Volim je, ne volim je
Umetnički projekat “Volim je, ne volim je” Valentine Brković i Sandre Stojanović, posvećen fenomenu masovne proizvodnje i upotrebe predmeta sa estetikom srpske zastave u svakodnevnom životu, biće predstavljen od 9. maja u Galeriji Remont u Beogradu.
Polazeći od potpunog nerazumevanja i odsustva identifikacije sa pojmom nacije, autorke stvaraju kolekcije memorabilija, označitelja i upotrebnih predmeta na koje je apliciran motiv srpske zastave, a fotografijama dokumentuju pojedince u odevnim kombinacijama sa istim motivom od 2014. godine.
Fokus te akumulacije je sagledavanje fenomena masovne proizvodnje i komodifikacije predmeta sa estetikom srpske zastave u svakodnevnom životu koji sadrži paradoks da se apstraktno osećanje nacionalne pripadnosti materijalizuje i posledično banalizuje i sublimira.
Iako komercijalna primena motiva zastave na upotrebne i druge predmete nije nova industrija, niti isključivo svojstvena domaćem tržištu, ona ima, prema mišljenju autorki, dodatan nivo čitanja posmatrana u relaciji sa političkim prevratima 90-ih godina.
U postjugoslovenskom kontekstu naglašenih težnji za nedvosmislenim definisanjem nacionalnih identiteta bivših članica SFRJ, princip nošenja i isticanja nacionalnih simbola naizgled jasno podržava nacionalističku političku proliferaciju. Međutim, velikom dostupnošću i upotrebom takvih predmeta na ulicama, događajima i u domovima, briše se granica između svesne političke poruke i opšteg mesta - usled brojnosti onih koji biraju da se označe ili koriste predmete ukrašene nacionalnim simbolom, taj gest postaje gotovo nevidljiv kao politička poruka; manje ideološko pozicioniranje, više modna ili life style odluka.
Neminovno je, kako navode autorke, da svi koji učestvuju u proizvodnji i konzumaciji predmeta sa motivom srpske zastave aktivno podrivaju njen simbolički potencijal i deradikalizuju nacionalističku poruku na nivou pojedinca.
Da li svi oni osećaju povezanost i identifikaciju sa konstruktom Srbije? Kakvu ulogu imaju predmeti, od kojih neki krajnje neočekivani poput donjeg veša, odeće za bebe, igračaka za seks, veštačkih noktiju itd. u reprodukovanju i afirmaciji “uzvišenog” osećanja nacionalne pripadnosti i potrebi za konstantnim potvrđivanjem nacionalnog identiteta, i prema kome? Kakvu, ako uopšte, reakciju proizvodi označavanje srpskom zastavom kod okoline? To su neka od pitanja koja postavljaju umetnice nizložbom “Volim je, ne volim je”, napominjući da ona ne predstavlja vrednosni sud, već situaciju u kojoj je moguće preispitati sopstveni odnos i predrasude prema pojmu (nacionalnog) identiteta.
Sandra Stojanović (1988) završila je 2012. godine master studije na odseku za slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a 2013. godine bilingvalni master kurs Kulturna politika i menadžment na Lumiere 2 fakultetu u Lionu i Univerzitetu umetnosti u Beogradu.
Učestvovala je na više od 20 grupnih i imala dve samostalne izložbe.
Između ostalog, 2012. godine stažirala je u Ministarstvu kulture Srbije u sektoru za vizuelnu umetnost. Od 2013. do 2015. godine je bila član Nezaviske umetničke asocijacije Treći Beograd, u kojoj je uređivala godišnju publikaciju za 2013. godinu, organizovala događaje poput ArtSample razgovora za umetnicima i edukativno produkcionog projekta Nova kolekcija.
Valentina Brković (1991) primarno je fokusirana na medije grafičkog dizajna i digitalnih umetnosti. Diplomirala je 2013. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti, na odseku Grafika i knjiga. Tokom 2013. godine stažirala je u umetničkom studiju Zimoun u Bernu i Nezavisnoj umetničkoj asocijaciji Treći Beograd.
Izložba “Volim je, ne volim je” u Remontu biće otvorena do 26. maja.
(SEEcult.org)
