13. BFI - Sreća se igra

Beogradski festival igre (BFI), čije će 13. izdanje biti održano od 19. marta do 10. aprila u Beogradu i delom u Novom Sadu, svečano je predstavljen 25. februara u Skupštini Srbije, uz pohvale ambasadora zemalja čije predstave učestvuju, kao i gradskih vlasti, Skupštine Srbije i ministra kulture i informisanja Ivana Tasovca, koji je iskoristio priliku da se osvrne i na kritičke tonove u delu javnosti o situaciji na domaćoj sceni.

Osnivačica i direktorka BFI-ja Aja Jung najavila je produkcije 15 kompanija iz 13 zemalja sa više od 30 koreografskih postavki, koje potpisuju i legendarni autori kao što je Jirži Kilijan i mlade nade svetske scene, a izvode ih i trupe sa višedecenijskom tradicijom, poput Holandskog plesnog teatra (NDT 1) i one koje su među najmlađima na sceni, poput Nacionalne plesne kompanije Malte.

Na 13. BFI-ju, kako je istakla Aja Jung, predstaviće se i umetnici koji po osnovnom zanimanju nisu ni koreografi, niti imaju igračkog iskustva, kao što su grčki slikar Dimitris Papajoanu, filmski reditelj Kristjan Ingimarson iz Danske i pozorišni reditelj Markos Moro iz Španije.

Pod sloganom “Sreća se igra“, 13. BFI biće svečano otvoren 19. marta u Sava centru petim gostovanjem NDT 1 sa dva naslova koreografa Pola Lajtfuta i Sol Leon “Pucaj na Mesec” i “Stop-Motion”, kao i koreografijom “Vrata koja nedostaju” belgijske kompanije Peeping Tom koja je rađena za Holandski plesni teatar.

    NDT 1

Publika BFI-ja videće i novu produkciju kompanije izraelskog koreografa Juvala Pika “Are Friends Electric?”, zatim komad “Sijena” koreografa Markosa Moroa i njegove trupe La Veronal iz Barselone, te predstavu “Istočna senka” nove trupe slavnog Jiržija Kilijana, kome će biti uručena 24. marta nagrada “Jovan Ćirilov” koju je BFI ustanovio 2015. godine.

Najavljena je i “Opsena” dugogodišnjeg igrača NDT-a Vaclava Kuneša i njegove trupe 420PEOPLE iz Praga, “Triptih” njujorške trupe Complexions, u koreografiji Dvajta Rodena, te “Mrtva priroda” savremenog grčkog umetnika Dimitrisa Papajoanua, planetarno poznatog po koreografijama koje su otvorile olimpijske igre u Atini i Bakuu.

Publika BFI-ja u Beogradu, ali i u Novom Sadu videće i novu produkciju Drezden Franfurt plesne kompanije “Primarna trilogija” u koreografiji Jakopa Godanija, kao i “Empirijski kvocijent” Rubberdandance grupe i koreografa Viktora Kihada iz Montreala.

  420PEOPLE

Beogradska publika videće i predstavu “Tras!” Kompanije Kristjana Ingimarsona iz Kopenhagena, “Držim kraljicu” Nacionalne plesne kompanije sa Malte, u koreografiji Mejvina Kua, koja gostuje umesto ranije najavljenog, a sprečenog TAO plesnog teatra iz Pekinga.

Prvi put na BFI-ju gostuje Balet Rima, koji će se predstaviti delima “Sam u kući” koreografa Alesandra Skjaronija i “Paradoks” Paola Mangiole i Itamara Serusija. Suzan Delal Centar iz Tel Aviva izvešće postavku dvojca Šaron Ejal i Gaja Behara (L-E-V), a u završnici, 10. aprila, gostovaće prvi put mlada švajcarska trupa Tanc Lucern predstavama koreografa Kajetana Sota “Zla senka” i Andonisa Fonjadakisa “Nijanse”.

  Balet Rima

Šef Delegacije Evropske unije u Beogradu ambasador Majkl Davenport istakao je važnost BFI-ja kao manifestacije koja pravi od Srbije “centar svetske plesne scene” i šalje “lepu sliku Beograda i Srbije u Evropu i šire”.

Davenport je rekao da je zahvalan BFI-ju što omogućava umetnicima u Srbiji da se upoznaju sa kolegama iz sveta i razmene iskustva, što je, kako je istakao, i srž zajedničkog evropskog projekta.

