Gromoglasna tišina
Novinarska udruženja u Srbiji ocenila su, povodom Svetskog dana slobode medija, 3. maja, da je u protekloj godini došlo do daljeg pogoršanja položaja profesije novinara i ugrožavanja medijskih sloboda, a na te probleme ukazala su i tradicionalnom akcijom “5 minuta gromoglasne tišine”, kojom su pozvala medije da izraze simboličan protest prekidom redovnog programa i objavljivanjem proglasa.
Na akciju “5 minuta gromoglasne tišine” 3. maja u pet minuta do 12 sati pozvali su i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Udruženje novinara Srbije (UNS), koji su objavili odvojene proglase o stanju slobode medija, ali su oba ocenila da je dodatno ugrožena i da su nastavljeni politički, ekonomski i drugi pritisci na novinare, kao i njihovo osiromašenje, otpuštanje sa posla i autocenzura.
NUNS je pozvao proglasom sve medijske radnike na zajedničko suprostavljanje daljem “unižavanju novinarske profesije” kako bi vratili poverenje građana.
“Uloga i cilj medijskih poslenika mora biti slobodno i odgovorno informisanje javnosti, a ne ispunjavanje želja političkih i ekonomskih moćnika. Država i vlast su dužni da novinarima i medijima u Srbiji obezbede uslove za slobodan rad u interesu građana, bez pritisaka i cenzure. Medijsko zakonodavstvo mora zaživeti kako bi se stvorili neophodni uslovi za slobodu informisanja, kao i za slobodnu i fer utakmicu na medijskom tržištu”, poručio je NUNS, ocenjujući i da stanje medijskih sloboda u Srbiji karakteriše sve dublje siromaštvo novinara i drugih medijskih profesionalaca.
Navodeći da je stotine medijskih radnika otpušteno sa posla u toku 2015. godine, te da se hiljadama njih, čak i u profitabilnim medijskim kompanijama, isplaćuju ponižavajuće niske zarade, NUNS je ukazao da je međunarodna organizacija Fridom haus i ove godine svrstala Srbiju u listu delimično slobodnih zemalja po slobodi medija.
Povodom Svetskog dana slobode medija, NUNS organizuje 4. maja sa Misijom OEBS-a u Srbiji debatu u Domu omladine Beograda na temu “Očuvanje javnog interesa kroz zaštitu novinarske privatnosti i novinarskih izvora”.
Kao govornici na tom skupu najavljeni su poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, direktorka uredničkih pravnih poslova u Gardijanu Džilijen Filips, urednik Mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK Stevan Dojčinović i urednik nedeljnika Njuzvik Vojislav Tufegdžić, te šefica Odeljenja za medije Misije OEBS-a u Srbiji Gordana Janković, kao moderatorka.
Tradicionalno, NUNS će sa američkom ambasadom dodeliti i nagrade za najveća dostignuća u istraživačkom novinarstvu - na svečanosti koja će 5. maja biti održana na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
UNS je takođe ocenio u svom proglasu da je sloboda medija u Srbiji ozbilјno ugrožena, jer “novinarstvo nije bilo u težem ekonomskom položaju u novijoj istoriji”.
Izlazak države iz vlasništva u medijima lokalne vlasti iskoristile su za drastično smanjenje finansiranja medija i tako izvršile dodatni pritisak na njihovu slobodu”, ocenio je UNS, navodeći kao primer Jagodinu, koja je za projektno sufinansiranje medija ove godine izdvojila sedam puta manje novca nego prethodne kada je bila vlasnik medijske kuće "Novi put".
U godini za nama lokalne samouprave za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja izdvojile su u proseku jedan odsto svojih budžeta, iako je UNS tražio da minimum budu dva procenta. Istovremeno, država je propisala da subvencije za proizvodnju medijskog sadržaja od javnog značaja za pojedinačni medij u peridu od tri godine ne smeju preći iznos od 23 miliona dinara što je neprihvatlјivo, posebno za veće regionalne medije, naveo je UNS, napominjući i da čak 30 30 opština i gradova i 17 gradskih opština 2015. i ove godine za projektno sufinansiranje medija nisu izdvojili ni dinar, jer Zakonom o javnom informisanju i medijima nisu propisane kaznene odredbe.
UNS je naveo i da je Agencija za privatizaciju onemogućavala da neprodati mediji pripadnu zaposlenima bez naknade kako predviđa Zakon, a zaposlenima u novinskoj agenciji Tanjug pravo na prenos kapitala bez naknade nije ni ponuđeno, iako su i oni na to imali pravo. Zbog privatizacije je oko hiljadu novinara i medijskih radnika ostalo bez posla, a neki od njih i bez zakonskog prava na socijalni program, naveo je UNS, dodajući da je privatizacija medija pokazala i svoje partijsko lice - kao uslov za ostanak u privatizovanoj RTV Pančevo glavni i odgovorni urednik Miroslav Milakov nudio je honorarnim saradnicima pristupnicu vladajućoj stranci.
