Tanc Lucern u duhu slavlja na kraju 13. BFI
Švajcarska trupa Tanc Lucern izvešće 10. aprila, na zatvaranju 13. Beogradskog festivala igre, “Zlu senku” u koreografiji Kaetana Sota i “Nijanse” koreografa Andonisa Fonjadakisa, a tom prilikom na sceni Opere i teatra Madlenianum biće uručena i nagrada VIP poziva koju je dobio balet majstor Tanc Lucerna, srpski igrač i koreograf Zoran Marković.
Umetnička direktorka Tanc Lucerna Ketlin MekNarni, koja je studirala klasični balet u Njujorku i po završetku igračke karijere bila balet majstor u više kompanija, izjavila je da od dolaska na novu poziciju 2009. godine poziva koroegrafe da rade specijalno za tu kompaniju savremene igre pri Pozorištu u Lucernu.
“Ne radimo ‘prežvakane’ komade, ne kupujemo dela koja već postoje. Kao selektor programa pozivam novu generaciju koreografa da kreiraju za naših desetoro igrača, koji tako i sami imaju priku da učestvuju u procesu stvaranja nečeg novog. Sve naše predstave su premijere i taj koncept se pokazao kao uspešan”, rekla je Ketlin MekNarni na završnoj konferenciji za novinare 13. BFI.
Program koji će biti izveden na BFI naručen je 2015. povodom proslave 175 godina Pozorišta Lucerna.
“Pošto smo deo tog teatra želela sam da doprinesemo obeležavanju jubileja. Pozvala sam već afirmisane koreografe Sota iz Španije i Fonjadakisa iz Grčke i rekla im: 'Uradite šta hoćete, ali da bude u duhu slavlja, da bude uzbudljivo kao vatromet'”, izjavila je Ketlin MekNarni.
Kako je dodala, obojica su to ozbiljno shvatila, Soto je uzeo kubansku muziku, a Fonjadakis je napravio atmosferu noćnog kluba.
“Oba komada su puna energije, uzbuđenja i iznenađenja. Gledaoci kažu da osećaju vibracije sa scene i da i sami igraju na svojim sedištima”, istakla je Ketlin MekNarni.
Tanc Lucern je mala kompanija, sa zadatkom redovnog repertoara pri pozorištu čiji je deo i ne ide često na gostovanja. “Poziv na BFI je za nas velika čast”, dodala je Ketlin MekNarni.
Zoran Marković je šesti laureat nagrade Vip poziva, koju BFI dodeljuje u saradnji sa kompanijom Vip umetnicima sa ovih prostora koji imaju uspešnu karijeru u inostranstvu.
“Na vest o nagradi osetio sam se ponosno, posebno što znam ko su raniji laureati i sve ih cenim. Puno mi znači što sam dobio priznanje iz svoje zemlje”, rekao je Marković, koji je u Beogradu završio školu “Lujo Davičo”, a 1991. otišao u plesnu kompaniju u Hamburgu, potom u Monte Karlu, Drezdenu, Kilu, Hanoveru i na kraju postao igrač slavnog NDT 1.
Sa Holandskim plesnim teatrom je i učestvovao na BFI, potom je nastavio da prati, kako je rekao, ovaj fantastični festival na kojem publika može da vidi zaista ono najbolje u svetu savremene igre.
Marković je otkrio da je i privatno vezan za BFI, na kojem je pre četiri godine upoznao svoju sadašnju suprugu.
“Posle NDT-a bio sam neko vreme slobodni umetnik - igrač, koreograf i pedagog. Od 2013. sarađujem sa Ketlin MekNarni. Delim iskustvo sa timom divnih igrača. Posebno mi se sviđa što su sve koreografije u Lucernu nove, kreirane prema njihovim igračkim osobenostima i proces za svaku predstavu je drugačiji”, rekao je Marković.
Na pitanje kako unaprediti srpsku scenu savremene igre, Marković je odgovorio kontra-pitanjem: Odakle da počnem?
“Reč je o godinama, zapravo decenijama rada, na primer, jednog NDT-a još od doba Kurta Josa. Na zapadu kontinuitet savremene igre traje od 60-ih, a neki bi rekli čak i od 30-ih godina 20. veka, dok je u Srbiji koncentracija bila na klasičnom baletu. Potrebno je dati šansu novim, mladim koreografima i igračima, omogućiti im da uče, ali sve to zahteva i puno strpljenja i puno novca”, ocenio je Marković.
Kako je dodao, publika se sada uz BFI sve više otvara ka modernoj igri, ali ta scena ovde tek počinje da se razvija.
Kao motivaciju za svoj razvoj naveo je “opstanak igre u našem čudnom svetu”.
“Ni na zapadu nije lako, kompanije se zatvaraju, igrači i koreografi moraju da rade i neke druge stvari. Igra je jako bitna i za neprofesionalce, za svakoga je važno da bude svestan svoje telesnosti. Mi u Lucernu radimo i sa seniorima, sa ljudima koji nikada nisu igrali, držimo radionice za različite generacije. Ljudi nam dolaze i mi delimo iskustvo sa njima, što je lepo i pozitivno. Prenosimo im igru, a ja uostalom više verujem u pokret, on je iskreniji nego reč”, istakao je Marković.
Zoran Marković, foto: Ingo Hoehn
Direktorka BFI Aja Jung izjavila je da je još rano za svođenje bilansa, jer predstoje još dve predstave.
“Program je bio veći, ali ne može se govoriti o tome da li je bio bolji, jer je ideja zapravo da se svake godine prikaže nešto novo što se dešava na sceni i eventualno nešto što će se tek pojaviti. Imali smo i premijere, produkcije koje tek očekuje život na drugim festivalima. Mislim da je BFI relevantna manifestacija u evropskom i svetskom okviru i da je to potvrđeno ovim izdanjem”, rekla je Aja Jung dodajući da je “teško današnju publiku koja je zahtevna, pogotovo u Beogradu, uvek iznova iznenaditi i uvek iznova oduševiti”.
13. Beogradski festival igre počeo je 19. marta u krcatom Sava centru nastupom Holandskog plesnog teatra (NDT1), a ponudio je publici više od 30 koreografskih postavki 15 kompanija iz 13 zemalja širom sveta, koje potpisuju i legendarni autori, poput Jiržija Kilijana, ali i nade svetske scene. Kilijanu je uručena nagrada BFI-ja “Jovan Ćirilov”, koja je ustanovljena 2015. godine u slavu Jovana Ćirilova (1931-2014), suosnivača i doživotnog selektora Bitefa.
Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.
(SEEcult.org)