“BFI zaista donosi sreću i radost Srbiji i Delegacija EU zato oseća potrebu da na neki način vrati sreću i to mladim igračima”, rekao je Davenport povodom master kursa klasičnog baleta koji je podržala EU, a počinje sledeće nedelje u Beogradu.

Važnost BFI-ja istakli su i ambasadori zemalja učesnica, predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, te gradonačelnik Beograda Siniša Mali, koji je istakao da je Aja Jung napravila brend koji ima i veliki turistički potencijal, s obzirom da privlači više od 20.000 posetilaca.

Značaj BFI-ja istakao je i ministar kulture Ivan Tasovac, navodeći da je to jedan od “najznačajnijih festivala igre na svetskoj mapi festivala”, zbog čega je Ministarstvu kulture “istinska privilegija što je pokrovitelј” manifestacije koja “dovodi u Srbiju najzanimlјivije trupe i najveće baletske zvezde i koreografe, koji od Beograda i drugih gradova gde se održavaju prateći programi, prave ne samo kulturne prestonice, već i važne turističke destinacije”.

Poigravajući se sloganom BFI-ja, Tasovac je rekao da je taj festival važan, međutim, i zbog nečeg drugog.

Prema njegovim rečima, visok nivo umetničkih dostignuća BFI-ja, kreativnost i uvežbanost svake trupe i svakog pojedinačnog baletskog igrača koji nastupaju, te zavidan međunarodni renome Aje Jung i njenog tima, sa kojim već 13 godina realizuje BFI, predstavljaju potvrdu, koju niko i nigde ne može da ospori, da “svuda na svetu - ako imate viziju, ako ste spremni na mukotrpan rad, ako se ne plašite odricanja, osporavanja, pohvale i pokude, ako ste posvećeni svom poslu, ako vam nije uvek neko drugi kriv, ako ne očekujete da uvek neko drugi rešava vaše probleme i ako ste spremni se zalažete za svoje ideje i da se borite za svoje snove bez obzira na napor koji to iziskuje - uspeh vas sigurno neće zaobići”.

Za one koji nisu spremni na takvu vrstu posvećenosti, pri čemu misli pre svega na, kako je rekao, razne mrgude i mrgutkinje koji neumorno analiziraju sitaciju u Srbiji i objašnjavaju kako ama baš ništa ne valјa - postoji alternativno rešenje u vidu igara na sreću.

“Prednost igara na sreću u odnosu na sreću koja se igra je što uplata loto tiketa zahteva malo truda, a ostavlјa mogućnost udobnog zavalјivanja ispred televizora i samozadovolјnog, moralno superiornog mitingovanja - iz sopstvene fotelјe”, rekao je Tasovac. 

Tasovac je naveo i da kvalitet koji nudi BFI “inicira kod mladih umetnika onu iskru koja motiviše na rad i usmerenost ka cilјu, dve vrline tako neophodne za nadogradnju talenta i onaj klјučni korak od ‘trebalo bi...’ ka ‘moram ukoliko želim da…’

“Iskreno se nadam da ćemo na primerima kao što je BFI, ili kao što je nedavno bio zapaženi nastup srpske kinematografije na Berlinalu, pomoći većem broju ušuškanih kritičara iz fotelјa da shvate da se predanim radom i istrajnošću - i bez igara na sreću - može stići do sreće koja se igra”, rekao je Tasovac.

U ime generalnog pokrovitelja devetu godinu uzastopno - Vip mobile, značaj BFI-ja istakao je i direktor te kompanije Dejan Turk, koji je rekao da je na plesnoj sceni, kao i u oblasti telekomunikacija, važno biti jedinstven, inovativan i mnogo raditi. BFI to potvrđuje svake godine, deleći sa Vip mobile moto „komunikacija u pokretu“.

Vip mobile i BFI su osnivači i nagrade „Vip poziva“ koja se dodeljuje istaknutim umetnicima poreklom sa ovih prostora koji imaju izgrađenu igračku karijeru u inostranstvu, a ovogodišnji laureat je Zoran Marković, balet-majstor, pedagog i koreograf kompanije Tanc Lucern iz Švajcarske, kome će nagrada biti uručena u završnici 13. BFI-ja 10. aprila u Operi i teatru Madlenianum.

Sajt BFI-ja je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.

(SEEcult.org)