• Search form

29.01.2016 | 15:04

Noviteti MIJ u godini jubileja

Noviteti MIJ u godini jubileja

Muzej istorije Jugoslavije (MIJ) u Beogradu priprema ambiciozan program povodom 20 godina postojanja, ali i stogodišnjice stvaranja Jugoslavije koju će obeležiti 2018. godine otvaranjem stalne postavke, nastavljajući da muzeološkim, izložbenim i edukativnim aktivnostima doprinosi razumevanju i kritičkom sagledavanju značaja prve zajedničke države južnoslovenskih naroda.

Osnovan 1996. godine uredbom Vlade SR Jugoslavije, MIJ obuhvata, uz nekadašnji Memorijalni centar “Josip Broz Tito” i Muzej revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije, i Stari muzej, Kuću cveća i Muzej “25. maj”,  a jubilej će obeležiti tokom 2016. godine izložbama “Ko je Soko - taj je Jugosloven” i “Jugo, moja Jugo – Gastarbajterske priče”, te projektom "Otvaranje depoa" čiji bi rezultat trebalo da bude stalna postavka koja je planirana za 2018. godinu, povodom 100-godišnjice osnivanja prve Jugoslavije.

MIJ će, kako je najavljeno 29. januara na konferenciji za novinare, nastaviti tokom 2016. godine i rad na digitalizaciji fotografske građe, u okviru evropskog projekta “Visual Archive Yugoslavia”, kao i diskusioni program “Razgovori o Jugoslaviji: uvod u (post)jugoslovenske studije”, a organizovaće i međunarodne konferencije “Nostalgija u pokretu” o još uvek kontroverznoj temi socijalističkog nasleđa evropske umetnosti 20. veka, te “Nesvrstani muzej”, koja je deo projekta umrežavanja muzejskih institucija iz zemalja-članica Pokreta nesvrstanih, povodom 55-godišnjice njegovog osnivanja.

Direktorka MIJ Neda Knežević istakla je kao prioritet za 2016. godinu projekat od strateškog značaja povodom 100 godina od stvaranja Jugoslavije, koji obuhvata rad na stalnoj postavci, tematsku izložbu o formiranju jugoslovenske države, konferenciju i publikaciju.

Cilј je stvaranje platforme za dijalog i razumevanje najznačajnijih jugoslovenskih fenomena kroz multivokalnu i transdisciplinarnu interpretaciju nasleđa, kao i podsticanje regionalne saradnje, rekla je Neda Knežević, najavljujući za april 2016. i projekat “Otvoramo depo MIJ” koji je zamišljen kao muzejska laboratorija i ambijent u okviru kojeg će se, kroz istraživanje i dijalog, u naredne dve godine promišlјati jugoslovensko nasleđe i sama institucija muzeja. To su ujedno i prve dve faze u radu na stalnoj postavci koja će biti otvorena u Starom muzeju u okviru obeležavanja 100 godina Jugoslavije.

Stalna postavka MIJ, koja bi trebalo da bude rezultat projekta “Otvaramo depo MIJ”, zamišljena je kao savremena, multimedijalna, kritička izložba o Jugoslaviji koja bi bila u saglasnosti sa muzejskim fondom koji je pretežno sastavlјen od poklona koje je Josip Broz Tito dobijao tokom višedecenijske predsedničke karijere.


 Muzej 25. maj

Polazište projekta je participativno tumačenje muzejskog fonda koje bi započeli kustosi MIJ, a potom bi bilo nastavlјeno sa interdisciplinarnom i internacionalnom grupom saradnika kroz zajednički eksperimentalni rad na koncipiranju buduće postavke, rekao je član radne grupe tog projekta Ivan Manojlović. U to istraživanje biće uključeni različiti akteri (umetnici, stvaraoci, istraživači, zajednice i svi ostali koji su zainteresovani za jugoslovensko nasleđe).

Stalna postavka biće otvorena u nedavno renoviranom Starom muzeju, koji arhitekturom i neupadlјivom pozicijom u kompleksu MIJ podseća na prostor za odlaganje, pa je kao takav idealan i za (samo)refleksije i  za započete, ali nedovršene procese promišlјanja postojećeg fonda MIJ i njegove interpretacije, reinterpretacije i nova čitanja.

