From Diaspora To Diversities 2
Remont nastavlja 30. maja ciklus izložbi “From Diaspora to Diversities”, posvećen fenomenu dijaspore u savremenim kontekstima, predstavljanjem radova Nermina Durakovića, Ivane Ivković, Hane Miletić i Neli Ružić.
Remont nastavlja 30. maja ciklus izložbi “From Diaspora to Diversities”, posvećen fenomenu dijaspore u savremenim kontekstima, predstavljanjem radova Nermina Durakovića, Ivane Ivković, Hane Miletić i Neli Ružić.
Reč je o drugoj u nizu izložbi u okviru regionalnog projekta “From Diaspora To Diversities” čiji je cilj da kroz umetničke produkcije i prakse autora/ki različitih generacija rasvetli neke od tema i pitanja u vezi sa fenomenom dijaspore u savremenim kontekstima.
Umetnici predstavljeni na drugoj izložbi bave se problematikom migracijskih identiteta i izmeštenosti u nova, domicilna okruženja kako iz perspektive drugačijih životnih oklonosti koje su ih u njih inicirale, tako i kroz divergentne poetičke i estetske koncpecije. Njihovi radovi u tematskom smislu zasnovani su na neposrednim istraživanjima savremenih i/ili istorijskih socio-političkih miljea od - uslovno rečeno, bliskih evropskih zemalja do vrlo udaljenih područja, poput centralne Amerike i Bliskog Istoka, naveo je kustos izložbe Miroslav Karić.
Fotografija, video, instalacija, objekti, crteži, umetnička knjiga mediji su i izrazi kroz koje umetnici nastoje da artikulišu opservacije, doživljaje i uodnošavanja sa dinamikama, sistemima, mentalitetskim karakteristikama, identitetskim raznolikostima gradova, država, geografskih prostora u kojima se privremeno ili trajno nalaze. Autori ih beleže, prenose i dalje elaboriraju bilo u dokumentarnom tonu ili krajnje ličnoj, intimnoj refleksiji, uvodeći posmatrača u teme i narative o individualnim i kolektivnim sećanjima na dramatične događaje, o nomadskoj egzistenciji i putovanjima kao introspekcijskom procesu, o subkulturnim uticajima u dijasporskim/manjinskim zajednicama, o evropskim imigracionim politikama, integracionim normama i insularnosti, o fenomenu vremena u kontekstu promena i povezanosti između različitih društava i kultura…
Nermin Duraković, Meanwhile, detalj sa izložbene postavke, 2015.
Nermin Duraković, koji će predstaviti rad “Meanwhile” (2015), tematski i idejno razvija svoju umetničku praksu poslednjih desetak godina oko pitanja statusa i recepcije imigrantskih zajednica u društveno-političkim kontekstima savremenog danskog društva.
“Meanwhile” je multi-kanalna video instalacija koju čini 5 mini video projektora. Svaki od projektora prikazuje video loop sekvenci čiji sadržaji prenose atmosferu rezidencijalnih jedinica u okviru danskog socijalnog stambenog naselja. Sekvence opisuju svakodnevne aktivnosti, kao što su treperenja televizijskih ekrana, tragova pare, lebdećih čestica prašine itd.
Baveći se životom u danskim socijalnim stambenim naseljima, Duraković formalno obrađuje jedan od stanova u sklopu takvog kompleksa. “Meanwhile” je rad koji u suštini ne tematizuje narativ određene grupe ljudi ili indiviue koje su tu naseljene, već se koncepcijski najpre nadovezuje na autorova prethodna istraživanja normi, kategorizacija, klasifikacija društvenih prostora i njihovih svakodnevnih postojanja. Zaobilazeći zatvorenost zidova rezidencijalnog bloka, Duraković u fokusu ima sam način obitavanja u njima odnosno fenomen aktivne društvene pasivnosti kućne sfere.
