• Search form

01.02.2016 | 11:30

Horvat u Filozofskom teatru u Narodnom pozorištu

Horvat u Filozofskom teatru u Narodnom pozorištu

Hrvatski filozof Srećko Horvat biće 14. februara gost Filozofskog teatra u Narodnom pozorištu u Beogradu, koji je pokrenut krajem 2015. godine po ugledu na isti program koji Horvat uređuje u Hrvatskom narodnom kazalištu (HNK) u Zagrebu.

Razgovor s Horvatom u okviru drugog izdanja Filozofskog teatra na Sceni “Raša Plaović” vodiće dramaturškinja Maja Pelević, a jedna od tema biće i njegova najnovija knjiga “Radikalnost lјubavi”, čiji je srpski prevod objavila Laguna, najavilo je Narodno pozorište.

Horvatova “Radikalnost lјubavi” polazi od teze da revolucija i lјubav imaju nešto zajedničko: kao što nije dovolјno okupirati trg ili postaviti barikadu, tako nije dovolјno ni samo flertovati ili često menjati partnere. Kako bismo spoznali “radikalnost lјubavi”, potrebno je nešto više. Biti veran ideji revolucije ili lјubavi znači pre svega izgraditi novi svet, a kroz izgradnju novog sveta otvara se i mogućnost za izgradnju nas samih. I obrnuto: tek ako sebe izgradimo kao drugačije i bolјe lјude, možemo graditi drugačiji i bolјi svet, i u revoluciji, i u lјubavi, navela je Laguna povodom Horvatove knjige u kojoj se osvrće i na seksualnu emancipaciju u vreme Oktobarske revolucije i kasniju represiju, na Če Gevarinu dilemu između lјubavi i revolucionarne požrtvovanosti, te na period ‘68 (od komuna do terorističkih organizacija), pružajući mogući odgovor na pitanje zašto su se najradikalniji revolucionari, poput Lenjina i Čea, plašili radikalnosti lјubavi.

Prema mišljenju slovenačkog filozofa i psihoanalitičara Slavoja Žižeka, koji je nedavno bio gost u Filozofskom teatru u Zagrebu, Horvat je u knjizi “Radikalnost ljubavi” postavio neke stvari na svoje mesto.

“Prvo, bez stida govori o lјubavi, a ne o seksu, koji je odavno izgubio svoju subverzivnu oštricu; drugo, ističe radikalnost lјubavi kao silu koja se opire samom utemelјenju liberalne permisivnosti. Knjiga koja će komuniste preobratiti u lјubavnike, a lјubavnike u komuniste!”, smatra Žižek, koji je nedavno učestvovao u Londonu i u razgovoru sa bivšim grčkim ministrom finansija Janisom Varufakisom i osnivačem Vikiliksa Džulijanom Asanžom, a taj razgovor je takođe moderirao Horvat.

Horvat je moderirao i prvi Filozofski teatar u Narodnom pozorištu koji je održan 1. decembra 2015. godine, kada je gostovao jedan od najznačajnijih i svakako najzanimlјivijih italijanskih filozofa i aktivista Franko Bifo Berardi.

Rođen 1983. godine u Osijeku, Horvat je u žižu interesovanja javnosti došao zahvalјujući knjizi “Protiv političke korektnosti”, koja je na srpskom objavljena 2007. u “Biblioteci XX vek”. Autor je više od deset knjiga, prevedenih na desetak jezika, a svojim delovanjem profilisao se u jednog od važnijih intelektualaca na Balkanu.

Sa Žižekom je objavio na engleskom knjigu “Što Europa želi?”, koja je u međuvremenu prevedena na niz jezika. Beogradska promocija te knjige izazvala je veliku pažnju, a održana je u okviru Horvatovog boravka u Krokodilovoj Kući za pisce 2014.

Nakon angažovanja na Subversive festivalu u Zagrebu, Horvat je 2014. pokrenuo Filozofski teatar u HNK-u, smatrajući da je veza filozofije i pozorišta uvek bila jača od veze između filozofije i bilo kojeg drugog medija.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r