U Starom muzeju je, inače, u toku izložba “Ruska avangarda u Beogradu”, koju je od otvaranja krajem decembra posetilo više od 10.000 ljudi, što čini deset odsto ukupne godišnje posete MIJ u 2015.

Nova izložba MIJ “Ko je Soko - taj je Jugosloven”, koja će biti otvorena 4. februara u Muzeju “25. maj”, obeležiće početak perioda obimnijih istraživanja i proširenja fonda koji svedoči o nasleđu prve Jugoslavije.

  Fotografija sletišta u Beogradu 1930, fond MIJ

Osim predmeta iz kolekcije MIJ, biće izloženi predmeti iz 11 muzeja iz Srbije i pet iz privatnih kolekcija - više od 150 predmeta (svečane odore, sokolske halјine, kape, značke, dokumenta, razglednice, štampani materijal, program sleta, program svečane akademije, nacrti sokolskih domova) i oko 100 fotografija. Podelјena u četiri celine (organizacija i članstvo; sletovi; sokolski domovi i delatnost), izložba autorki Veselinke Kastratović Ristić, Jovane Karaulić i Vladane Putnik, ukazaće na značajnu ulogu koju je u vreme Kralјevine Jugoslavije imalo u promovisanju integralnog jugoslovenstva Sokolsko društvo Jugoslavije. Nјegova kulturna i prosvetna aktivnost je obuhvatila veliki procenat stanovništva i značajno uticala na edukaciju u ruralnim oblastima zemlјe. Sokolske aktivnosti posle Drugog svetskog rata preuzela je Narodna omladina i gotovo istim akcijama nastavila rad na širenju jugoslovenstva. Izložba će pokazati različite vrste aktivnosti, uključujući sletove i nošenje štafete, koji se obično vezuju za Titovo vreme, ali i kakve su dugoročne sociološke i političke posledice tog angažovanja.

Za kraj 2016. godine najavljena je izložba o jugoslovenskim gastarbajterima, koja je rezultat dužeg istraživačkog projekta u kojem, pored muzejskih etnologa-antropologa Aleksandre Momčilović Jovanović i Tatomira Toromana, kao koautori izložbe učestvuju i filozof, socijalni radnik i aktivista Ljubomir Bratić (Beč), istoričar Vladimir Ivanović (Berlin) i novinar i sociolog Rudiger Rosig (Berlin).

Autori izložbe “Jugo, moja Jugo – Gastarbajterske priče” nameravaju da mnogobrojne mikro-narative, lične priče i iskustva radnika sa ovih prostora u inostranstvu povežu sa širim istorijskim i društvenim kontekstom - kako stanjem u Jugoslaviji 60-ih i 70-ih, tako i migracijama radne snage uopšte i evropskom ekonomijom. Planirana je i participaciju samih radnika, a izložba će istaći i perspektivu, ulogu i položaj žena i dece, te predstaviti dosadašnje primere samoistorizacije. Izložba ujedno predstavlјa, kako je istaknuto, važnu tačku u zaokretu MIJ ka temama iz društvene istorije koje se tiču običnih lјudi i svakodnevnog života.

MIJ će nastaviti i aktivnosti u okviru dvogodišnjeg projekta “Visual Archive Yugoslavia” (VAYU), u sklopu kojeg će krajem marta organizovati konferenciju o digitalizaciji fotografske građe, posvećenu teorijskim, metodološkim i tehničkim aspektima tog procesa. Uz prezentaciju dobrih praksi digitalizacije foto-građe u Srbiji i inostranstvu, biće održana i prva javna prezentacija rada Laboratorije za digitalizaciju MIJ, čije je osposoblјavanje omogućeno sredstvima projekta VAYU, rekao je rukovodilac tog projekta Radovan Cukić.

Cilј konferencije je i analiza dobrih praksi, kao i nedostataka digitalizacije u Srbiji i prezentovanje rezultata projekta VAYU, a predviđeno je učešće kustosa institucija koji se bave digitalizacijom, uz diskusiju o stanju i problemima digitalizacije foto-građe u muzejima i drugim institucijama kulture u Srbiji. 

