100 godina dade
Umetnički pokret dada, pokrenut pre 100 godina u Cirihu, biće proslavljan ove godine brojnim programima u tom švajcarskom gradu, među kojima je i izložba “Neo dada – Gorgona” sa radovima iz Kolekcije Marinka Sudca.
Nastanak dade vezan je za legendarni Kabare Volter, koji je povodom jubileja najavio 165 tematskih događaja - svaki posvećen po jednom umetniku tog pokreta. I ostatak Ciriha pridružuje se brojnim festivalskim događajima, performansima i izložbama proslavi dade, pokreta koji je ismevao i buržoaziju, odgovornu za rat, i građanski ukus, tradiciju i samu umetnost u kojoj su vladali “harmonija i lepota”.
Jubilej dade biće obeležen, između ostalog, i izložbom “Dadaglobe Reconstructed” u Kunsthausu u Cirihu, koja će od 5. februara do 1. maja predstaviti više od 200 radova i tekstova koje su Tristanu Cari (Tzara) slali umetnici iz cele Evrope. Taj epohalni, dosad neobjavljeni projekat konačno je realizovan povodom jubileja dade.
Nakon dugogodišnjeg istraživanja, radovi koji su bili širom sveta ponovo su okupljeni radi izložbe koja obuhvata i autoportrete, fotomontaže i kolaže, crteže, dizajn za knjige, poeme i eseje, kao i rukopise i istorijske dokumente. “Dadaglobe” sadrži radove Hansa Arpa, Andrea Bretona, Maksa Ernsta (Max), Hane Hoh (Hannah Hoch), Sofi Tojber-Arp (Sophie Taeuber-Arp) i još tridesetak umetnika, predstavljajući, kako su naveli organizatori, impresivno istraživanje umetničke raznolikosti, društveno-političke relevantnosti i istorijsko-umetničkog uticaja dade, koje će od juna gostovati i u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku.
Tristan Cara, 1920. Autor nepoznat, foto: zuerich.com
I evropsko bijenale Manifesta, čije će 11. izdanje biti održano od 11. juna do 18. septembra u Cirihu, biće posvećeno stogodišnjici dade projektom “Šta ljudi rade za pare: Neki zajednički poduhvati” (What People Do For Money: Some Joint Ventures). Na to pitanje, prema zamisli kustosa Manifeste 11 Kristijana Jankovskog (Christian Jankowski), video i konceptualnog umetnika iz Berlina, umetnici će odgovoriti video radovima koji će biti prikazani na plutajućoj bini na Ciriškom jezeru, specijalno konstruisanoj tim povodom.
Švajcarski Nacionalni muzej najavio je od 5. februara izložbu “Dada Universal” koja će sadržati ne samo umetničke i literarne radove dadaista, već će istražiti i globalni uticaj koji je taj pokret ostvario do današnjih dana. Centralni eksponat izložbe je legendarni pisoar “Fontana” Marsela Dišana (Marcel Duchamp).
Od 3. do 26. juna biće održan i Ciriški festival koji obuhvata pozorišnu, likovnu i muzičku umetnost, a u godini jubileja dade predstaviće raznovrstan program pod radnim nazivom “Između ludila i besmisla”.
Jedan od glavnih događaja u okviru tog festivala biće izložba Fransisa Pikabije (Francis Picabia) u Kunsthausu od 3. juna do 25. septembra.
Jubileju se pridružuje i galerija Talberg koja, u saradnji sa Kolekcijom Marinka Sudca i Institutom za istraživanje avangarde, organizuje od 4. februara do 11. marta izložbu “Neo dada – Gorgona / Apsurdna sloboda”, čiji je kustos istoričar umetnosti Ješa Denegri iz Beograda.
Gorgona - Josip Vaništa, Julije Knifer, Marijan Jevšovar i Đuro Seder, vajar Ivan Kožarić, arhitekta koji se bavio slikarstvom i fotografijom Miljenko Horvat, te likovni kritičari i istoričari umetnosti Radoslav Putar, Matko Meštrović i Dimitrije Bašičević Mangelos, kao i neformalni članovi i prijatelji Ivo Gattin i Eugen Feller.
Izložba u galeriji Talberg osmišljena je kao retrospektiva Gorgone, uticajne umetničke grupe čije su aktivnosti zasnovane na nasleđu dadaizma. Kao i nedavno u zagrebačkom MSU, izložba u Cirihu obuhvata radove, arhivske fotografije i drugu dokumentaciju, kao i korespondenciju članova Gorgone kako međusobno, tako i sa drugim renomiranim imenima umetničke scene vremena u kojem je Gorgona delovala uporedo sa ostalim uticajnim pokretima evropske posleratne umetničke scene, nastalim na bogatom nasleđu avangarde i pokreta kao što je dada.
