Evropske rute istorijskih teatara
Konferencija “Evropske rute istorijskih teatara” u Stokholmu, na kojoj je učestvovalo pedesetak izabranih pozorišta, uključujući teatre iz regiona - članove “Jadranske rute”, bila je posvećena mogućnostima saradnje različitih kulturnih puteva u Evropi.
Konferencija je održana od 16. do 19. juna u Stokholmu, u organizaciji nemačke asocijacije “Perspective” iz Berlina i Evropske unije, koja je finansirala ceo projekat, a prema navodima Narodnog pozorišta u Beogradu, koje je učestvovalo kao deo “Jadranske rute”, na više sastanaka održanih na raznim kulturno-istorijskim lokacijama u švedskoj prestonici razgovaralo se o dalјim razvojnim planovima i saradničkim mogućnostima pozorišta u okviru svih ruta - "Nemačka ruta", "Nordijska ruta", "Carska ruta", "Italijanska ruta", "Britanska ruta", “Iberijska ruta”, “Jadranska ruta”…
Predstavnici “Jadranske rute”, koju su ove godine, osim Narodnog pozorišta, zastupala i pozorišta iz Slovenije, Crne Gore i Hrvatske, izneli su niz konkretnih predloga koji su naišli na veoma pozitivne ocene organizatora – Udruženja istorijskih teatara Evrope “Perspective” iz Berlina.
Među brojnim predlozima za uzajamnu saradnju našli su se i oni koji podrazumevaju prostor za razvoj kulturno-turističkog tržišta u Evropi, organizaciju stručnih simpozijuma i drugih oblika teorijske stručne saradnje, značaj veb-sajtova u promovisanju zajedničkog evropskog prostora kulture, kao i koprodukcije predstava u okviru matične rute.
Na predavanju, održanom u baroknoj pozorišnoj palati iz 17. veka, koju je kralј Gustav Treći sagradio za svog naslednika kao svadbeni dar, poseban naglasak bio je usmeren na razvoj evropskog teatra uopšte u savremenom dobu i na moguće estetske oblike spajanja tradicionalnog i modernog pozorišnog izraza u odnosu na savremeni tehnološki razvoj.
Takođe, bilo je reči o posvećivanju pažnje najmlađoj publici i specifičnim načinima prezentovanja sadržaja koji podrazumevaju visoka umetnička dostignuća.
“Jadranska ruta”, inače, osnovana je na inauguracionoj konferenciji 20. maja 2014. godine na Hvaru, a osim Narodnog pozorišta u Beogradu, učestvovali su i Slovensko narodno gledališče Ljublјana, Slovensko narodno gledališče Maribor, Hvarsko pučko kazalište, Hrvatsko narodno kazalište Zagreb, Hrvatsko narodno kazalište Šibenik, Hrvatsko narodno kazalište "Ivana pl. Zajca" Rijeka, Narodno pozorište Sarajevo, Kralјevsko pozorište "Zetski dom" Cetinje, Narodno pozorište "Toša Jovanović" Zrenjanin i Narodno pozorište Sombor.
Kriterijumi pri odabiru pozorišta, osnovanih do 1920. godine, odnosili su se na njihov arhitektonski značaj i istorijsku vrednost.
Generalna zamisao celog projekta je da se stvori mreža različitih evropskih kulturnih puteva koji bi, između ostalog, činili i zajedničku mapu kulturnog turizma. Jedan od cilјeva je i da se istakne jedinstveni duhovni prostor i zajednički koreni pozorišnih zgrada Evrope, a samim tim i značaj pozorišta kao evropske kulturne baštine.
*Foto: Narodno pozorište
(SEEcult.org)