UNS je podsetio da je čak i komunalna policija davala sebi za pravo da ograničava novinare u svom radu - ekipi Istinomera u blizini restorana Savanova u Beogradu komunalna policajac Srđan Ilić zahtevao je da se oprema za snimanje isklјuči i da se udalјe, upućujući jasne pretnje da će im u suprotnom oteti sredstva za rad.
UNS zato zahteva da vlada pokrene postupak za izmene Zakona o javnom informisanju i medijima kako bi obaveza svih nivoa vlasti bila da raspisuju konkurse za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja od javnog značaja i da za te namene lokalne samouprave (osim velikih gradova) treba da izdvajaju najmanje dva odsto svojih budžeta. Kao garancija za izvršenje te obaveze, treba da budu predviđene i kazne za funkcionere lokalne samouprave koje ne izdvoje novac za projektno sufinansiranje medija.
Zatraženo je i da vlada što pre reši status Tanjuga, imajući posebno u vidu činjenicu da zaposlenima nakon neuspele prodaje nije ponuđeno zakonsko pravo na prenos kapitala bez naknade.
UNS traži od vlade i da na dnevni red stavi izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije, a od Specijalnog tužilaštva za ratne zločine da počne da radi i na rasvetljavanju sudbine 39 novinara i medijskih radnika srpskih redakcija ubijenih na Kosovu tokom NATO bombardovanja.
UNS je istakao i da podržava rad Komisije za istraživanje ubistava novinara i njene napore da se pronađu ubice Slavka Ćuruvije i Milana Pantića i rasvetle okolnosti smrti Dade Vujasinović.
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) takođe je ocenilo da teška vremena za medijske slobode u Srbiji tek dolaze, jer je “nesumnjivo da će vlast, posle ovih izbora, pojačati ionako izuzetno snažan pritisak na novinare i medije i da će svako ko profesionalno obavlja svoj posao – biti na njenoj meti”.
NDNV je naglasilo da je u tom smislu veoma važna solidarnost unutar novinarske profesije, kao i saradnja novinarskih i medijskih organizacija sa nevladinim i međunarodnim organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava i slobode izražavanja. NDNV je procenilo i da će se “dodatno aktivirati oni tzv. mediji koji, u službi vlasti, napadaju i difamiraju protivnike i kritičare, a da će, kao i ranije, među metama posebno mesto upravo imati novinari i ‘nepodobni’ mediji”. “To će, kao i do sada, voditi ka ugrožavanju njihove bezbednosti, što je verovatno i jedan od ciljeva ovih napada”, ocenilo je NDNV.
Navodeći da su medijske slobode u Srbiji uvek bile manje-više ugrožene, te da je Srbija “jedina zemlja u kojoj je cenzura postojala i pre pojave prvih novina”, NDNV je ocenilo da je stanje medijskih sloboda danas “uporedivo sa najgorim periodima u istoriji” države.
Ocenjujući i da je u Srbiji izuzetno nizak nivo medijske i kulturne pismenosti, zbog čega građani u velikoj većini ne prepoznaju društveni značaj kvalitetnih medijskih sadržaja, NDNV je konstatovalo da svi ti problemi “potvrđuju da će borba za medijske slobode biti duga i teška, sa neizvesnim ishodima”.
Prema oceni NDNV, medijske reforme, čiji je cilj bio uvođenje reda i zakona, za sada su postigle samo kontraefekat – dodatno su pojačale “konfuziju, koja je odlično tle za jačanje političkih pritisaka na medijske slobode”.
Na nezavidnu situaciju na medijskoj sceni ukazali su i poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodolјub Šabić i zaštitnik građana Saša Janković, kao i pokrajinski zaštitnik građana Vojvodine.
Čestitajući novinarima Dan slobode medija, Šabić je naglasio potrebu ostvarivanja veće transparentnosti medijskog vlasništva, dostupnosti svih informacija o finansiranju medija iz javnih izvora i drugim eventualnim mogućnostima ostvarivanja uticaja na medije, suzbijanju autocenzure i fenomena “sukoba” u sferi elektronskih medija, uključujući napade na pojedine sajtove i aktivnosti tzv. botova. Posebno je naglasio potrebu zaustavljanja sve šire tabloidizacije medija i društva propraćenih čestim “curenjem” raznih “poverljivih informacija” ka nekim medijima, uz istovremenu nedostupnost drugim medijima.
Navodeći da je uloga države u rešavanju svih tih pitanja izuzetno velika, ujedno je naglasio da je nužan i doprinos samih novinara i medija. To se, pre svega, odnosi na delovanje profesionalnih asocijacija novinara koje bi moralo da smanji ogroman raskorak između vrednih, profesionalnih, etičkih standarda upisanih u novinarske kodekse i praktičnog delovanja nekih medija i “medijskih” radnika koji sa tim standardiima praktično i nemaju veze.
Poželevši novinarima i viši nivo lične bezbenosti, Šabić je naglasio da je u tom kontekstu uloga države presudna i izrazio žaljenje što ni posle niza godina još nisu otkriveni i kažnjeni inspiratori i izvršioci ubistava Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića.