Centralno mesto proslave jubileja dade je legendarni Kabare Volter, koji je pripremio 165-dnevni program posvećen svim umetnicima tog pokreta.
Uz stalnu postavku (Dada in Nuce), posetioci će od 5. februara do 18. jula imati priliku da prisustvuju i brojnim edukativnim i drugim specijalnim programima. Između ostalog, “Dadalogija” će istpitati istorijsko i naučno znanje o dadi, a “Akademija” će biti fokusirana na “velike mislioce” današnje filozofije i nauke koji su pozvani da doprinesu programu za stolom sa pićem i hranom. Programski segment “Art” posvećen je umetnicima iz sveta koji su povezani sa dadom, a kao kulminacija je najavljen specijalni program po ugledu na nekadašnje svete katoličke mise pri čemu će blagoslov dobiti Lejdi Gaga.
Stalna postavka u Kabareu Volter: Dada in Nuce
Kabare Volter smatra se rodnim mestom dade, a otvorili su ga 5. februara 1916. godine Hugo Bal (Ball) i njegova buduća supruga Emi Henings (Emmy Hennings). Ubrzo je postao popularno mesto sastajanja mnogih umetnika i intelektualaca, koji su se posle Prvog svetskog rata, kada je bilo malo mesta za umetnost u Evropi, našli u neutralnoj Švajcarskoj i Cirihu, epicentru tadašnje evropske avangarde.
Umetnički i književni pokret dada ne može se svesti na jednu formu izražavanja, zbog čega ga je gotovo nemoguće i definisati, ali se uopšteno smatra antiburžoaskim i anarhičnim. Hugo Bal je označio dadu kao “novu umetničku formu”.
O poreklu imena dada ima više legendi i navoda iz različitih izvora, a jedna od popularnih teorija je da je odabrano slučajnim prelistavanjem nemačko-francuskog rečnika (francuska reč za dečjeg konjića koji se ljulja). Prema drugim verzijama, dada potiče od ruske reči “da”, a ima i mišljenja da potiče od reklame za sapun koji je za logo imao konjića na ljuljanje.
Kabare Volter
U svakom slučaju, Tristan Cara, Marsel Janko, Hans Arp, Hugo Bal, Hans Rihter, Rihard Hilsenbek... pronašli su za novi pokret ime bez ikakvog posebnog značenja i smisla. U potrazi za umetničkom formom koja će isceliti i osloboditi ljude od ludila tog vremena, dok je rat besneo u ostatku Evrope, dadaisti su u Cirihu eksperimentisali različitim stilovima i sredstvima izražavanja – besmislom, humorom i ironijom, protestujući protiv zločina i brutalnosti rata.
Osnivači dade bili su iz različitih zemalja – Nemačke, Rumunije, Francuske… Samo je Sofi Tojber-Arp bila iz Švajcarske. Ideje dade u SAD razvili su Marsel Dišan, Fransis Pikabija i Man Rej. Rihard Hilsenbek preneo je dadine metode u Berlin, gde je jednim manifestom iz 1920. godine predloženo čak “stvaranje međunarodnog udruženja stvaralaca i intelektualaca celog sveta na osnovu radikalnog komunizma”.
U Nemačkoj se dada raširila i u drugim gradovima – u Kelnu su je pokrenuli i razvili Maks Ernst i Hans Arp, u Hanoveru Kurt Šviters.
Tristan Cara je u Parizu okupio posle rata veći broj mladih pesnika kojima se kasnije pridružio i Dišan.
Do 1921. godine već je izašao niz dadaističkih manifesta, časopisa i brošura, u kojima je detaljno razrađena rušilačka strategija, koja je afirmisala novu svest koja sa ironijom i cinizmom pretvara slobodu u anarhiju, logiku u nihilizam, smisao u apsurd… Cilj je bio da se poruše konvencije i ukine razlika između umetnosti i života. Kako je svojevremeno rekao Cara: “Treba obaviti jedan veliki rušilački, negativan posao: pomesti, očistiti”. U Ciriškom manifestu iz 1918. godine stoji da “umetnost mora da bude operisana”.
Dve godine kasnije na jednoj paroli koju su nosili u Berlinu Georg Gros i Džon Hartfild pisalo je: “Umetnost je mrtva”.
(SEEcult.org)