Nermin Duraković (1979, BiH) je diplomirao na Funen Academy of Fine Arts u Odensi u Danskoj, a pored umetničke prakse, u okviru koje se prvenstveno bavi društvenim i političkim realnostima koje se odnose na dansku imigracionu politiku, organizovao je i nekoliko angažovanih inicijativa sa sociopolitičkom i kulturnom agendom. Samostalno i grupno je izlagao u Danskoj, Norveškoj, Švedskoj, Hrvatskoj, Italiji i Nemačkoj.
Među društveno angažovanim projektima u kojima je učestvovao su Social Context – međunarodna inicijativa i konferencija, u saradnji sa umetničkom radionicom Lazareti iz Dubrovnika, Urbano planiranje javnih prostora i lokalnih aktivnosti distrikta Øresund u Kopenhagenu i pokretanje stono-fudbalskog udruženja DonBonzini koje je od 2001. do 2011. godine delovalo kao platforma sportskog i kulturnog aktiviteta u Koldingu.
Ivana Ivković predstaviće se instalacijom, tekstilnim objektom i crtežima.
Ivana Ivković, Like There Is No Tomorrow, instalcija, 2016.
Poruku “Like There Is No Tomorrow” (Kao da sutra ne postoji), u formi bilborda, prvi put je iskoristila u istoimenoj site specific instalaciji, postavljenoj na krovu benzinske pumpe u Bejrutu, koja je bila komentar na slojevitost grada i izraz lične fascinacije njime. Slika sa natpisom na bilbordu je upućivala izgledom na estetiku špica starih holivudskih filmova, sugerišući distancu u posmatranju. Osećajući da se nalazi u zamci osetljivih istorijskih, političkih i socijalnih tenzija, ta distanca, u istom maniru kao da gleda film, ispostavila se kao jedini iskren način da prihvati i doživi grad, navela je Ivana Ivković, koja je nakon iskustva iz Bejruta poruku “Like There Is No Tomorrow” nastavila da koristi kao deo i naslov različitih postavki koje se bave tematikom intimnog doživljaja sveta.
Instalaciju u Galeriji Remont čine ista slika i natpis, ovoga puta u formi paravana/zavese, zajedno sa crtežima koji se nalaze iza (nastajali u periodu od 2008. do danas). Rad svedoči o sopstvenom stilu života, kontinuitetu određenih tema i nedoumica. Atmosfera slike koja podseća na filmsku špicu zadržana je kao ironičan otklon u sagledavanju sopstvenog života.
“Poslednjih deset godina moj život je ‘nomadskog’ tipa jer su česta putovanja zbog rezidencijalnih boravaka, izložbi i različitih projekata to uslovila. Za mene je postala veoma važna činjenica da je moja umetnička praksa u sprezi sa putovanjima i frekventnim promenama mesta boravka. Moj rad je eklektičan, što objašnjava česte kontraste, tj. kontekste koji spajaju nespojivo, istorijski i geografski udaljene kulture, suprotstavljene emocije i osećanja”, navela je Ivana Ivković (1979, Beograd), koja je diplomirala slikarstvo i magistrirala crtež na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a od 2002. izlagala je na više samostalnih izložbi u Srbiji, Evropi, SAD, Kanadi i Indiji, te učestvovala na nekoliko grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je stipendije KulturKontakta iz Beča (2008), Residency Unlimited iz Njujorka (2012), Casa dell Arte stipendije u Bodrumu (2013) i stipendije Linca (2014). Njeni radovi se nalaze u kolekcijama Telenora i Muzeja grada Beograda, kao i u nekoliko privatnih kolekcija u Njujorku, Bazelu i Lisabonu.
Hana Miletić predstaviće na izložbi u Remontu tri rada: EURO cars, The Molem Collective i Coif Mode.
Hana Miletić, Coif Mode, umetnička knjiga, APE #038, Ghent, 2014, 11 x 16 cm, leporelo, 12 pp, offset štampa, otvorena edicija
Projekat EURO cars sadrži niz fotografija starih “mercedes” vozila koje je dokumentovala u rodnom Zagrebu (koji je tada bio van Evropske unije) i Briselu, sedištu EU i gradu u kojem trenutno živi. Svi portretisani automobili nemaju više prihvatljiv datum proizvodnje u odnosu na pooštrene mere zaštite životne sredine u Evropi (euronorma), pa ih nije moguće prodati ili uvesti u EU. Specifični tipovi automobila (homologizacija motornih vozila) su transformisani u kodove koji se nalaze na poleđini svake fotografije.