I zaštitnik građana Saša Janković ocenio je da su medijske slobode u Srbiji nazadovale i pozvao nadležne i vlasti i sve druge da medijima i novinarima omoguće slobodan rad i da se uzdrže od bilo kakvih napada na njih.
Čestitajući Svetski dan slobode medija, Janković je ujedno pozvao medije da se organizovanije i oštrije usprotive svakom obliku pritiska, kao i da se pridržavaju najviših standarda profesije i uvek poštuju prava svih ljudi o kojima pišu.
“U Srbiji, ali i šire, sloboda medija uzmiče pred netransparentnim političkim, ekonomskim i ličnim interesima i sve veći broj novinara postaje prosti izvršilac tuđih namera, bez stvarne mogućnosti da se tome usprotive, da poštuju novinarske standarde, a ne izgube posao. Sloboda medija i sloboda govora fundamentalni su deo korpusa ljudskih i građanskih prava bez čijeg postojanja nema ni istinske demokratije ni društvenog napretka i zaštitnik građana veruje da ćemo kao država i društvo naći načina da sadašnji negativan trend preokrenemo”, naveo je Janković u saopštenju, u kojem je ocenio i da novi medijski zakoni i konkursi za finansiranje medijskih projekata, koji su relativno uspešno sprovedeni na republičkom nivou, nisu bili dovoljni da se unapredi medijska sloboda.
“Umesto toga, medijske slobode su nazadovale i imamo sve razloge da kao društvo budemo zabrinuti”, ocenio je Janković.
Pokrajinski zaštitnik građana poručio je da se ograničavanjem medijskih sloboda ne krše samo prava novinara, već su posledice daleko šire i pogađaju sve pripadnike jedne zajednice.
“Pravo građana na istinito, potpuno i pravovremeno obaveštavanje zagarantovano je Ustavom Srbije, a kršenjem tog prava u društvu slabe demokratske, a jačaju autoritarne tendencije”, naveo je pokrajinski zaštitnik građana, podsećajući predstavnike vlasti na obavezu da novinarima omoguće da neometano i slobodno obavljaju svoj posao, bez cenzure, ucena, pritisaka i straha za sigurnost i bezbednost.
Prema izveštaju Fridom hausa, Srbija je na 87. mestu od ukupno 199 zemalja, a nalazi se i među 19 zemalja u kojima je u 2015. godini došlo do najvećeg pada slobode medija (Bangladeš, Turska, Burundi, Francuska, Srbija, Jemen, Egipat, Makedonija i Zimbabve).
Od zemalja u regionu, nešto bolje pozicije imaju Crna Gora (80) i Hrvatska (84), dok su lošije rangirane Bosna i Hercegovina (104), Albanija (106), a najgore Makedonija (136), koja ima status neslobodne zemlje. Najbolju poziciju ima Slovenija (33). Kosovo je na 96. mestu.
Prema izveštaju Fridom hausa, pad slobode medija u Srbiji, koja je svrstana među delimično slobodne zemlje kao i Crna Gora, Hrvatska, Kosovo i Bosna, posledica je "neprijateljske retorike vlade (premijera Aleksandra) Vučića prema istraživačkim novinarima, prijavljene cenzure novinara i medijskih kuća i smanjenja kritičkog i nezavisnog izveštavanja".
Prema izveštaju Reportera bez granica, u Srbiji je došlo do napretka slobode medija, pa je popravila poziciju na globalnoj listi za osam mesta, našavši se na 59.
Slovenija je, prema RSF-u, na 40. mestu, Hrvatska na 63. poziciji, a Bosna i Hercegovina na 68. Crna Gora je na 106. mestu, a Makedonija na 118.
Fridom haus je naveo u izveštaju da je došlo do opšteg pada medijskih sloboda i u Evropi, i u svetu, jer je stanje na najnižem nivou u poslednjih 12 godina - usled pokušaja političkih, kriminalnih i terorističkih snaga da preuzmu ili ućutkaju medije u okviru šire borbe za vlast.
Samo 13 odsto stanovništva u svetu živi u zemljama sa slobodnim medijima, u kojima je bezbednost novinara garantovana, izveštavanje o političkim događajima snažno, državno mešanje u medije minimalno i gde mediji nisu izloženi pravnim ili ekonomskim pritiscima. Čak 46 odsto svetske populacije, s druge strane, živi u okruženju bez slobode medija.
Od 199 zemalja i teritorija, 62 su ocenjene kao slobodne (31 odsto), njih 71 je delimično slobodno (36 odsto), a 66 je rangirano kao neslobodno (33 odsto).
Medijski najslobodnije zemlje su Norveška, Belgija, Finska, Holandija i Švedska, a najgora situacija je u Severnoj Koreji, Belorusiji, Iranu, Siriji i Kubi.
Iako su najslobodnije zemlje u Evropi, Fridom haus smatra da je na tom kontinentu zabeležen tokom proteklih deset godina najveći pad slobode medija – više nego u bilo kom drugom regionu.
(SEEcult.org)