MIJ realizuje projekat VAYU sa Middle Eastern Studies i Univerzitetom u Bazelu, u okviru SCOPES (Scientific co-operation between Eastern Europe and Switzerland) institucionalnog partnerstva sa cilјem očuvanja i promovisanja vizuelnog nasleđa Jugoslavije.

Za maj 2016. godine najavljena je i konferencija “Nostalgija u pokretu” u okviru multidisciplinarnog projekta “Naši heroji” koji se bavi temom socijalističkog nasleđa evropske umetnosti 20. veka, a okuplјa nevladine organizacije i institucije iz centralne i jugoistočne Evrope (Bugarska, Polјska, Albanija, Slovenija, Hrvatska) u težnji da poveže savremene umetničke prakse sa istraživanjima fenomena socijalističke umetnosti u kulturnom, socio-ideološkom i političkom kontekstu. Projekat je podelјen u četiri tematske celine (Politike, estetike i umetnost u vreme socijalizma, Socijalistički spomenici i modernizam, Herojska umetnost i socijalistički realizam, Post-socijalizam i nostalgija). Konferencija “Nostalgija u pokretu” napraviće presek aktuelnih istraživanja u toj oblasti, ali dati i osnovu za izložbu na istu temu.

Planirana je i međunarodna konferencija “Nesvrstani muzej”, koja bi trebalo da okupi predstavnike muzejskih institucija iz zemalja Pokreta nesvrstanih, povodom 55-godišnjice njegovog osnivanja (1961. u Beogradu). Nekadašnje članice Pokreta nesvrstanih posredstvom svojih vodećih muzejskih insititucija ponovo bi se povezale, ovoga puta u cilju usavršavanja muzejske prakse, razmene znanja i iskustava i unapređivanja međunarodne saradnje.

Glavni cilјevi tog programa su: preispitavanje značaja Pokreta nesvrstanih, pokretanje značajnih pitanja muzejske prakse muzeja Trećeg sveta, unapređivanje muzejske prakse kroz razmenu znanja i iskustva, iniciranje međunarodne muzejske mreže i pozicioniranje MIJ kao institucije od međunarodnog značaja. Panel diskusije potencirale bi dvosmislenost naziva konferencije i obezbedile trandisciplinarni okvir u kojem radove mogu da prijave istoričari, politikolozi, muzeolozi, antropolazi, umetnici i drugi.

MIJ će, između ostalog, učestvovati i ove godine u manifestaciji “Muzeji Srbije, 10 dana od 10 do 10” čija će tema ove godine biit “Moj muzej, moj grad” u cilju preispitivanja odnosa lokalne zajednice i muzeja, baštine i pojedinca unutar kulturnog pejzaža u kojem je muzej često nenadoknadivi čuvar sećanja.

Biće nastavljen i diskusioni program “Razgovori o Jugoslaviji: uvod u (post)jugoslovenske studije” koji uređuje i vodi Tatomir Toroman, a obuhvata tribine, debate, predavanja, svedočanstva, seminare, radionice i čitalačke grupe, čiji se učesnici bave transdisciplinarnom kulturološkom analizom raznih jugoslovenskih fenomena, društvenih praksi i odnosa, kao i institucija. Program je otvorena platforma za povezivanje i saradnju, kao i razmenu znanja i iskustava, između akademske zajednice, institucija kulture, samostalnih istraživača i drugih zainteresovanih za proučavanje i kritičko promišlјanje kompleksnog jugoslovenskog nasleđa.

Planiran je i bogat animaciono-edukativni program u cilјu afirmacije kompleksa MIJ kao popularnog mesta za učenje, dijalog, zabavu i odmor. Takođe, biće nastavljen program radionica za decu i celu porodicu, a radi povećanja inkluzivnosti, MIJ je planirao i projekte “Znakovni muzej” (stručna vođenja na srpskom znakovnom jeziku) i “Inkluzija slepih u MIJ”, čiji je cilј prilagođavanje muzejskog prostora i programa  potrebama zajednice slepih i slabovidim postavlјanjem podne trake koja omogućava samostalno njihovo kretanje, taktilne mape muzejskog kompleksa i audio-vodiča u softveru specijalizovanom za slepe.