The Molem Collective prezentuje specifičnu kolekciju mladog belgijskog ljubitelja hip hopa marokanskog porekla Zakarije Haddoua, koga je umetnica zamolila da predstavi svoju zbirku od 24 para patika koje je sakupio u periodu od 18 meseci. Rad je publikovan kao gramofonska ploča, a žuti omot i plava nalepnica na belom vinilu odnose na boje zastave Sint – Jans – Molenbeeka (Molem u slengu), multietničkog kvarta u Briselu u kojem Zakaria živi. Tonski zapis sa rep matricama prema njegovom izboru otkriva više o toj izuzetnoj kolekciji i njegovom vlasniku. Propraćen izabranom muzikom, Zak kroz anegdote o svojoj zbirci patika, svojevrsnom statusnom simbolu hip hop zajednice uvodi slušaoca u priče kako o istoriji i specifičnostima tog subkulturnog pokreta, tako i o ličnim iskustvima odrastanja.
The Molem Collective je deo većeg društveno-umetničkog, multidisciplinarnog i istraživačkog rada dostupnog na molem.be.
Rad Coif Mode čine fotografski zapisi frizerskih salona lociranih u područjima Brisela u kojima žive imigranti. Izlozi pokriveni reklamnim fotografijama iz 80-ih i 90-ih godina polazište su za seriju fotografija u okviru kojih Hana Miletić preispituje lični odnos prema fotografskom portretu, a sama forma rada (leporelo) je omaž umetničkoj knjizi Frizeri Mladena Stilinovića iz 1975. godine.
Hana Miletić (1982, Zagreb) završila je master studije na odseku za fotografiju Kraljevske akademije lepih umetnosti u Antverpenu i magistrirala istoriju umetnosti i arheologiju na Vrije Universiteit u Briselu. Usavršavala se i na Van Eyck u Mastrihtu.
U svojim radovima istražuje posledice i preokrete političkih promena u kontekstu formiranja subjektiviteta kako na individualnom, tako i na nivou zajednice. Vezujući umetničku praksu za pojam ulične fotografije kroz koju dokumentuje predmetni svet i priče, fotografski medij u njenom slučaju služi kao sredstvo artikulacije u tekućim istraživanjima društvene stvarnosti. Radove realizuje i koncipira kroz različite medije od štampe (umetničke knjige) do performansa i instalacija.
Poslednje dve godine imala je samostalne izložbe u galeriji RIOT u Gentu i Galeriji Spot u Zagrebu, a učestvovala je i na grupnim izložbama u Fotomuseum Winterthur, Fonderia Artistica Battaglia u Milanu i BOZAR u Briselu. Prošlogodišnja je dobitnica priznanja BOZAR u okviru nagrade za mlade umetnike iz Belgije.
Neli Ružić učestvuje na izložbi u Remontu radovima Ploča (dve planine), Bandera (611 noches) i Treće vreme (objekat i video, nastali u periodu 2006-2016), u kojima istražuje lično i kolektivno sećanje i zaborav u odnosu na tranzicijske identitete. Koristeći različite medije, poput fotografije, objekata, instalacija i video instalacija, često radi procesualne radove kroz duže vremenske periode.
Neli Ružić, Ploča (dve planine), video SD, stereo sound, 6:26, 2016.
Neki od radova su, kako je navela, zamišljeni kao vremenske mašine, a problem vremena, heterohronije i memorije provlači se kroz ceo njen rad.
Iskustvo migracije, geografski, istorijski i lični diskontinuiteti odražavaju se u radovima na više načina: od odsutnosti do ponavljanja, tragova i novih ispisa (palimpsest) do transformacija. Preklapaju se društveno i emocionalno, utopije prošlosti i lične mikroutopije, istorija i pejzaž, postmemorija i savremenost. U radovima za izložbu projekta “From Diaspora to Diversities” dovodi u vezu različite vremenske periode i mesta.
