, Perović je ocenio da se BELDOCS pozicionirao u tom smislu i u regionu, jer je Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma posvećen uglavnom srednjemetražnim ostvarenjima, “Slobodna zona” ima istaknut društveni karakter, a festival “Sedam veličanstvenih” je ograničen na evropsku dokumentaristiku.

Peti BELDOCS biće održan u Sava centru, Domu omladine, Dvorani Kulturnog centra Beograda, Domu kulture Studentski grad i bioskopu “Fontana” u Beogradu, kao i u Kulturnom centru Novog Sada i bioskopu “Arena” u Novom Sadu.

Ulaznice za projekcije filmova u Sava centru (Biba struja, Lice revolucije, Marina Abramović: Umetnik je prisutan) koštaju 250 dinara (350 dinara za obe projekcije na otvaranju), dok za projekcije u DOB-u koštaju 150 dinara, u DKC-u i “Fontani” po 200 dinara, a u DKSG-u 150 dinara.

Nakon Beograda i Novog Sada, najavljena je turneja BELDOCS-a u 12 gradova u Srbiji.

Prošle godine na BELDOCS-u je u međunarodnom programu pobedio film “Barzak” Mantasa Kvedaraviciusa, psihološka drama o posleratnoj Čečeniji, dok je najboljim domaćim filmom proglašen “Run for life” Mladena Matičevića. Trijumfovao je i domaći reditelj Darko Bajić dokumentarcem “O, Gringo” o brazilskoj fudbalskoj zvezdi srpskog porekla Dejanu Petkoviću Rambu, koji su nagradili i žiri FIPRESCI Srbija i publika.

Sajt Beldocsa je www.beldocs.rs

(SEEcult.org)