MIJ će tokom 2016. godine nastaviit i gostovanja u regionu, pa će tako izložba “Nikad im bolјe nije bilo?”, koja je do 1. aprila otvorena u Historijskom muzeju BiH u Sarajevu, gostovati od juna u Povijesnom i pomorskom muzeju Istre u Puli, a krajem jeseni biće otvorena u Muzeju novije istorije Slovenije u Ljubljani.


 Odlazak na odmor 27. jul 1960.

Izložba “Nikad im bolјe nije bilo?”, koja govori o modernizaciji svakodnevnog života u socijalističkoj Jugoslaviji sa naglaskom na jugoslovenskom modernizacijskom iskoraku posle Drugog svetskog rata i promenama u kvalitetu života koje su se desile u socijalizmu, premijerno je prikazana u MIJ krajem 2014. i početkom 2015, a autorka Ana Panić, viša kustoskinja MIJ, dobila je nedavno za tu izložbu nagradu Društva istoričara umetnosti Srbije (DIUS).

Izložba je od početka zamišlјena kao putujuća partnerska izložba sa želјom da muzeji u kojima će biti predstavlјena aktivno učestvuju kako sa  građom iz svog fonda, tako i u kreiranju sadržaja. Glavna ideja, koja je u 2015. uspešno realizovana u Historijskom muzeju BIH u Sarajevu, jeste da se već postavlјenom okviru doda lokalni kontekst svakodnevnog života u različitim delovima Jugoslavije i time stvori balansirana slika života u socijalizmu.

MIJ je, inače, u 2015. godini realizovao osam izložbi (tri gostovanja), desetine pratećih i stalnih programa, nastavio istraživanjima i digitalizaciju foto dokumentacije i objavio dve knjige.

Dobio je Živa nagradu Foruma slovenske kulture u kategoriji efikasnog korišćenja resursa, sertifikat Excellence Aword 2015, koju na osnovu glasova posetilaca dodelјuje portal TripAdvisor, te Srebrnu medalјu  Univerziteta umetnosti u Beogradu, povodom saradnje sa Fakultetom primenjenih umetnosti.

  Ruska avangarda u Beogradu, otvorena do 28.2.2016.

Iako uspeva da, pored sredstava koja dobija od Ministarstva kulture i informisanja, obezbedi i dodatna sredstva kroz projekte podržane od evropskih fondova, te prihodom od ulaznica i prodaje suvenira, Muzeju istorije Jugoslavije preko su potrebna i sredstva za obnovu termoenergetskih instalacija kako bi mogao da reši problem velike toplote za vreme letnjih, odnosno hladnoće za vreme zimskih meseci u objektu Muzeja “25. maj”. Za najjednostavnije grejanje i hlađenje bilo bi potrebno oko sto miliona dinara, koliko i za rekonstrukciju fasade i prozora i rešavanje problema sa strujom, rekla je direktorka MIJ.

U okviru kompleksa MIJ je i park površine 3,2 hektara, ali mnogobrojni posetioci, koji često dolaze i organizovano autobusima, još nemaju adekvatan prostor za osveženje i predah.

Planirana je stoga i rekonstrukcija i dogradnja glavnog ulaza u kompleks MIJ, ali se više od godinu dana čeka na građevinsku dozvolu koja je, opet, neophodna da bi mogao da bude raspisan tender.

Projekat je odavno već uradio Arhitektonski fakultet, a sredstva za modernu suvenirnicu, info pult i kafe sa  toaletima, obezbedilo je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije.

U MIJ se nadaju da će nadležni u celom tom procesu pokazati veće razumevanje kako bi se sprečile gužve i na odgovarajući način ugostili posetioci tog muzeja, koji je godinama jedan od najposećenijih u Beogradu, a posebno je značajan i zbog turizma, budući da 80 odsto njegovih posetilaca čine upravo strani turisti.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r