NDT peti put na Festivalu igre

Holandski plesni teatar (NDT) svečano će otvoriti 13. Beogradski festival igre 19. marta u Sava centru, a predstaviće jedan od klasika iz svoje bogate produkcije – komad “Pucaj na Mesec” Pola Lajtfuta i Sol Leon, koji potpisuju i predstavu “Stop Motion”, dok treći segment večeri čini predstava belgijske trupe Peeping Tom, rađena za NDT1, u koreografiji Gabrijele Karizo iz Argentine.

To je peto učešće NDT na BFI-ju od 2006. godine, kada je beogradska publika imala priliku da prvi put da vidi igrače te renomirane plesne kompanije, koju odlikuju kreativnost i intenzivna produkcija od po 10 do 15 svetskih premijera u jednoj sezoni.

Koreografski par Lajtfut-Leon, koji beogradska publika poznaje od ranije, neće moći da prisustvuje otvaranju 13. BFI-ja zbog premijere u Boljšom teatru u Moskvi.

13. BFI svečano će otvoriti francuski koreograf Anželen Preljokaž, najavila je direktorka BFI-ja Aja Jung 18. marta na konferenciji za novinare u Sava centru, na kojoj su učestvovali i holandski ambasador u Beogradu Henk van den Dol, direktor umetničke produkcije NDT1 Anders Helstrom i igrači te kompanije Marne van Opstal i Rodžer van der Pol, koji nastupaju u sve tri predstave.

Holandski ambasador rekao je da je saznao od svojih prethodnika da je prvo gostovanje NDT1 na BFI-ju pre deset godina bilo revolucionarno, a izrazio je nadu da će tako biti i na 13. BFI-ju.

Van den Dol je izrazio zahvalnost BFI-ju što omogućava prezentaciju vrhunske holandske plesne produkcije i izrazio nadu da će ta saradnja biti nastavljena.

Postavka “Pucaj na Mesec” Lajtfuta i Sol Leon, koji su i umetnički direktori NDT-a, premijerno je izvedena 2006. godine – kada je NDT prvi put učestvovao na BFI-ju.

Predstava uvodi gledaoce u svetlucavi sjaj ljubavnog života tri različita para uz muziku Filipa Glasa. Pokretni zidovi sa upadljivim crno-belim tapetama kreiraju tri odvojene sobe, a svaka sadrži sopstvenu ljubavnu priču. Vrata druge sobe uvek izgledaju kao da su otvorena, dok kroz prozor novi svet zove… Komad govori o nekoj vrsti višeg nivoa izražavanja u odnosima. Istraživanje je usmereno na duboko skrivene emocije.

Postavka “Stop-Motion”, koju takođe potpisuju Lajtfut-Leon, predstavlja tehnološke scenske novine u kombinaciji sa melanholičnom muzikom Maksa Rihtera. Sedam igrača ulazi u proces oproštaja i transformacije, a doživljaj je pojačan prisustvom masivnih ekrana sa kojih se emituju zakasnele video projekcije u kojima učestvuje ćerka koreografskog para Lajtfut-Leon, Saura.

   Stop Motion

Ta predstava premijerno je izvedena u januaru 2014. godine – manje od mesec dana nakon svetske premijere postavke “Vrata koja nedostaju” belgijske trupe Peeping Tom, rađene specijalno za NDT1.

Predstava argentinske koreografkinje Gabrijele Karizo, koja je, prema rečima Helstroma, podrazumevala znatno drugačiji rad sa igračima NDT1 od njihove uobičajene prakse, inspirisana je raskršćem između igre, teatra, umetnosti i života.

Igrači su u toj predstavi sa nadrealnim elementima izazvani da dočaraju likove iz priviđenja, što zahteva izuzetno visoku osetljivost i saosećanje od svih aktera. Preplitanjem mašte i stvarnosti, Karizova u tom delu prikazuje dve paralelne dimenzije. Gledaoci postaju svedoci poslednjih trenutaka života, u zoni sumraka između života i smrti. Čovek koji umire istovremeno nervozno pokušava da pronađe put kroz zamršeni lavirint sopstvenih misli. Dok se svakodnevni zvuci pretvaraju u izgubljene ritmove, on izvodi usamljenu borbu sa vremenom, prostorom, i onima koji nisu tu.

   Vrata koja nedostaju

Dok NDT1 odlikuje velika brzina produkcije predstava – u proseku svega četiri nedelje, Peeping Tom priprema jednu predstavu pet-šest meseci, pa se prilikom rada na naslovu “Vrata koja nedostaju” našlo srednje rešenje kojem su umnogome doprineli i sami igrači NDT1, budući da je Gabrijela Karizo očekivala od njih ne samo izuzetnu fizičku, već i vrhunsku mentalnu spremnost i naglašeno individualni doprinos.

