Za novinarstvo kao javno dobro
Hrvatsko novinarsko društvo (HND) organizuje 3. maja, povodom Svetskog dana slobode medija, protestnu šetnju do Ministarstva kulture, kao odgovor na desant na medije u režiji aktuelne vlasti. HND će tom prilikom izraziti podršku konceptu novinarstva kao javnog dobra i upozoriti na odredbe Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i Ustava Hrvatske.
Osim protestnom šetnjom pod sloganom “Sloboda novinarstvu”, HND je povodom Svetskog dana slobode medija organizovalo i 2. maja međunarodnu konferenciju o slobodi medija, na koju je bio pozvan i ministar kulture Zlatko Hasanbegović, ali se nije odazvao. Na sam Dan slobode medija HND će dodeliti novinarske nagrade, nakon čega će biti održana Skype konferencija o slobodi medija na kojoj će učestvovati predstavnici 16 zemalja
HND obeležava Svetski dan slobode medija u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert i američkom ambasadom, uz podršku ambasada Francuske, Norveške i Švedske, a iz tih zemalja su i učesnici, koji će u diskusiji staviti poseban naglasak na izazove koji stoje pred slobodom medija u novim članicama Evropske unije kao što je Hrvatska.
Povodom Svetskog dana slobode medija, HND je sa Sindikatom novinara Hrvatske posebno skrenulo pažnju na stanje u javnom servisu HRT, ocenjujući ga zabrinjavajućim zbog gotovo 70 smena u nepuna dva meseca, te programskih propusta i izostanka profesionalnih kriterijuma.
Navodeći da se u v.d. mandatu nove uprave HRT-a dogodila “brza egzekucija i to na svim nivoima”, u saopštenju je ukazano da nije poznato prema kojim se kriterijumima popunjavaju upražnjena mesta u rukovodećoj i uredničkoj strukturi, te se stoga postavlja pitanje da li su oni profesionalne prirode i u skladu s pravilnicima HRT-a ili je reč o politički motivisanim smenama i postavljenjima kako bi vlast bila zadovoljna.
Kao primer je naveden otkaz novinaru Saši Kosanoviću navodno zbog angažmana van HRT-a, iako postoje mnogi primeri slične saradnje na različitim projektima ili u institucijama koji nisu sankcionisani.
Posebno je ukazano i na otkaz honorarne saradnje novinaru Ivici Štoriću u Zadru, kao i rukovodiocu zadarskog centra HRT-a Ediju Škovrlju bez objašnjenja, te na slučaj bivšeg urednika Trećeg programa Deana Šoše, zaslužnog za to što je Treći, kako je navedeno, u vreme opšte nezainteresovanosti za kulturu, posebno među mladima, u nepune tri godine osigurao status medijskog kulturnog kapitala, kome je udeo gledanosti bio ravan kultnom programu Arte u Francuskoj. “Na televiziji koja prepoznaje kvalitetne urednike, iza kojih stoje merljivi rezultati, bio bi nagrađen, a na HRT-u je smenjen”, naveli su HND i SNH, posebno upozoravajući i na cenzuru u programu, između ostalog i ignorisanjem akcije Kulturnjaka 2016. “Crno sunce” i kritike poverenika Saveta Evrope za ljudska prava Nilsa Muižniekisa, koji je prozvao vladajuće zbog stanja ljudskih prava i medijskih sloboda i upravo izrazio zabrinutost smenama na HRT-u, koje je ocenio političkim, a ne profesionalnima.
Ukazano je i da na HRT-u nije bilo mesta za predstavljanje bivše ministarke spoljnih poslova Vesne Pusić, kao kandidatkinje za glavnu sekretarku UN članicama svetske organizacije u Njujorku. Obrazloženje da bi termin emitovanja prenosa doveo do promene programskog rasporeda na Četvrtom programu, odnosno neemitovanja Dnevnika za gluvoneme ocenjeno je kao cinično, jer je samo nekoliko dana kasnije u istom terminu uživo prenošena izjava predsednice Kolinde Grabar Kitarović i njenog turskog kolege Erdogana.
HRT je kritikovana, između ostalog, i zbog gotovo svakodnevnog gostovanja vladajućih političara, a ukazano je i na probleme u funkcionisanju celog sistema zbog kojih dolazi do velikih programskih propusta, poput objavljivanja netačne vesti o smrti poznatog učesnika TV kvizova Mirka Miočića.
HND je od vođstva HRT-a zatražio javnu zaštitu voditeljke Daniele Trbović, koja je s timom emisije “Bez veze”, poslednjih meseci na pojedinim veb portalima izložena nedopustivim napadima i ličnim uvredama, koji su prerasli u govor mržnje.Zatraženo je i hitno formiranje Radničkog veća, koje će savetovanjem, učešćem u odlučivanju ili pregovorima, promovisati i štititi interese zaposlenih. Takođe, ukazano je na potrebu hitnog raspisivanja i sprovođenja izbora za člana Programskog veća iz redova zaposlenih.
Od vlasti je zatraženo da stvore klimu i zakonske uslove kako bi HRT konačno postao vrhunski profesionalan javni servis na dobrobit svih građana, a ne izvršilac naloga bilo koje vladajuće političke garniture.
(SEEcult.org)