Video rad Ploča (dve planine) beleži sećanje umetničinog oca na nestanak njegovog brata u septembru 1943. godine na Mosoru, a video Bandera (611 noches) reakcija je na nestanak 43 studenta u Iguali u Meksiku 26. septembra 2014. Svako jutro se menja legenda uz rad, odnosno cifra noći koje su protekle od nestanka studenata (30.05.2016. na otvaranju izložbe cifra je 611).
Rad Treće vreme (2007) sastoji se od dva analogna sata, jedan s vremenom zone centralnog Meksika i drugi sa srednjeevropskim vremenom. Mehanizam kazaljki vuče crni konac iz središnjeg dela koji ih na kraju i zaustavlja.
Neli Ružić (1966. Split) diplomirala je slikarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu (1990), a postdiplomske studije završila na Facultad de Artes, UAEM, Meksiko (2013). Učestvuje aktivno na hrvatskoj umetničkoj sceni do kraja 90-ih, kada odlazi u Meksiko. Od 2003. do 2012. predavala je kao profesorka na ENPEG La Esmeralda u Meksiko Sitiju, a do 2007. na UAEM Cuernavaca u Estado de Morelos. U okviru Tránsitos, Diplomado en Investigación, Experimentación y Producción Artística Transdisciplinaria (Centro Nacional de las Artes CENART, Meksiko Siti), koordinirala je transdisciplinarne radionice (2008-2011).
Dobitnica je druge T-HTnagrade@msu.hr u Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu (2016), stipendije Conacyt u Meksiku (2012-2013), stipendije Grada Splita (1996), stipendije ArtsLink (1996) za rezidenciju u Headlands Center for the Arts u SAD, te nagrade Bijenala mladih Mediterana (Moderna galerija u Rijeci, 1993).
Imala je niz samostalnih izložbi i učestvovala na brojnim grupnim izložbama, projektima i festivalima u Hrvatskoj i internacionalno.
Recentni projekat Time Lapsus izložen je krajem 2015. u Institutu za savremenu umetnost u Zagrebu i Salonu Galić u Splitu.
Radovi Neli Ružić deo su kolekcije MSU u Zagrebu, Galerije Marino Cettina u Umagu, Canal Mediateca Caixa Foruma u Barseloni, Museo de mujeres u Meksiku, i prikazivani su u okviru TV serije Lucida (latinoamerički video, Centro de Investigación en Artes Electrónicas de la Universidad Nacional de Tres de Febrero, Buenos Aires).
Neli Ružić se 2012. godine vratila u Hrvatsku 2012, a godinu dana kasnije počela je da predaje u Školi likovnih umetnosti u Splitu, gde vodi Galeriju Škola.
Remont je na nedavnoj prvoj izložbi u okviru projekta “From Diaspora to Diversities” predstavio segmente produkcija umetnika Mladena Bundala, Adrijane Gvozdenović, Jamesdina i Vahide Ramujkić, koji se u različitim autorskim pristupima, poetikama i fokusima istraživanja bave ličnim iskustvima, promisljajući pritom čitav niz tema koje se tiču šire slike i kompleksnosti statusa i pozicija dijasporskih zajednica, grupa ili pojedinaca/nomada u procesima adaptacije, identifikacije, razumevanja i integracija u nove društvene situacije i ambijente.
Remont – nezavisna umetnička asocijacija realizuje projekat “From diaspora to diversities” u saradnji sa Evropskim kulturnim centrom Esperanza iz Skoplja, Kunst Ostom iz Graca i Institutom za savremenu umetnost iz Zagreba.
Projekat “From diaspora to diversities” podržali su Balkanski fond za umetnost i kulturu (BAC), Kooperativa - regionalna platforma za kulturu i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije (Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu).
Izložba će biti otvorena u Remontu do 17. juna.
(SEEcult.org)