Prema rečima dvojice igrača, u radu sa Gabrijelom Karizo je ono što je izgledalo nemoguće – postajalo moguće. Rad je zahtevao da sami igrači upotrebe maštu i maksimalno istraže mogućnosti svog pokreta, što je ponekad bilo i bolno, ali je, kako su naveli, bilo i vrlo uzbudljivo.

Helstrom je dodao da specifičan rad Gabrijele Karizo sa igračima, koji podrazumeva njihovu potragu za ekstremnim pokretima, predstavlja osnovu koncepta kompanije Peeping Tom. Zbog toga je ansaml predstava te kompanije često nemoguće promeniti bez uticaja na samu izvedbu, jer ono što jedan igrač može da izvede, teško može da se prenese na drugog.

   Pucaj na Mesec

NDT dolazi na BFI iz Italije, a do kraja sezone priprema se i za turneju u Australiji i Novom Zelandu. Trenutno priprema novu predstavu para Lajtfut-Leon, čija je premijera planirana za april, kao i novi komad Hofesa Šehtera, koga je publika BFI-ja imala priliku da upozna 2015. godine kroz predstavu “Sunce” njegove londonske trupe, a 2012. godine i kroz komad “Politička majka”.

NDT, inače, drugi put otvara Beogradski festival igre u proteklih deset godina.

NDT je nastao 1959. godine, kada je grupa od dvadesetak umetnika odlučila da napusti Holandski nacionalni balet, u želji da slobodnije istražuju granice umetničkog izraza. NDT je od tada izgradio renome jedne od vodećih plesnih kompanija u svetu, čiji opus broji čak oko 700 naslova.

Bogat repertoar potpisuju veliki majstori koreografije, Jirži Kilijan i Hans van Manen, kao i stalni koreografi Sol Leon i Pol Lajtfut, gostujući koreograf Kristal Pajt i Johan Inger, i mnogi drugi plesni stvaraoci poput Ohada Naharina, Nača Duata i Vilijama Forsajta. Tokom godina, a posebno u periodu kada je Kilijan bio umetnički direktor trupe, NDT je pokrenuo pionirski posao u oblasti savremene igre. Postavke originalno pravljene za tu trupu i dalje se igraju u celom svetu. Brojni igrači i koreografi koji su karijeru započeli u NDT-u osnovali su u međuvremenu svoje kompanije. To je ujedno način na koji je NDT širio svoj uticaj.

Osim glavne trupe NDT 1, koja broji 30 igrača starosnog doba između 23 i 42 godine, NDT čini i mlađa trupa (NDT2), osnovana 1978. godine za mlade talente. Trenutno je čini 16 igrača do 23 godine starosti, predstavljajući svojevrsni rasadnik talenta koji izvode i repertoar etabliranih, ali i dela novih koreografa. 

Samo na poslednjoj audiciji za ND2, kako je rekao Helstrom, bilo je oko 500 mladih plesnih umetnika uzrasta od 17 do 21 godine. Veliki deo ansambla NDT2 prelazi kasnije u NDT1 (oko 80 odsto), ali glavna trupa angažuje i igrače iz drugih kompanija.

Pod sloganom “Sreća se igra”, 13. BFI predstavlja od 19. marta do 10. prila u Beogradu i delom u Novom Sadu produkcije 15 plesnih kompanija iz 13 zemalja sa više od 30 koreografskih postavki koje potpisuju i legendarni autori, kao što je Jirži Kilijan, i mlade nade svetske scene. Osim trupa sa višedecenijskom tradicijom, poput NDT-a, na 13. BFI-ju učestvuju i neke od najmlađih na sceni, poput Nacionalne plesne kompanije Malte.

BFI se održava već četiri godine zaredom u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji, a prošle i ove godine ima i visoko pokroviteljstvo Ministarstva kulture i informisanja Srbije. Pokrovitelji BFI-ja su i Pokrajinski sekretarijat za kulturu Vojvodine i Skupština grada Beograda, a pomogle su i ambasade i kulturni centri zemalja iz kojih dolaze učesnici, kao i banka Societe Generale.

Glavni partner BFI-ja devetu godinu uzastopno je kompanija “Vip mobile”, sa kojom su ustanovljene i nagrade “Vip poziva” i “Vip iskorak”, kao i projekat za najmlađe “Vip talenti”.

Sajt BFI-ja je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.

(SEEcult.org)